Showing posts with label 4. Недеља после Пасхе. Show all posts
Showing posts with label 4. Недеља после Пасхе. Show all posts

Monday, 3 June 2013

Оживимо срца за Бога

Архимандрит Јован (Крестјанкин)

Писма духовног руковођења за савременог човека
БЕСЕДА У 5. НЕДЕЉУ ПО ВАСКРСУ, О САМАРЈАНКИ

У име Оца и Сина и Светога Духа! 
Христос васкрсе! 
Пријатељи моји, већ је преполовење празника Свете Пасхе (Васкрса) и он полако иде ка свом оданију. Црква Христова, која нас води ка спасењу, снисходећи према немоћи наших ослабелих душа, поново нас води на извор живе воде, ка речи Божијој која једина може да оживотвори нашу душу, дух и тело.

ОДЛАЗАК ГОСПОДА У ГАЛИЛЕЈУ И ЊЕГОВ РАЗГОВОР СА САМАРЈАНКО

(Мт. 4,12; Мк. 1,14; Лк. 4,14; Јн. 4,1-12)
Архиепископ Аверкије
О разговору Господа са Самарјанком који се догодио на путу за Галилеју говори само јеванђелиста Јован.

Пут је Господа водио преко Самарије – области која се налазила северно од Јудеје и која је раније припадала трима Израиљским коленима: Дановом, Јефремовом и Манасијином. У тој области се налазио град Самарија, некадашња престоница Израиљског царства. Асирски цар Салманасар је покорио то царство, одвео Израиљце у ропство, а уместо њих је населио незнабошце из Вавилона и других места. Мешањем ових досељеника са преосталим Јеврејима, настали су Самарјани. Самарјани су примили Мојсијево Петокњижје, поштовали су Јахвеа, али нису напуштали ни служење својим боговима. Када су се Јудеји вратили из Вавилонског ропства и почели да обнављају Јерусалимски храм, Самарјани су хтели да у томе учествују, али им Јудеји нису дозволили, и зато су сазидали себи засебан храм на брду Гаризиму. Примивши Мојсијеве књиге, Самарјани су одбацили списе пророка и сва предања: због тога су их Јудеји сматрали горим од незнабожаца и на сваки начин избегавали да са њима имају било какве контакте, гнушајући их се и презирући их.

Sunday, 2 June 2013

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ


Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА 19-30

Тумачење светог Теофана Затворника


Недеља Самарјанке

Спаситељ је у граду Самарјанке провео два дана. Тада су јој њени суграђани рекли: Сад не верујемо више због твога казивања јер сами... знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос (Јн. 4,42). И код свих је тако. Најпре се спољашњом речју људи призивају Господу, или, како је то сада код нас (православних) - путем рођења. Међутим, када на делу окуси шта је живот у Господу, човек се већ Господа држи због унутрашњег сједињења са Њим, а не због спољашње припадности хришћанској заједници. Сви који се рађају у хришћанским заједницама управо то треба да поставе себи за закон, тј. да се не ограничавају само спољашњим припадањем Господу, него да се побрину да се унутрашње са Њим сједине, како би затим стално у себи имати осведочење да стаје у истини. А шта је за то потребно? Потребно је у себи оваплотити Христову истину. Истина Христова је обнављање палога. И тако, обнови старог човека који се распада у лажљивим похотама, и обуци се у новог, сазданог по Богу, у правди и држању истине, па ћеш сам у себи знати да је Господ Исус Христос уистину Спаситељ не само света него и тебе лично.

Јеванђеље у Недељу Жене Самарјанке

Дап. 28 зач. (XI, 19-26, 29-30).

Јн. 12 зач. (IV, 5-42).

Јеванђеље о Дародавцу воде живе и о жени Самарјанцини

Постављена слика
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
НЕДЕЉА ЧЕТВРТА ПО ВАСКРСУ
Јов. 4, 5-42. Зач. 12.

Као што кошута чезне за изворима водним, тако душа моја чезне за тобом, Боже! Жедна је душа моја Бога, Бога живога (Пс. 41, 1-2)! Ово није усклик некога сиромаха и простака, који није имао могућности да своју душу запоји мудрошћу људском, светским знањем и умењем, философијом и уметношћу, познавањем танких нити, из којих је изаткан живот човека и живот природе. Не; него је ово одушевљени и болни усклик једнога цара, богатог у светском богатству, генијалног по уму, отменог по осећајима срца, и моћног по јачини и делима воље. Напојивши душу своју свим оним, за чим неслободна душа жуди у овоме свету, цар Давид је наједанпут осетио, да се његова духовна жеђ не само није утолила него да је порасла до толике мере, да је сва ова материјална васиона није могла ниуколико утолити. Тада се он осетио у овоме свету као в земљи пустје и непроходње и безводње (Пс. 62, 1), и завапио је к Богу као једином извору бесмртнога пића, за којим једна разумна и пробуђена душа чезне. Жедна је душа моја Бога, Бога живога!

Беседа 2. у Недељу Самарјанке[1]


СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

1967. године у манастиру Ћелије

Господ воскресе! Ваистину воскресе!

Ево два жива сведока да је заиста Господ васкрсао. Самарјанка, жена, уствари блудница, пет мужева имала и постала Светитељка, постала Апостол.[2] Која је . то сила подигла њу пакла блуда и начинила је Светитељком? Која је то сила данашњег Светитеља Пахомија Великог, Христовог војника начинила Великим и Светим Подвижником, великим чудотворним Светитељем Божјим, који ето, 1537 година покреће срца људска, и влада с Неба многим душама људским да га призивају? Која је то сила преобразила толике разбојнике, толике покварењаке, толике слабиће, да су они постали праведници, постали Христови следбеници? Која? Само Васкрсење Господа Христа! Само сила Васкрслога Господа, јер да Господ није васкрсао ни вас данас овде не би било.

Беседа 1. у Недељу Самарјанке[1]


СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

1965. године у манастиру Ћелије

РАЗГОВОР СА САМАРЈАНКОМ

БЛАЖЕНОПОЧИВШИ ПАВЛЕ СРПСКИ

Беседина светој Литургији у недељу Самарјанке, у цркви светог Ђорђа у Бежанији.

ЗА НЕДЕЉУ САМАРЈАНКЕ


Григорије, епископ захумскохерцеговачки

У ову недјељу, четврту по Васкрсењу Христовом, прослављамо спомен на још један сусрет - сусрет Христов са женом Самарјанком. И као и кроз сусрете које смо прослављали и којих смо се присјећали у претходне три недјеље овог периода између Пасхе и Педесетнице, и кроз овај сусрет Господ нам открива Себе и полако нас води и узводи ка празнику Силаска Духа Светога.

БЕСЕДА НА ЈЕВАНЂЕЉЕ ХРИСТОВО О САМАРЈАНКИ


Свети Григорије Палама 

4. Господ је, уочи Својих страдања и васкрсења, проповедајући Еванђеље Царства, показао ученицима да достојни вере и обећаног вечног наслеђа неће бити изабрани само из јудејског племена него из свих народа - што сте могли да чујете и из Еванђеља које је данас читано: ''Тако дође у град самарјански звани Сихар (Сихем), близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему. А онде бејаше извор Јаковљев'' (Јн. 4; 5-6). Извором се овде назива студенац који је воду добијао од извора, што се види из претходних речи. Каже се да је Јаковљев јер га је Јаков ископао. Сихар је област коју је Јаков дао Јосифу када је у Египту на самрти оставио завештање: ''Ево ја ћу ускоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших. И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим'' (1. Мојс. 48; 21-22). Зато је Сихар доцније населило Јефремово племе, а Јефрем беше првенац Јосифов; око тога места обитавало је десет племена Израиљевих над којима је владао Јеровоам одступник.

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ


Архимандрит др Јустин (Поповић)
ГОСПОД ИСУС И ЖЕНА САМАРЈАНКА 
Глава четврта 1-42
"Када, дакле, сазнаде Господ да су фарисеји чули да Исус више ученика задобија и крштава него Јован - иако Сам Исус не крштаваше него ученици Његови - остави Јудеју и отиде опет у Галилеју. А ваљало Му је проћи кроз Самарију. Тако дође у град самаријски звани Сихем, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему. А ондје бјеше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сјђаше тако на извору; бјеше око шестога часа.(4:1-6) 

НЕДЕЉА ЖЕНЕ САМАРЈАНКЕ (Јован 4, 5-42)

ДОШАВШИ СА ВЕРОМ САМАРЈАНКА НА БУНАР,
ВИДЕ ТЕ КАО ВОДУ ПРЕМУДРОСТИ,
КОЈОМ СИ ЈЕ НАПОЈИО ИЗОБИЛНО:
И ЦАРСТВО НЕБЕСКО НАСЛЕДИ ВЕЧНО, КАО СВЕСЛАВНА



Saturday, 1 June 2013


Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)
ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

Глава осма 31-42

"30. Кад Он ово говораше, многи повјероваше у Њега. 31. Тада Исус говораше онијем Јеврејима који му вјероваше: ако ви останете на мојој бесједи, заиста ћете бити ученици моји, 32. И познаћете истину, и истина ће вас избавити. Псал. 119:45Иса. 61:1Рим. 6:142 Кор. 3:17 "

Тумаченје Дела Апостолских на 4. Суботу после Пасхе

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

ДВАНАЕСТА ГЛАВА 1-12

1. У оно пак вријеме подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.Мат. 10:17Јован 15:20 2. И погуби Јакова брата Јованова мачем.Мат. 4:21Мат. 20:23Мар. 10:39 3. И видјевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а бијаху дани пријеснијех хљебова), 2 Мој. 12:14 4. Којега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четворици четвртника војничкијех да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ. Јован 21:18 5. И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.

Friday, 31 May 2013

4. Петак после Пасхе

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)
ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ
Глава осма 21-30

ЉУБАВ ИЛИ МРЖЊА?


Валерије Духањи


Људски живот понекад открива уникалне истине, иако се оне испољавају на најобичнији начин. 2006. године умро је бивши чилеански диктатор, 91-годишњи Августо Пиноче. Годину дана пре његове смрти, бивши вођа чилеанске комунистичке партије, 90-годишњи Луис Корвалан, који се целог живота борио против Пиночеа, изјавио је да ће из принципа надживети Пиночеа. И наступио је дан кад се, наизглед, испунила његова давнашња жеља, али је Корвалан неочекивано признао: „Страшно сам се зачудио кад сам добио вест да Пиночеа више нема. Кад умире највећи непријатељ у твом животу, појављује се нејасан осећај да ти нешто недостаје... Толико година сам чекао на ово, и сад сам, ето, дочекао... и шта даље?“

Thursday, 30 May 2013

Тумачење Св. Јеванђеља по Јовану на 4. четвртак после Пасхе


Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)
ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ 
Глава осма 12-20

РЕЧ ХРИСТОВА О СЕБИ КАО ИСТИНСКОМ МЕСИЈИ

"Исус им опет рече, говорећи: Ја сам свјетлост свету;
ко иде за Мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота."
(8:12)

Тумачење Дела Апостолских на 4. четвртак после Пасхе


Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

ДЕСЕТА ГЛАВА 34-43

34. А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко. 35. Него је у сваком народу мио Њему онај који Га се боји и твори правду. 36. Реч коју посла синовима Израиљевим, благовестећи мир кроз Исуса Христа: Онје Господ свију. 37. Ви знате реч која се збила по свој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које проповедаше Јован: 38. За Исуса из Назарета, како Га помаза Бог Духом Светим и силом, који пролажаше чинећи добро и исиељујући све мучене од ђавола, јер Бог беше с Њим. 39. И ми смо сведоии свега што учини у земљи Јудејској и у Јерусалиму. Њега и убише, обесивши на дрво. 40. Овога Бог васкрсе трећи дан, и учини да се Он јави. 41. Не свему народу него нама, сведоцима унапред изабранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по Његову васкрсењу из мртвих. 42. И заповеди нам да проповедамо народу и сведочимо да је Он одређени од Бога Судија живих и мртвих. 43. За Њега сведоче сви пророци да ће Именом Његовим примити опроштење греха свако, ко верује у Њега.