Pentakostarion

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

ШЕСТА ГЛАВА 1-7

 Потражите, дакле, браћо, између вас седам осведочених људи, пуних Духа Светога и мудрости, које ћемо поставити на ову службу. 4. А ми ћемо у молитви и у служби речи приљежно остати. 5. И реч ова би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека испуњенога вером и Духом Светим, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу, прозелита из Антиохије.

1. И у оне дане, када се множаху ученици, подигоше јелинисти вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дељаше помоћ сваки дан (у оригиналном тексту: код свакодневног служења).

Не у те исте дане, него неколико дана после тога; такав обрт речи уобичајен је у Писму. Јелинистима се, према мом мишљењу, називају лица која су говорила јелински (грчки) језик.

Код свакодневног служења: Под служењем се подразумева давање милостиње. Заборављање удовица није потицало од рђавих особина него од пропуста народа. Чим је брига о њима предложена (народу) и њихова невоља се прекратила.

2. Онда Дванаесторица, сазвавши мноштво ученика, рекоше: не доликује нама да оставивши реч Божију служимо око трпеза 3. Потражите, дакле, браћо, између вас седам осведочених људи, пуних Духа Светога и мудрости, које ћемо поставити на ову службу. 4. А ми ћемо у молитви и у служби речи приљежно остати. 5. И реч ова би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека испуњенога вером и Духом Светим, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу, прозелита из Антиохије. 6. Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу положише руке на њих. 7. И реч Божија растијаше и веома се множаше број ученика у Јерусалиму, и велико мноштво свештеника покораваху се вери.

Нису сами апостоли изабрали, него су избор препустили народу, који је и требало да има користи од служења ђакона. Народ их бира и именује. Не доликује нама да оставивши реч Божију служимо око трпеза, јер оно што је неопходно треба претпоставити ономе, што није неопходно.

Осведочени људи, испуњени Духа Светога. Писац их не назива једноставно духовнима него испуњенима Духом и премудрошћу, јер је и прихватање жалби удовица било дело највеће мудрости. И помоливши се Богу положише руке на њих. Погледај, како нема ниједне сувишне речи. Не говори како су били рукоположени, него каже само да су били рукоположени с молитвом. На човека се полажу руке, и у томе се састоји хиротонија (рукоположење). Све, међутим, савршава Бог. Какву је хиротонију добило ових седам људи? Да ли ђаконску? Ја, међутим, мислим да су они имали име и достојанство презвитера. Били су рукоположени управо за то дело, односно, да вернима обезбеде оно што им је неопходно.

И веома се множаше број ученика у Јерусалиму. Није једноставно говорио о томе, него тако да покаже како је велика сила милостиње и устројства.