ЦЕНА ДОБРА

Сергеј Мазајев

У Посланици светог апостола Павла Римљанима стоје занимљиве речи: «А ваша се послушност разгласи свуда. Зато се радујем због вас; али хоћу да сте ви мудри за добро, а безазлени за зло»Pm.16.19. О каквој се мудрости ради? Зар је за чињење добра неопходно ишта друго, осим жарке жеље да се оно учини?

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

Духовни Уторак

Беседа на Гори: блаженства, 

Глава четврта 25-Глава пета 13

25. И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља,[1] и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана.

ТУМАЧЕЊA ПОСЛАНИЦЕ РИМЉАНИМА

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ПРВА ГЛАВА 1-7

;

13-17

1. Павле

Ни Мојсеј, ни многи после њега, па чак ни еванђелисти, нису стављали своја имена испред својих списа. Апостол Павле, међутим, поставља своје име испред сваке од својих посланица. То је учинио зато, што су они (пророци и еванђелисти) писали за оне који су живели заједно с њима, док је он слао своје списе издалека и према обичају испуњавао правило каквим се одликују посланице. Он тако није поступио само у Посланици Јеврејима, јер су га они мрзели. Да се не би догодило да, чим зачују његово име, престану да га слушају, он је на почетку затајио своје име. А зашто је он уместо имена Савле добио име Павле? Зато да и у том погледу не би био мањи од врховног међу апостолима, који је назван Кифа, што значи камен (Петар, Јн. 1; 42) или синова Зеведејевих названих Воанергес, односно синови грома (Мк. 3; 17).

Духовски уторак

На празник Силаска Светог Духа на апостоле (који је у на­ро­ду по­знат и као Ду­хо­ви, од­но­сно Све­та Тро­ји­ца) под у хра­мо­ви­ма по­кри­ва се тра­вом, по­ред зи­до­ва се при­сла­ња­ју гра­не ли­пе или не­ког дру­гог др­ве­та, а ико­не се ки­те цве­ћем. Овај оби­чај по­ти­че још од пр­вих хри­шћа­на, ко­ји су га пре­у­зе­ли од Је­вре­ја, ко­ји су на пра­зник Пе­де­сет­ни­це ки­ти­ли сво­је бо­го­мо­ље и ку­ће. То их је под­сјећа­ло на вре­ме ка­да су пре­ко Мој­се­ја до­би­ли де­сет Бож­јих за­по­ве­сти, као и на вре­ме лу­та­ња по пу­сти­њи, по­сле бек­ства из Ми­си­ра, јер су у пу­сти­њи жи­ве­ли у ко­ли­ба­ма од гра­ња и ли­шћа. На Ду­хо­ве у хра­му на­род пле­те вен­чи­ће од тра­ве ко­је по­сле но­си ку­ћи и оста­вља по­ред ико­не и кан­ди­ла. Мно­ги но­се вен­чи­ће у тор­ба­ма и та­шна­ма.