Pentakostarion

Тумачење Дела Апостолских, 

Св. ТЕОФИЛАКТ Охридски, 

1. Недеља по Васкрсу:Томина Недеља

5. 12-20

12. А рукама апостолским биваху многи знаци и чудеса у народу; и бејаху сви једнодушно у храму Соломоновом. 13. Од осталих пак нико не смеде да им се придружи, али их народ хваљаше. 14. И све се више умножаваху они који вероваху у Господа, мноштво људи и жена. 15. Тако да су на улице износили и болеснике и полагали на постељама и носилима, да би кад прође Петар бар сенка његова осенила којега од њих. 16. А стицаше се и мноштво народа из околних градова у Јерусалим доносећи болесне и од нечистих духова мучене, и сви се исцељиваху.

Од времена кад су почели да их се плаше (апостола), Петар и остали апостоли творили су још већа чудеса. Бејаху у трему Соломоновом. Нису боравили код куће, него у храму. Будући да је писац рекао: у трему Соломоновом, и да се ти не би чудио на који је начин народна гомила то допуштала, он каже да нико није смео да им се придружи, али да су зато људи, тј. јудејски народ, хвалили апостоле. Тако су и на улице износили болеснике. У Христово време се није догађало да су и од саме сенке болесници на улицама добијали исцелење.

Нико не смеде да им се придружи. На који начин се у том случају савршавало исцељење? Било је то дело Онога, Који је рекао: Ко верује у Мене, дела која Ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити (Јн. 14; 12). Са свих страна нарастало је дивљење апостолима: и од верујућих, и од исцељених, и од кажњених, и због њихове одважносги у време проповеди, и због врлинског и беспрекорног живота. То дивљење није потицало само од чуда него и због тога што су и сам живот и врлине тих људи били уистину велики и апостолски.

17. Али се подиже првосвештеник и сви који бејаху с њим, секта садукејска, и испунише се зависти. 18. И дигоше руке своје на апостоле, и бацише их у општи затвор. 19. А анђео Господњи отвори ноћу врата тамнице, изведе их и рече: 20. Идите и станите у храму, па говорите народу све речи овога живота. 21. А они, чувши то, уђоше ујутру у храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бејаху с њим, сазваше Синедрион и све старешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да оведоведу. 22. А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратшие и јавише, 23. Говорећи: Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре где стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра ниједнога не нађосмо. 24. А кад чуше ове речи свештеник и војвода храма и првосвештеници, бејаху у недоумици шта се то догодило с њима. 25. А неко дође и јави им Говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу стоје у храму и уче народ.

Шта значи: Подиже се првосвештеник? То значи да је био узрујан и узнемирен због онога, што су говорили. Овога пута нападају апостоле с већом озлојеђеношћу, али не почињу одмах да им суде, мислећи да ће их општи затвор више застрашити.

Погледај како се устројава живот апостола. Најпре жалост због Вазнесења Христовог, а затим радост због силаска Светога Духа, и опет жалост због људи који су им се ругали, и опет радост због умножавања верујућих и због знамења (чуда). Следи опет жалост због утамничења (Петра и Јована, в. 4; 3), али опет и радост услед оправдања. Најзад, сада је због блистања и знамења опет била радост, а због архијереја и оних што су их затворили - жалост. Може се рећи да је њихов живот исти, као и живот свих који живе по Богу. Анђео Господњи отвори ноћу врата од тамнице. Анђео их је извео на њихову радост и на корист Јудејаца.