Pentakostarion

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

ЧЕТВРТА ГЛАВА 1-10.

1. А док они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода храма, и садукеји, 2. Срдећи се што они уче народ и јављају у Исусу васкрсење из мртвих, 3. И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру, јер већ беше вече.

Апостоли нису још одахнули од претходних искушења а већ их сналазе друга. Гледај, како су се устројавали догађаји. У почетку су сви апостоли заједно били исмејани, а затим доспевају у опасност, али не сви одједном. Претходно су се оправдали на народним зборовима и након тога сатворили велико чудо. Затим су, поставши по Божијем допуштењу храбрији, почели да прихватају подвиге. Обрати пажњу на напредовање Јудејаца у лукавству и бестидности.

Раније су, у Христовом присуству, тражили човека који ће Га издати а сада већ сами полажу руке, поставши после крста дрскији и бестиднији. А са њима, каже, и војвода храма. То је због тога, да би таквим околностима овом поступку дали обележје јавне оптужбе, и приказали га као туђи а не као свој. Они се свагда труде да тако поступе. И метнуше их у затвор до ујутру. Тако су Јудејци поступали с апостолима и мотрили на њих, желећи да их обесхрабре. Међутим, протекло време је апостоле учинило неустрашивијима.

4. А многи од оних који чуше реч повероваше, и достиже број људи око пет хиљада.

Шта је то? Зар нису видели да су се апостоли оправдали па су их, без обзира на то, свезали? Како су они поверовали? Видиш ли очигледно дејствовање Божије? И било је потребно да се то догоди, како би они, који су поверовали, потицали од оних слабијих. Подстакнута божанственим Духом, Петрова беседа је бацила семе у дубину мисли и дотакла се саме њихове душе. Свештеници су их свезали пред народом како би посматраче учинили плашљивијима. Међутим, догодило се супротно. Апостоле су испитивали појединачно, из страха да њихова одважност не остави утисак на слушаоце.

5. И би сутрадан да се скупише кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим. 6. И Ана првосвештеник и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше из рода првосвештеничкога. 7. И поставивши их у средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово? 8. Тада Петар, напунивши се Духа Светога, рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве, 9. Ако нас данас испитујете због доброчинства болесном човеку, како он оздрави, 10. Нека је на знање свима вама, и свему народу Израиљеву, да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвих, Њиме стоји овај пред вама здрав.

Осим других неправди према апостолима, они (кнежеви, старешине, књижевници и јудејски архијереји), нису очували чак ни оно што је закон захтевао. Обрати пажњу и на мноштво архијереја, иако би по закону требало да буде само један, и да то остане док је жив. И овога пута су свом делу дали облик суда, да би захтевали од апостола да одговарају пред неправедним судом. Распитивали су се којом силом и у чије име то чине, иако су и сами знали, јер су апостоле и задржали због тог имена, јер их је мучила њихова проповед о васкрсењу у Христу. Због чега их, дакле, испитују?

Очекивали су да се апостоли уплаше суда и мноштва и да се одрекну својих речи. Мислили су да ће тиме исправити ствар. Погледај како злонамерно испитују: Којим именом,каже, учинисте ово?  Штавише, прижељкивали су да апостоли прогласе исцелење за своје дело а не за дело силе Христове. Погледај, пак, у какву су тешкоћу ставили апостоле. Они нису желели ни да буду изговорене речи - исцелење хромога, јер не кажу шта заправо, него:учинисте оно. Кнезови народни и старешине Израиљеве.

Погледај каква је то философија. Тамо, где постоји потреба, Петар их строго прекорева. Овде их је пак назвао почасним именима. Међутим, када је прешао на саму ствар, не одступа од доличног разобличења, посредно напомињући да су се због таквих ствари свагда спорили на суду и били огорчени. Оно што је рекао, јесте заправо следеће: "Пре би требало да нас овенчате због тога и да нас прогласите за доброчинитеље. Ми смо међутим, мучени,нека је на знање свима вама и свему народу Израиљеву да у име Исуса Христа, итд, а што је посебно тешко пало Јудејцима. Управо то им је и говорио Христос, односно, оно што сте слушали ушима, о томе проповедајте по домовима.

У Име Исуса Христа Назарећанина. Не мислите, каже, да ми прикривамо Његову постојбину. Не, ми и постојбину објављујемо. И то није све: ми и страдања Његова исповедамо и васкрсење проповедамо. Којега ви распесте. Изговорио је и речи које су могле да преплаше Јудеје. Шта мислиш, каква се рана задаје тим речима?