Преподобни
ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)
ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ
Глава
седма 14-30
"А
већ у половини Празника дође Исус у храм и учаше. И чуђаху се Јудејци говорећи:
Како овај зна књиге а није се учио? Тада им одговори Исус и рече: Моја наука
није Моја, него Онога који Ме је послао. Ако хоће ко вољу Његову да твори,
познаће да ли је ова нуака од Бога, или Ја сам од себе говорим."
(7:14-17)
Откуда
Христу онаква наука? Она ни по чему није школска, књижничка.
Савременици су у недоумици, и у узбуђењу питају: "Како овај зна
књиге а није се учио?" - Одговара им сам Господ: "Моја
наука није моја, него Онога који ме је послао".Загледајте, да ли се
разликује од науке Божје у Светом Писму. Зар не видите: она је
сва од Бога. Ако је сва од Бога, онда: ко је Онај што је проповеда? Није ли
посланик Божји, Месија? Није довољно само чудити се и дивити се Мојој науци, него
треба пронаћи откуда Ми та наука. Да се то пронађе посгоји
само један пут. А тај пут је ово: треба творити вољу Божју,
и одмах ће ти се открити је ли ова наука од Бога. Воља Божја,
ено је у Писму; хајде, твори је, и то ће те одвести сазнању, и
ти ћеш дознатида је Моја наука заиста од Бога,
заиста Божја по свему и свачему.
Све зависи
од слободне воље човекове: само треба хтети. Да, само треба хтети творити
вољу Божју и - све ће ти се откригги: дознаћеш сам
својим личним опитом да је Моја наука од Бога. У свему Моме, и
иза свега Мог, стоји Бог. Ништа Ја сам од себе не творим, већ што чујем од Оца:
Он говори кроза Ме, и ја Њиме. У нас је једна суштина, једна воља, једна
мудрост, једно еванђеље, једна истина, једна правда, једна наука. Све то
проверити се може на један начин, на овај: "Ко хоће његову вољу
творити, - сазнаће је ли ова наука од Бога или Ја сам од себе
говорим"". Опет: експериментални метод, опет пут личност
опита и искуства; ништа се механички, аутоматски не намеће, најмање силом. Твори
и - дознаћеш. Не твориш ли, увек остајеш у гробу
мртвих теорија и бајки и претооставки: увек си онај мртвац кога треба осгавити
мрттвима. И још: увек си, и остајеш, роб самољубља и славољубља.
"Који
говори сам од себе, своју славу тражи;
а ко
тражи славу Онога који га је послао, тај је истинит и нема у њему неправде."
(7:18)
А самољубље
и славољубље не чине правде Божје. Они се чак и не хруде да то чине, јер је
биће њихово: живети и наслађивати се сластима које су саткане све од
самољубивих жеља. А у њима нема Бога ни правде Божје. Онда нема ни истине.
Славољубац увек све из себе испреда, из свог самољубља. А све
је то и трагично, и пролазно, и смртно, и неправедно, и лажно. И право води у
погибао и душу и тело. Не води ли нека људска наука Богу, знај: нема истине у
њој, истине која се може одржати и пред смрћу, и не издахнути. А зар је истина
- истина ако се не може одржати пред смрћу? Само је оно истина што надживљује
смрт, тј. само оно што савлађује и побеђује и уништава смрт. А то је Христос, и
све што је од Њега.
Зато и нема
истине ван Њега; зато је Он једини у роду људском смело и с правом објавио:
"Ја сам Истина" (Јн. 14). Све што чини, чини Богом ради
спасења људи; чини ове у славу Божју, зато "Он је
истинит, и нема у Њему неправде". - Истина и правда су
близанци; исто тако: лаж и неправда су близанци. Ко славу своју тражи, ко
је славољубив, - нема истине Божје у њему, ни правде.
"Није
ли Мојсеј дао вама Закон? И нико од вас не извршава Закон. Зашто тражите да Ме
убијете? Одговори народ и рече: Демон је у теби; ко тражи да те убије? Одговори
Исус и рече им: Једно дјело учиних, и сви се дивите томе. Мојсеј вам је дао
обрезање, не што је оно од Мојсеја, него од отаца, и у суботу обрезујете
човјека. Ако у суботу човјек прима обрезање, па се тиме не нарушава Закон
Мојсејев, зашто се на Мене гњевите што цијелога човјека излијечих у суботу? Не
судите по изгледу, него праведан суд судите."
(7:19-24)
А Ја шта
тражим? сигурно не славу своју, и сигурно не славу од вас. Све
што радим, радим у славу Божју. Учиних једно дело у славу
Божју: "свега човека исцелих у суботу", а ви - "тражите
да ме убијете". Јер не знате истине Божје и правде Божје:субота је
човека ради а не човвк суботе ради. Ви се обрезујете у
суботу, и то не сматрате за грех; а грех је за вас шго јаисцелих
човека у суботу. Обрезање је само символ духовног обрезања; а ја то
духовно обрзање, спасавање људи од греха и страсти и смрти већ спроводим:
одсецам и одбацујем од њих све што је грешно, смртно, нечисто. Зато: "Не
гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите".
"Тада
говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај кога траже да убију? И гле,
говори слободно и ништа Му не веле. Да стварно не познаше наши главари да је Он
заиста Христос? Али овога знамо откуда је; а Христос када дође, нико неће знати
откуда је. Тада Исус повика у храму учећи и говорећи: И познајете Ме и знате
откуда сам; и сам од себе нисам дошао, него је истинит Онај који Ме посла,
којега ви не знате. Ја Га знам, јер од Њега јесам, и Он Ме посла. Тада тражаху
да Га ухвате, и нико не метну на Њега руку, јер још не бјеше дошао час Његов. А
од народа многи повјероваше у Њега, и говораху: Када дође Христос, зар ће више
знамења чинити него овај што учини?"
(7:25-31)
Огреховљено
људско сазнање се непрекидно труди да убеди себе како Исус није Христос, није
Месија. Иако су Јерусалимљани из Пророка знали откуда је Христос, и
откуда треба да буде, они тврде безочно како Исуса знају откуда је,
"а Христос кад доће нико неће знати откуда је". Спас их онда
упозорава на неистнитост њиховог тврђења. И додаје: да Он даје такве доказе о
Себи које нико оспорити не може: Отац Га посла, Он је истинити =
истинит је Онај који ме посла, и све је истина што је од Њега. Али они
Га не примају због свог упорног грехољубља и злољубља. Јер Истинити се може
познати и знати само Истином. Њега зна Онај који је од Њега: "Ја
га знам, јер сам од Њега". Они који су себе отуђили од Њега гресима,
не могу Га знати. А народ прости без лукаве софистике суди о Христу и Његовим
делима; Он на основу дела Његогаих закључује да је Он Христос, "и
многи га вероваху, и говораху: Кад доће Христос еда ли ће више чудеса чинити
него овај што чини?".
No comments:
Post a Comment