Поука на Вазнесење Господа и спаса нашега Исуса Христа

Св. Димитрије Ростовски

А Господ пошто им ово изговори, узнесе се на небо

и сједе Богу са десне стране. (Мк. 16, 19).

Љубљени моји слушаоци! Не знам како да назовем данашњи празник Вазнесења Господњег: радосним ли празником, или тужним? Назвао бих га ја радосним празником, али ево видим свете Апостоле како плачу и тугују, о чему свједочи и Црква, која у стихирама на "Господи, возвах" пјева сљедеће: Господи, Апостоли јако видјеша Тја на облацех возносима, риданијем слез, Жизнодавче Христе, скорби исполњајеми ридајушче глаголаху: Владико, не остави нас сирих, ихже за милосредије возљубил јеси, раби Твоја.

Вазнесење Господње – Спасовдан

Свети владика Николај Охридски и Жички

Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.

Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти – о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предела? Има ли, има ли, такве ластавице?

Тело - то је велика тајна Божија

Преподобни Јустин (Поповић ) Ћелијски

Зашто је створено тело човечије? Ево Празника који нам заиста казује зашто је Господ сишао с Неба, узео на Себе тело човечије, живео у телу, страдао, Васкрсао и Узнео се на Небо. Шта је то? Каква то велика тајна кружи око свију нас, и пролази око свију нас?

Тело - то је велика тајна Божија. Тело човечије, гле! Тело је вештаство, оно тежи, тело је видљиво, а откуд невидљиве мисли у њему, откуда невидљиво осећање у њему? Како то? Шта је ово? Чудесна лабораторија, велика чудеса. Ко је ово? Човек као велика тајна спуштен је у овај свет од Бога, и ту тајну, и тајну бића човечијег, нико није знао док Господа Христа није сишао у овај свет, док није узео на Себе тело човечије, да нам каже ради чега је дао тело свима нама.

Вазнесење Христово

Бојан Бошковић, Православље Број 1110, 

Суштина Христове смрти и Васкрсења је победа над смрћу. У случају самог Христа јасно нам је о каквој се победи над смрћу ради. Он, који је заиста умро, заиста је у трећи дан по распећу и оживео. Ово оживљавање није било само привремено. Након Васкрсења Христос више није умирао. Уместо тога, он се вазнео на небеса.

ВАЗНЕСЕЊЕ И ВАСКРСЕЊЕ

Вазнесење свакако није смрт. Приликом Вазнесења Христос се није „разоваплотио“, нити је његово тело уништено, нити је његово психофизичко јединство нарушено. Цело његово човештво је вазнесено. Људска природа Христова тиме није уништена, нити се стопила са божанском природом, нити се од ње раздвојила, него је ипостасно (личносно) сједињење божанске и људске природе остало непромењено.

Беседа 1. на Вазнесење - Спасовдан[1]

Свети Јустин Нови ( Ћелијски )

1966. године у манастиру Ћелије

Данас је Спасовдан, Празник Вазнесења Господњег са телом на Небо.

Данашњим Празником завршава се Божић: завршава и објашњава шта је Господ Христос мислио кад је постао човек, шта је желео, шта је смерао, зашто се родио на Божић као човек, Он Бог, зашто је узео тело на Себе. Данашњи Празник казује нам ту велику и свету тајну и објашњава зашто је Господ постао човек, зашто је поругано и посрамљено и огреховљено и осмрћено тело људско узео на Себе. Какав је циљ томе, данашњи Велики Свети Дан објашњава нам то. Господ се оваплотио, Господ је узео тело на Себе, постао човек да тело човечје узнесе изнад свих небеса, да тело човечје прослави славом неисказаном, да га узнесе изнад свих Анђела и Арханђела и посади с десне стране Бога Оца[2]. Ето ради чега је Господ узео тело на Себе: сав је пут пређен, тело људско, некада поругао у гресима, у смрти, у ужасу, у страхотама - то тело људско Господ узео на Себе и узнео на Небо.

Поука на Вазнесење Господа и спаса нашега Исуса Христа

Свети Димитрије Ростовски

А Господ пошто им ово изговори, узнесе се на небо

и сједе Богу са десне стране. (Мк. 16, 19).

Љубљени моји слушаоци! Не знам како да назовем данашњи празник Вазнесења Господњег: радосним ли празником, или тужним? Назвао бих га ја радосним празником, али ево видим свете Апостоле како плачу и тугују, о чему свједочи и Црква, која у стихирама на "Господи, возвах" пјева сљедеће:Господи, Апостоли јако видјеша Тја на облацех возносима, риданијем слез, Жизнодавче Христе, скорби исполњајеми ридајушче глаголаху: Владико, не остави нас сирих, ихже за милосредије возљубил јеси, раби Твоја. Назвао бих га тужним празником, али видим исте те Апостоле како се радују, о чему свједочи садашњи тропар, говорећи: Вознеслсја јеси во славе, Христе Боже наш, радост сотвориви учеником, обетованијем Свјатаго Духа.

Вазнесење Господње - Спасовдан

Свети Владика Николај

Вазнесење Господње празнује се четрдесет дана после Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после празника Васкрсења Христовог. На вечерњој служби која се служи у сриједу уочи Вазнесења врши се у складу са црквеним типиком, такозвано Оданије Пасхе, нека врста опраштања са Васкрсом. Почетак и крај службе се на тај дан, врши исто као и на сам Васкрс. Поново се пјевају радосна стихови: «Нека васкрсне Бог и расточе се непријатељи Његови...» и «Ево дана који је створио Господ, узрадујмо се и узвеселимо се у њему...».

Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.

Беседа на дан Вазнесења Господа нашег Исуса Христа

Беседа Св. Јована Златоустог

у цркви Романисији говорена

где су телесни остаци светих покрај јеретичких тела сахрањени лежали

Када смо раније тужну светковину крста вршили, чинисмо то ван окола града; а то и сад чинимо кад овај светли и блистави дан Христовог вазнесења празнујемо. А то чинимо, не што би хтели да сам град омаловажимо, но што се трудимо да мученицима почаст укажемо, да нас не би они кривили и говорили: „Ми се не удостојисмо да и само један дан Господа нашег у нашим засторима празнујући видимо", и да нам не би пребацивали: „Ми крв нашу за Господа пролисмо и главе своје одрубити за Њега дасмо, а празновање Његовог дана, које би се овде у нашим становима вршило, не видесмо." Због тога сада град и напустисмо, да на ноге овим светима дођемо, да се овим чином и за оно, што смо раније занемарили, њима извинимо. Јер, ако је требало да и пре овога великодушним овим борцима благочестивости прибегавамо, и то онда док су у незнатним местима лежали, колико више треба то сад да чинимо, кад бисери сами за себе леже, кад се овце од вукова одлучише и живи се од мртвих одвојише?