http://branislavilic.blogspot.com/2017/11/blog-post_479.html

БЕСЕДА НА ДАН ПРЕПОДОБНОГ СЕРАФИМА САРОВСКОГ, ЧУДОТВОРЦА

Писма духовног руковођења за савременог човека

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Љубљени моји, пријатељи наши, данас се Православна Црква опомиње дана упокојења прекрасног угодника Божијег, покровитеља и молитеља руске земље, нашег оца Серафима Саровског.

Готово да је свима познато његово кратко житије. Данас до нас, уз Божији благослов, долазе књиге о преподобном старцу, штампане у великим тиражима. Њих су некада читали наши деде и бабе, а можда чак и наши родитељи. Те књиге су у њима одржавале живу распламсалост љубави према прекрасном угоднику Божијем, приповедајући о подвизима и поукама преподобног Серафима. Сада и ви и ја имамо ту радосну могућност да се исцрпно упознамо са његовим житијем и да се на путу ка Богу руководимо његовим поукама.

БЕСЕДА НА БОГОЈАВЉЕЊЕ

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Славећи Богојављење, ми се сећамо и да се Бог показао људима као Тројица и да се Исус јавио свету као Христос. Где се јавио Христос? Где је започео Своје дело? Да ли је отишао у град велики и тамо се јавио у Својој Слави? Или се успео на гору високу, а маса од мноштва хиљада је стајала доле и посматрала Га као некакво чудо? Не! Христос је пошао у пустињу, на реку Јордан , где је Јован крштавао народ. Јован је проповедао покајање и позивао грешнике да се, у знак покајања, крсте у Јордану. И ево, као грешник долази и Христос и моли за крштење. Он, у кога не бејаше греха. Уплашио се Јован. "Ти треба мене да крстиш". "Остави сада" - одговара Исус - јер тако нам треба испунити сваку правду".

Свети Јован Крститељ

ОХРИДСКИ ПРОЛОГ СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА СРБСКОГ 

Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где је велики пророк и посечен био од Ирода, у Антиохију, своје родно место. Но успео је само да добије и пренесе једну руку која се у Антиохији чувала до десетог века, па је после пренета у Цариград, одакле је и нестала у време Турака. Свети Јован прославља се неколико пута у години, но највише свечара има овога дана, 7. јануара. Међу личностима јеванђелским, које окружавају Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место, како по начину свога доласка у свет, тако и по начину живота у свету, и по улози крштавања људи за покајање и крштења Месије, и тако најзад по своме трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се, ваистину, пре могао назвати ангелом, како га Свето Писмо и назива, него ли смртним човеком. Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао. За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну (в. датуме у години: 24. фебруар 25. мај 24. јун 29. август 

Беседа на Богојављење

Свт. Јован Шангајски

 

У име Оца и Сина и Светога Духа! Славећи Богојављење, ми се сећамо и да се Бог показао људима као Тројица и да се Исус јавио свету као Христос. Где се јавио Христос? Где је започео Своје дело? Да ли је отишао у град велики и тамо се јавио у Својој Слави? Или се успео на гору високу, а маса од мноштва хиљада је стајала доле и посматрала Га као некакво чудо? Не! Христос је пошао у пустињу, на реку Јордан , где је Јован крштавао народ. Јован је проповедао покајање и позивао грешнике да се, у знак покајања, крсте у Јордану. И ево, као грешник долази и Христос и моли за крштење. Он, у кога не бејаше греха. Уплашио се Јован. "Ти треба мене да крстиш". "Остави сада" - одговара Исус - јер тако нам треба испунити сваку правду".

Богојављење

 ОХРИДСКИ ПРОЛОГ СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА СРБСКОГ 

Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: "Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан". При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину. Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом. А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: "Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета" (Јн 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, грчки) просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и неразделну. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога. 

O Господе свети, свети у стварању, Све што Речју ствараш, Духом освештаваш. O Господе крепки, крепки у страдању, За свет у смрт ходиш, за свет васкрсаваш. Господе бесмртни, певамо Ти у глас: Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас! Оче што се јави гласом над Јорданом, Душе што ко голуб млечни летијаше, Син што се крсти пророком Јованом, Три зрака светлости, једна светлост сјаше, Тројице јављена, певамо Ти у глас: Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас!

 РАСУЂИВАЊЕ Некад су басне јеретичке досађивале Цркви Божјој, а сада јој досађују басне богоодступничке. Истрајношћу у вери, приљежном молитвом, исповедништвом па чак и мучеништвом побеђена је она досада. Само тим начинима биће побеђена и ова нова досада. И Црква Божја, сасуд Истине божанске, на крају ће тријумфовати, јер ће врагу на крају нестати оружја (Пс. 9, 7). Блажени Климент Александријски рекао је о јеретицима који напустише цркву: „Онај ко је пао у јерес, путује кроз суху пустињу, напуштајући јединога истинога Бога; одвојен од Бога он тражи безводну воду, скупља рукама бесплодност, улази у ненасељену и жедну земљу." То исто се данас може рећи о многим научним хипотетичарима и теоретичарима који се руководе маштом својом а не истином Божјом. 

 СОЗЕРЦАЊЕ Да созерцавам догађај крштења Господа и то: 1. Његов скромни долазак на Јордан, непознат свима осим Јовану, 2. Његово погружење у воду; лепршање голуба над Њим и глас с висине. 

 БЕСЕДА о тајанственом божанском Тројству Јер је троје што свједочи на небу: Отац, Ријеч и Свети Дух; и ово је троје једно. И троје је што свједочи на земљи: дух, и вода, и крв; и троје је заједно. (I Јов. 5, 7—8) Кад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч. Брзом читаоцу, нпр., неће пасти у очи разлика коју Јеванђелист повлачи између небеског тројства и земаљског тројства. За небеско тројство он каже: и ово је троје једно, а за земаљско: и троје је заједно. Огромна је разлика између бити једно и бити заједно. Отац, Син и Дух Свети су једно, док су дух и вода и крв само заједно, а не једно. Јер и непријатељи могу бити заједно али не и једно. Сви су људи на земљи заједно али нису једно. Вода и крв чине тело, а дух је дух. Тијело пак жели против духа а дух против тијела (Гал. 5, 17); нису, дакле, једно, али су пак заједно. И кад човек умре, заједница се кида и престаје: крв и вода иду на једну страну, а дух на другу. Дочим је божанско тројство на небесима не само заједно него и једно. Но има једно тројство у унутрашњем небу човековом, које треба да буде не заједница него јединство, да би човек блажен био и овога и онога света. То је јединство ума, срца и воље. Докле је ово троје само у заједници, дотле је човек у рату и са самим собом и са небеским Тројством. Када пак ово троје постане једно, тако да ниједно не влада и ниједно не робује, онда човек бива испуњен једним миром који превазилази сваки ум (Фил. 4, 7), сваку реч, свако објашњење, сваки страх и сваку жалост. Тада мало небо у човеку почиње личити на велико небо Божје, и образ и подобије Божје бива тада јасно у човеку. Господе троједини, помози нам личити бар на оне који личе на Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин. 

О ИСЦЕЉЕЊУ ДЕСЕТОРИЦЕ ГУБАВИХ

Aрхимандрит Нифонт (Луценко)

Уиме Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре! Колико је радости и колико живе благодарности у Христу! Када читамо Јеванђеље, на свакој страници, у сваком стиху видимо, како се излива на наш грешни хладни измучени свет Божија љубав, Божија милост. Нема такве невоље, од које Спаситељ не би избавио човека, који Му се обраћа. По свесилној речи Исуса Христа прогледавали су слепи, устајали на ноге парализовани, васкрсавали мртви. Вест о Његовим чудима је будила наду у срцима очајника, и они су журили тамо, где је странствовао Син Човечији, да би повратили себи радост живота. Тако је било и са десеторицом огубаних људи, који су стајали на ивици пута, којим је ишао Господ, и издалека викали: Исусе, Учитељу, помилуј нас! (Лк. 17, 13).

Недеље по Божићу - О.Рафаило

Беседа на бденију уочи недеље по Божићу-О.Рафаило

 Недеља по Божићу-О.Рафаило + 2016

Литургија 2015

 Литургија 2015

Руска и Грцка Божична Песма

БОЖИЋ У ВИТЛЕЈЕМУ

Хаџи Арсеније Јеремић

Путописна цртица

Да би наши српски читаоци могли љепше представити и у души својој осјетити како се у Витлејему слави рождество Христово, које се сваке године 25. децембра у вертепу најсвечаније прославља, трудићу се, да колико год могу, што вјерније опишем ту ријетку, али божанствену прославу, коју сам као поклоник гроба господњег, имао срећу прошле године гледати својим очима.

Кад се изађе из Јерусалима кроз витлејемску капију, на западној страни стоји град Витлејем. Народ (поклоници), још 23. децембра из Јерусалима и околних мјеста у многобројним групама креће се и долази у Витлејем, да добије раније повољног мјеста, гдје ће провести 2–3 дана.

Прије но што ће народ из Јерусалима поћи, сваки ће купити 5–6 и више свијећа, и друге поклоничке дарове, да као хришћанску најмилију жртву, принесе и запали на оном мјесту, гдје се Христос родио. Тако с највећом радошћу одлазе у Витлејем, пјевајући цијелим путем: Рождество твоје Христе Боже наш, и друге св. црквене пјесме.

На по пута од Јерусалима, на лијевој страни, стоји манастир св. пророка Илије. Ту се поклоници одмарају. Калуђери их са звонима дочекају и врло лијепо примају, па водећи их у цркву служе кратко молебствије за здравље поклониково. Ту поклоници код игумана у протоколу записују живу и умрлу родбину и прилажу своје добровољне дарове. За тим калуђери раздају народу хљеба, чај и маслине. По том одлазе даље у Витлејем, пјевајући св. црквене пјесме.

Кад већ народ доће близу Витлејема, у својој поклоничкој души осјећа неку неописану радост, јер види св. крст, који је прикован горе над вертепом, на оном мјесту гдје је звијезда стала и мудрацима показала, да се ту заиста Христос родио. О, како је сада потресена поклоникова душа и какву радост осјећа када види овај св. крст то само онај зна казати, који је ово са сузним очима гледао. Звона звоне и поздрављају долазак поклоника а они у души осјећају, као да слушају анђелски глас: „Слава во вишњих Богу, и на земљи мир, в человјецјех благоволеније!“ Крст горе над вертепом народ непрестано гледа и до земље се клања, јер у души осјећа и мисли, да очима својим гледа ону звијезду, која је на том мјесту стојала, када се Христос родио.

На вратима од велике цркве стоје 2-3 калуђера, и народ кропе мирисавом водом, за тим га воде у једну малу, подземну цркву, у вертеп, да се поклони ономе мјесту, гдје се родио младенац. Сад настаје најрадоснији тренутак, јер видиш овдје неку тајанствену помрчину, која потреса душу, јер у вертепу свијетли само једно кандило, што представља ону звијезду, што је на том мјесту стајала и свијетлила, када се родио младенац Исус. Приђеш ли ближе, видјећеш гдје стоји један врло сијед калуђер, представљајући праведнога Јосифа обручника, и дрхтавом руком показује мјесто, јасно говорећи: „Овдје се Христос родио!“ Народ кад чује ове ријечи пада на кољена, а из очију види се, како од страха и побожности просипа сузе радоснице. Тога часа заиста гледа младенца Исуса Христа, како у повијеним пеленама као сироче лежи на крилу своје Богомајке, и поклоници, пуни одушевљења, најрадосније тада запоје: „Тебје клањатисја солнцу правди, и тебе вједјети с висоти востока Господи слава тебје!“

Док се ова врло радосна пјесма поји, народ долази цјелива ово св. мјесто, у нади и у душевном увјерењу, да заиста цјелива и руке младенца Исуса Христа, и прилажу своје скромне поклоничке дарове, као оно што су и мудраци прилагали: злато, ливан, и смирну. Одатле калуђери воде народ и у друге пештере да се поклони као: у пештеру, гдје је живио праведни Јосиф и у многе друге. За тим их воде у своје простране одаје, дајући им хљеба, маслина и чаја, гдје се народ мало одмори.

Око пет сати увече народ се креће на једну пољану, а то је оно мјесто, гдје су се анђели јавили пастирима, када се Христос родио. На овом мјесту има једна мала православна црква. Народ овдје долази да се поклони, а за тим излази напоље и цијелу ноћ под ведрим небом поје: „Рождество твоје“, „Слава во вишњих Богу“ и друге св. пјесме. Хиљаду запаљених свијећа приљепљују на земљу, а свештеници читају каноне и акатист Божије Матере, а умилни и радосни народни глас разлијеже се по овој св. пустињи. Арапи и Кавази, који овдје народ чувају, пуцају из пушака, па кад се измијеша та цика с побожном пјесмом, у поноћној тишини у души осјетиш да пред собом гледаш и слушаш онај анђелски глас, када су јављали пастирима, да се Христос родио, појући ону свету небеску пјесму: „Слава во вишњих Богу“.

Када се већ зора укаже, поклоници пјевајући св. пјесме, одлазе натраг у Витлејем, али и овдје не дају сна очима својим, већ долазе у велику цркву, и слушају св. службу Божију, која се тога дана најсвечаније служи и бива освећење масала, којима се народ помазује ради здравља. По свршетку службе причешћују се поклоници, па онда одлазе у своје одаје, да се мало одморе. Ето, Срби браћо, тако се у Витлејему прославља прва ноћ пред рождество Христово.

Већ по обичају наређује се да 24. децемра, у један сат по подне дође око 40 Арапа коњаника. Сваки је то био врло лијепо обучен, за појасом је сваки имао по један лаворвер или пиштољ, (кубуру), а у десној руци, по турском обичају, сваки је држао још по једну пушку. За тим се крену у два реда на својим бијесним и врло лијепим арапским коњима, до манастира св. пророка Илије, с њима је много поклоника пјешке из Витлејема дошло, да и они дочекају и поздраве јерусалимског патријарха.

Кад се патријарх са „својев синодсков свитов“ већ приближи, игуман манастира отац Данило, нареди да се звони у сва звона. Арапи коњаници пуцњавом пушака поздрављају патријархов долазак; а народ радосно клицаше: „Зито!“ „Зито!“ и „Живио!“ Живио!“ – и овде се мало одморе. За тим коњаници напријед, а за њима и народ креће у два реда у Витлејем, појући св. пјесме. Патријарх је на својим каруцама сасвим остраг и креће се врло лагано, окружен народом и коњаницима.

Прије но што ће патријарх стићи у Витлејем, наређено је да се обуку шездесет и два свештеника и четрнаест ђакона, и сваки је у руци држао запаљену свијећу, крст, еванђеље или икону. За тим се обукоше ђаци да носе барјаке, чираке, крст и рипиде. За ђацима у два реда ишли су богослови, а за њима обучени свештеници, и ђакони, и тако у сретање патријарху изишли су на педесет хвати испред велике цркве. Овдје је прострт један врло лијеп ћилим, на ком је стајао сребрн чирак са запаљеном свијећом, и крст. Турски војници у два реда у наоколо држаху ред међу народом, јер је у густим групама доље по улицама, и горе по кућама врло много народа било, тако, да се није знало ко је Грк или Рус, ко ли Србин или Бугарин, ко ли Арапин или Турчин: све је то у густим групама стајало, и жељно очекивало када ће стићи из Јерусалима патријарх са својом одабраном синодском свитом.

Тачно у три сата, један турски војник трумбетом даде знак, да патријарх стиже, и сад настаје врло радостан тренутак: звона звоне, Арапи коњаници и војници из пушака пуцају, а народ врло одушевљено кличе, „Зито! Зито!“ и „Живио! Живио!“, поздрављајући патријархов долазак. Патријарх кад стигне, два ђакона му обуку патријаршеску мантију, и даду му штаку (жезао); за тим витлејемски владика (Дамјан), поздрави патријарха оним поздравом, којим су се поздравили мудраци, када су дошли да се поклоне новорођеном младенцу. Послије тога свештеници и богослови запојаше „Тон деспотин“, а патријарх с крстом у руци благосиљаше народ на све четири стране, који му сада још радосније клицаше „Живио! Живио!“ – а озго с кућа бацају најљешпе мирисаво цвијеће и посипаше пут, куда ће патријарх проћи. У том свештеници и богослови запојаше: „Рождество твоје Христе Боже наш“.

Ко је гледао овај величанствени призор, није се могао уздржати, да не заплаче од радости, особито кад види како и самом патријарху радосна суза капље и кваси му крст на прсима. Овако пјевајући крећу обучени свештеници с патријархом прво у вертеп, а потом у велику цркву. Ту се чита девети час, па велико вечерње, на коме је сам патријарх читао „Благослови душе“. На входу и на благосиљању хљебова парадира све 62 свештеника и 14 ђакона, те је врло величанствен. Вечерње је трајало до 6 сати у вече. Затим је био кратак одмор.

Равно у 9 сати ноћу звона зазвонише, и поздравише радосни празник Рождества Христова. Патријарх долази одмах у цркву, те се чита полуношница, а за тим и јутрење. Кад се већ почело појати „Бог Господ и јависја нам“, онда се облаче опет 62 свештеника, 14 ђакона, 4 епископа и сам патријарх. Цијело свештенство држи у руци запаљене свијеће, крст, еванђеље, или икону. Кад се отпоји „хвалите имја Господње“, сви свештеници и ђакони одлазе у вертеп, а патријарх са владикама стаде код самога вертепа, појући „величаније“. Иза тога читано је св. еванђеље, прво грчки па словенски и најпошље арапски. Но сада у вертепу није била она тајанствена помрчина, већ од силних запаљених кандила и свијећа, изгледао је као оно небо, када је најсвјетлије и звјездама најпуније. Ова божанствена свјетлост простријелила би срце и највећег грјешника. Заиста браћо, овога минута поклоникова душа осјећа неку божанствену, неописану радост, која му потреса и душу и срце.

Послије овог свршеног св. чина, био је крсни вход кроз цијелу цркву. Патријарх је с крстом у руци благосиљао народ на све четири стране. Свештеници и богослови појали су канон празника, а народ је најрадосније појао: „Рождество твоје Христе Боже наш!“ Јутрење је трајало до 12 сати ноћу.

Без икаквог растојања и одмора, тачно је у 12 сати ноћу почета је св. служба Божја, и сва 62 свештеника, 14 ђакона 4 епископа и патријарх служили су св. службу Божју. Апостол и св. еванђеље читано је на три мјеста: прво грчки, па словенски, а најпослије арапски. На великом входу (када се св. тајна износи), сваки је свештеник држао у руци запаљену свијећу, крст или једну св. икону, и свакије са страхом и трепетом тихо и мирно шапутао своју искрену молитву. Патријарх је у овај мах, прво над дискосом очитао прописану молитву, за здравље оних поклоника, који су се записали и њина имена јасно је прочитао. За тим је над св. путиром исто тако очитао прописану молитву за упокој душе умрлих, и њихова је имена јасно прочитао. Кад се и овај чин сврши, свршава се већ и прописана служба Божја.

У вријеме причасна један јеромонах (Јоаким), говорио је слово па арапском језику, а за тим други, (Герасим) говорио је на руском језику. Послије проповиједи на четири мјеста, владике раздавају народу нафору. Кад је већ св. служба свршена, патријарх и епископи и сви служашчи свештеници одлазе у спремљену врло лијепу салу на ручак и каву. Ручак је врло кратак и скроман. Послије ручка патријарх је са цијелом синодском свитом најискреније испраћен био, гдје га је народ и овог пута одушевљено поздравио са ријечима „Зито! Живио! На многа љета“.

Ето Срби браћо, чули сте како овдје у Витлејему народ дочекује, поздравља, и љуби свога патријарха, па и ви би најсрећнији били да пођете тим, сваке хвале достојним путем, па да и ви љубите овако вашу св. цркву и вјеру православну, и вашег архијереја поштујете, браните, и љубите. Ето Срби браћо, овако се на том св. мјесту прославља она ноћ и дан, када се Христос Спаситељ родио. Благо оном народу који тамо у Витлејему живи, те може сваке године ту величанствену прославу видјети! Благо њему, кад може да се до миле воље наужива, и наслади оном светом сладошћу, коју осјећа тога дана само поклоникова хришћанска душа.

Преузето из сарајевског листа „Босанска вила“, бр. 23. и 24, 1895. г.

Часопис Светигора

ХАЈДЕМО КОД НОВОРОЂЕНОГ

Протојереј Андреј Ткачов

Кад се роди дете, зар не идемо у родитељску кућу носећи поклоне у рукама, а на уснама честитке?

А кад видимо пред собом дете, ово мало чудо, којем су потребне брига и нежност, зар му не желимо срећу, богатство, успех и друге ствари које се толико цене у нашем свету одраслих?

Прича o божанском Младенцу Христу.

ПРОЛОГ  27. Децембар

Св. Николаја Жичког

РАСУЂИВАЊЕ

Прича o божанском Младенцу Христу

Оба велика пророка, Исаија и Јеремија, прорекли су, да ће Господ доћи у Мисир, и да ће се од присуства Његова потрести храмови идолски и идоли разорити. Исаија је писао: гле Господ ће доћи у Мисир и затршће се идоли Мисирски од лица Његова (Иса. 19, 1; Јер. 43, 12).

Сабор Пресвете Богородице

ПРОЛОГ

Св. Николаја Жичког

Други дан Божића Црква хришћанска одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато, што се тога дана сабирају сви верни, да прославе њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у част Њену. У Охриду је од старине био обичај, да се уочи другог дана Божића вечерња служи само у Светој Богородици званој Челница. Све свештенство са народом ту је саборно прослављало Пречисту Богоматер.

Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа

ПРОЛОГ 

Св. Николаја Жичког

Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. "А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога" (Гал 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Деви у Назарету, говорећи: "Радуј се, благодатна... ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус" (Лк 1, 18 и 31).

Рођење Господа и Спаса нашег Исуса Христа

Мир Божији - Христос се роди! 

Ваистину Христос се роди!

"А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога" да спасе род људски". У то време изиђе заповест римског императора Августа, да се попише сав народ у римској Царевини. Сходно тој заповести требао је свако да оде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер су обоје били од царског Давидовог колена. Како се у тај мали град слеже много народа, Јосиф и Марија нису могли да нађу преноћиште ни у једној кући, због чега су се склонили у једну пећину, где су пастири своје овце чували. У тој пећини роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа нашег Исуса Христа. Роди Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека. Она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом је пришао и праведни Јосиф. И он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе.

Преузмите аудио датотеку