1967. године у манастиру Ћелије
Ето недеље Светих Отаца Првог Васељенског Сабора. Откуда то?
После чудесних невиђених догађаја, после Васкрсења Спаса, после Вазнесења,
после Голготе, после целокупног живота Спаситељевог на земљи тридесет три и по
године, Црква прославља Свете Оце Првог Васељенског Сабора. Зашто? Зато што су
Свети Оци Првог Васељенског Сабора највећи борци са Светим Апостолима и уз
Свете Апостоле највећи борци за једну истину истину да је Христос Исус Истинити
Бог. То је њихова главна борба, то је њихова главна битка: Христос је Истинити
Бог! У томе је сва њихова проповед, у томе је срце њихово, душа њихова, савест
њихова. Христос је Истинити Бог, Христос је Богочовек. Ето, то је та сва истина
коју Оци Првог Васељенског Сабора неустрашиво проповедају и исповедају. У
дивним стихирама они се називају божанствени борци, борци који се боре
неустрашиво, боре за најважније истине у свима световима и за најважнију
Личност - за Истинитог Бога.
Шта је за човека важније у свету од тога? Зашто? Шта је то
Богочовек Христос дао свету за шта су ових триста осамнаест Богомудрих Отаца
сав живот свој дали Њему, посветили Њему, живели Њиме и за Њега, и данас
владају световима из Небеског Царства. Шта су они то дали свету? Они су пренели
и посведочили веру Апостола, веру да је Исус Христос Истинити Бог, да је Исус
Христос Истинити Богочовек. Јер само као Истинити Бог и Истинити Богочовек
Господ Христос је могао дати људима Вечни Живот. Јер борба за Истинитог Бога,
уствари је борба за Вечни Живот.
Чули сте данас у Светом Еванђељу, где Спаситељ вели да је Он
дошао у овај свет да свему да Живот Вечни.[2]
То је циљ Његовог доласка у овај свет - да свему да Живот Вечни, да
победи смрт, победи грех, победи ђаволе, да разори пакао, да људима осигура
Живот Вечни. А шта је више и веће од тога? Шта је Бог могао дати веће људима од
Вечнога Живота, и шта је Бог могао дати веће људима од Себе Сама? А Господ
Христос је дао Себе Сама људима. Постао је човек, Он Истинити Бог. То је
највећи дар који је Бог дао човеку...[3]
НАПОМЕНЕ:
No comments:
Post a Comment