Pentakostarion

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски
ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

3.ПОНЕДЕЉАК ПОСЛЕ ПАСХЕ

6. 7-8; 7.47-60

2. Онда Дванаесторица, сазвавши мноштво ученика, рекоше: не доликује нама да оставивши реч Божију служимо око трпеза 3. Потражите, дакле, браћо, између вас седам осведочених људи, пуних Духа Светога и мудрости, које ћемо поставити на ову службу. 4. А ми ћемо у молитви и у служби речи приљежно остати. 5. И реч ова би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека испуњенога вером и Духом Светим, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу, прозелита из Антиохије. 6. Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу положише руке на њих. 7. И реч Божија растијаше и веома се множаше број ученика у Јерусалиму, и велико мноштво свештеника покораваху се вери.

Нису сами апостоли изабрали, него су избор препустили народу, који је и требало да има користи од служења ђакона. Народ их бира и именује. Не доликује нама да оставивши реч Божију служимо око трпеза, јер оно што је неопходно треба претпоставити ономе, што није неопходно.

Осведочени људи, испуњени Духа Светога. Писац их не назива једноставно духовнима него испуњенима Духом и премудрошћу, јер је и прихватање жалби удовица било дело највеће мудрости. И помоливши се Богу положише руке на њих. Погледај, како нема ниједне сувишне речи. Не говори како су били рукоположени, него каже само да су били рукоположени с молитвом. На човека се полажу руке, и у томе се састоји хиротонија (рукоположење). Све, међутим, савршава Бог. Какву је хиротонију добило ових седам људи? Да ли ђаконску? Ја, међутим, мислим да су они имали име и достојанство презвитера. Били су рукоположени управо за то дело, односно, да вернима обезбеде оно што им је неопходно.

И веома се множаше број ученика у Јерусалиму. Није једноставно говорио о томе, него тако да покаже како је велика сила милостиње и устројства.

8. А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика у народу. 9. Тада устадоше неки из синагоге која се зове Либертинска, Киринска и Александријска, и од оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном. 10. И не могаху противстати мудрости и духу којим говораше. 11. Тада подметнуше људе који рекоше: Чули смо га да говори хулне речи на Мојсеја и Бога. 12. И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше пред Синедрион. 13. Па изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје да хули на ово свето место и на закон. 14. Јер смо га чули где говори: Овај Исус Назарећанин разориће ово место и измениће обичаје које нам предаде Мојсеј. 15. И погледавши на њега сви који сеђаху у Синедриону, видеше лице његово као лице анђела.

Погледај како је међу седморицом један био претпостављен осталима. Иако је хиротонија била заједничка, један је задобио већу благодат. Обрати пажу и на то, да он до тог доба није творио чудеса, него да је почео да их твори кад се истакао (као изабрани и рукоположени, хирото-нисани), а да би показао да сама благодат није довољна него да је потребна и хиротонија. Тако је (кроз рукоположење) дошло до изобиловања Духом, јер је и пре хиротоније, приликом избора, о њему посведочено да је испуњен Духом. Међутим, дарови Духа су различити.

Устадоше неки из синагоге. Устајањем се назива њихова разјареност и гнев. Синагоге су биле различите.

Препираху се са Стефаном. Препирали су се због тога, да би га приморали да нешто каже. Он је, можда, отворено беседио и говорио о окончању закона или пак, што је тачније, није говорио него је наговештавао. Наиме, да је отворено говорио, овима не би били потребни лажни сведоци. Запази, међутим, да он себи није дао за право да поучава, него су га на то навели они, што су се с њим препирали.

Тада подметнуше људе који рекоше... Они што су се с њим препирали не сведоче сами, јер би их истог часа разобличили да због зависти клеветају Стефана, него поткупљују друге, да (остали) не би то дело схватили као (њихову) жељу да му нашкоде. Не плаше се Бога и скрнаве себе убиством, а своје погледе обраћају ка мишљењу људи. Па изведоше лажне сведоке који говораху... Свуда лажно сведочење. Нису хтели једноставно да га убију него после пресуде, рачунајући да ће тиме искоренити добро мишљење о онима, које су убијали.

За Стефана нису рекли да хули, него: Не престаје да хули... Чули смо га где говори: Овај Исус Назарећанин (Назарећанин се каже због увреде) разориће ово место. То су говорили и о Христу: Ти који храм разваљујеш (Мт. 27; 40), јер су осећали велико страхопоштовање према храму. Оптужба је пак била двострука: да хоће да укине обичаје и да уведе нове. И погледавши на њега сви који сеђаху у Синедриону, видеше лице његово као лице анђела. Бог је његово лице учинио облагодаћеним, јер је требало још нешто да каже.

Да би их одмах запрепастио својим изгледом, Бог је озарио његово лице. Лица оних, који су испуњени духовном благодаћу, пријатна су онима што их љубе, док код непријатеља изазивају поштовање.

 42. А Бог се окрену од њих и предаде их да служе војсии небеској, као што је писано у књизи Пророка: Еда што заклано и жртве принесосте ми за четрдесет Година у пустињи, доме Израиљев? 43. И прихвати се чадор Молохов, и звезду бога вашега Ремфана, кипове које начинисте да им се клањаше; и преселићу вас даље од Вавилона. 44. Ош наши имаху шатор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај што говори Мојсеју да га начини по обрасцу који беше видео. 45. Њега и наследивши оци наши унесоше са Исусом Навином при заузшшњу земље незнабожаш, које прогна Бог испред лиид отаиа наших, све до дана Давидових. 46. Који нађе благодат пред Богом и мољаше да нађе стан Богу Јаковљеву. 47. А Соломон му сазида дом. 48. Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што говори пророк: 49. Небо Ми је престо а земља подножје ногама Мојим; какав ћете Ми дом сазидати, Говори Господ, или којеје место за почивање Моје? 50. Није ли рука Моја створила све ово?

Изрека: предаде их да служе постављена је уместо: допусти да служе, као што је и код апостола Павла речено: предаде их Бог у покварен ум (Римљ. 1; 28) уместо:"допусти да буду предати". Према томе, он каже: Јудејци су страствено желели да уместо Творца служе творевину, и Бог их је кроз пророке често прекоревао за такву самовољу. Како су били упорни, допустио им је да учине оно што желе. Изрека: Одврати се од њих постављена је уместо: одвративши се од другог хтења, јер је једно што пројављује хтење Божије, а друго је оно што се догађа по допуштењу. Његово хтење је исто што и установљење закона: Господу Богу својему клањај се и Њему јединоме служи (Лк. 4; 8). Међутим, истрајнима у безбожништву допустио је (да у њему и остану), јер Он неће да Му служе по нужности, како не би угњетавао онога, који има слободну вољу. Што се тиче израза: војсци небеској, неки мисле да значи исто што и: анђелима (Ако је реч казана преко анђела, в. Јевр. 2; 2). Лука, међутим, не говори о анђелима, него о звездама, којима су они (Јудејци) указивали поштовање, односно, о телету које је заменило Денницу (Lucifer) и о месецу као царици неба. Та реч се употребљава готово свугде, где се говори о небеским светилима.

Еда шта заклано и жртве принесосте Ми, доме Израиљев? Запази да Он на почетку каже да су жртве најпре приносили Њему Самом а затим идолима. То је зато, што се до тада нигде не помиње реч "жртва", него само заповести и живе речи. Он то сведочанство не помиње без разлога, него да би им показао да није било потребе за жртвама. Он каже: Еда шта заклано и жртве принесосте ми, уместо: "Не можете рећи да приносите жртве идолима због тога, што сте их при-носили Богу. Напротив, ви сте њима у почетку приносили жртве, и то у пустињи, где сам вас посебно штитио. Услед тога, ако сам рекао да ће тај храм бити срушен а обреди и жртве промењени, Ја нисам рекао ништа ново. Наиме, још Мојсеј о којем, како се чини, имате високо мишљење, током четрдесет година нити је приносио жртве нити подизао храмове. То није чинио ни Давид, иако сте већ поседовали ову земљу, која вам је дата у наслеђе. И пророци о њима говоре као о непотребнима. Како онда ви, за своје оправдање, можете да се позивате на Мојсеја, када сте га се одрекли и ви и ваши оци (в. Дела ап. 7; 35. и 39)? И прихватисте чадор Молохов, и звезду бога вашега Ремфана. Божанствени Мојсеј се удаљио на гору да би добио Закон док су они, Израиљци по крви, стали испред Аарона и рекли му: "Начини нам богове."

Према томе, они су у пустињи начинили теле, и то теле било је очигледан идол. Постепено су начинили и многе друге идоле. Посебно су били предани поклоњењу звездама. Осим телета, они су прихватили и Молохов чадор (скинију, шатор). Кад су подигли скинију (чадор), поставили су у њу идола и назвали га Молохом. То је моавски идол. Он је, по узору на Денницу, имао прозиран камен на горњем делу чела. Реч Молох у преводу значи " њихов цар". Тако је тумаче Акила и Теодотион. Денницин лик су урадили уметници. Дакле, прихватисте чадор Молохов, тј. чадор вашег цара. Какав је то био цар?

Звезду бога вашега Ремфана, чије име у преводу значи "помрачење" или "ослепљење". Они су се, дакле, поклањали Денници, као звезди која се јавља пре појаве сунчевог сијања. Уосталом, тим поклоницима се није догодило ослепљење или Ремфан због тога што звезда узрокује такво ослепљење, него што је поклоњење звезди постало узрок таквог помрачења. И преселићу вас даље од Вавилона. Пророк је рекао: Преселићу вас даље од Дамаска (Амос 5; 27). Лука пак каже: даље од Вавилона, или зато што следи излагање Јевреја, или зато што је Вавилон граница дамаскинске земље. Седамдесеторица тумача кажу: даље од Дамаска. Оци наши имаху шатор сведочанства у пустињи. Они су га имали због тога, да би имали сведочанство Божије. Називају га скинијом сведочанства, тј. чуда и заповести. Као што говори Онај што говори Мојсеју. Скинија је била установљена на гори и преносила се кроз пустињу, тј. није се налазила на једном месту. Ако је онај, који је с Мојсејем говорио на гори и био анђео, свеједно је говорио у име Божије. Много сличног томе може се наћи у Светом Писму. Тако се у Књизи Изласка каже да је анђео рекао Мојсеју: Мојсеју, Мојсеју, не иди овамо (2. Мојс. 3; 2,4,5). Нешто касније, тај анђео каже: Ја сам Бог отаца ваших, Бог Авраамов (2. Мојс. 3; 6) и слично.

51. Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви. 52. Којега од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који предсказаше долазак Праведника, којега сада ви издајници и убице постадосте. 53. Ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте.

Зашто онај, који је до тада кротко говорио народу, употребљава грубе речи? Зато, што је увидео да они не обраћају пажњу на оно што се говори.

Ви се свагда противите Духу Светоме. Не само сада, него свагда. Тиме је показао да је оно, што је рекао, било од Духа Светога, а посебно онда, кад се приближавао његов смртни час. Он је то знао, јер је био испуњен Духом Светим. Он је показао велику и непоколебиву смелост. То, што им је рекао, нису биле његове, него речи пророка.

Свагда се, каже, противите. Кад Бог није хтео да постоје жртве, ви сте приносили жртве. Када је затим хтео да их приносите, ви их нисте приносили. И опет, кад је постојао храм, ви сте служили идолима. Када пак Он хоће да се одрекнете храма, ви чините сасвим супротно. При том није рекао: "противите се Богу", него: противите се Духу Светоме, јер нема никакве разлике између Бога и Духа.

Како су се ваши оци противили, тако се противите и ви. Показује да тог зла више има у њима, јер се од предака преносило и на њих. Тако је чинио и Христос, јер су се силно хвалили својим прецима. Којега од пророка не протераше оци ваши! Ако су ваши очеви убијали те веснике, а будући да се исувише гордите својим прецима, онда није ништа чудно што ћете убити и мене јер проповедам Онога, Којег су они благовестили, а ви се исувише гордите својим прецима. О доласку Праведника. Говорећи: Праведника, показује да су Га они неправедно убили. Ако је Он праведан, онда су они, што су Га убили, веома неправедни. Назива Га праведним, јер то ни они нису могли да порекну, будући да Га нигде нису осудили као неправедног. Како би иначе за такво нешто могли да осуде Онога, Који ни кров над главом није имао? Стефан им, међутим, предочава два вида преступа: убиство и издају, јер каже: Ви издајници и убице постадосте, ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте, тј. оно што су анђели наредили и што им је предато од Онога, Који се јавио у купини. Показује да се они не покоравају ни Богу ни анђелима, ни пророцима, ни Духу.

54. Кад ово чуше разјарише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њега. 55. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божију и Исуса где стоји с десне стране Богу. 56. И рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човечијега где стоји с десне стране Богу.

Ако су Јудејци хтели да га убију (Стефана), зашто га нису одмах убили? Зато што су хтели да нађу добар изговор за своју дрскост: увреда, коју им је нанео, није била добар изговор за његово убијање. Поред тога, оно што су сматрали за увреду није била лична увреда, него је то било разобличење онога што су (Јудејци) учинили пророцима. Они нису хтели да се о њима мисли да су га убили због онога, што се односило на њих лично, као (и кад су на смрт осудили) Христа, него да су га убили због безбожништва. Њима није било довољно да себе оскрнаве убиством, него су се надали и трудили да оскрнаве и част убијенога. Плашили су се да он не задобије опште поштовање, уколико га убију због увреде њих самих.

И Исуса где стоји с десне стране Богу. Стајање означава чврстину и непоколебивост. То су и они допуштали, јер су тада већ сматрали да Он стоји.

57. А они повикавши иза гласа затиснуше уши своје и навалише једнодушно на њега. 58. Па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А сведоци метнуше хаљине своје код младића по имену Савла. 59. И каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој! 60. Онда клече на колена и повика иза гласа: Господе, не урачунај им грех овај! И ово рекавиш, усну.

Оно што су (Јудејци) учинили са Христом, учинили су и овде. Као што је Он рекао: Видећете Сина Божијега где седи с десне стране (в. Мт. 26; 64), а они су то назвали богохуљењем и напали Га, тако су учинили и овде. Међутим, тамо су поцепали своје хаљине а овде су затворили уши.

Избацивши га изван града стадоше га каменовати. Како се показало да нису у стању да прекину Огефанову беседу, они су га каменовали. Чак и да је говорио неистину, требало је да га отпусте као безумнога. Ако је пак говорио истину, требало је да се запитају. Убили су га тако што су га извели изван града, као што је учињено и са Исусом.

А сведоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла. Сведоцима назива оне, које су истакли (с циљем) да изнесу лажно сведочење против њега. Тиме он наговештава две околности: прво, да су и они, које су сматрали сведоцима, били спремни да почине убиство кад су скинули одећу да би слободно и несметано бацали камење, а друго, да је онај, који ће касније постати проповедник васељене, и сам тада саучествовао у убиству и да је на тај начин у њему дошло до неке божанствене, задивљујуће и човеку несвојствене промене. Изрека: Господе Исусе, прими дух мој, јесте изрека оног што поучава и показује им да он неће умрети.

И каменоваху Стефана. Оправдање се савршава вером у Христа. Човечија природа се у Њему обогатила ослобађањем од греха и подарила нам ново право, због којег душе више не иду у ад него, као и раније, бивају послате у руке Бога Живога. Знајући све то, Стефан је рекао: Господе Исусе, прими дух мој. И блажени Петар пише: Зато и они који страдају по вољи Божијој, нека њему као верном Саздатељу повере душе своје у доброчинству (1. Петр. 4; 19).

Онда клече на колена и повика иза гласа: Господе, не урачунај им грех овај! Не само да се просто моли, него се моли усредсређено, јер је Бог допустио да његова душа све до тог тренутка остане у телу. Запази овај глас и неизмерну трпељивост у страдањима. Тиме показује да оно, што им је раније рекао, није рекао услед гнева, него да би их побудио, разобличио и прекорео.