SVETI JUSTIN
NOVI (ĆELIJSKI)
1966.
godine u manastiru Ćelije
Danas je,
braćo, Praznik Svetog Preobraženja. Preobraženje, - šta je to? Šta je na
današnji dan Gospod Hristos kazao ljudima? Kakvu istinu? Šta je otkrio njima
kroz današnji sveti Praznik? On je danas pokazao da je Bogočovek, On je to
danas pokazao na gori Tavoru, preobrazivši se pred učenicima. Lice mu je
zasijalo kao sunce i jače od sunca. Haljine su postale bele kao sneg, Apostoli
su popadali od te velike Božanske svetlosti, - od čuda, od ove velike i svete
tajne.[1]
Gle, On
otkriva Svoje Božanstvo! Kazuje da je Bog. On, Koga su ljudi smatrali za
Učitelja iz Nazareta, sina Josifa i Marije, drvodelju. Gle, odjedanput pokazuje
Sebe kao Boga, i pokazuje da je On u telo Svoje smestio sve Božanske sile, svu
Večnu Božansku Istinu, Večni Život, Večnu Pravdu, sva Nebesa. Sav Bog smestio
se i stao u malo ljudsko telo. Kakva velika i sveta tajna, braćo! Ali to nije
slučajno.
Zašto je
Gospod postao čovek? I zašto se Gospod na današnji dan preobrazio! - Da pokaže
put nama ljudima. Da je to put našeg tela, našeg malog ljudskog tela, koje
često ne smatramo ni za šta. Blato! Da, blato, a u tom blatu živi božanska
duša, obraz Božiji, lik Božiji, slika Božija. To je čovek! Čovek je slika
Božija na zemlji, obraz Božiji, i Gospod je došao u ovaj svet da se preobrazimo
mi ljudi, da preobrazi obraz taj što je u nama ljudima. Šta se desilo sa njim?
Gospod nas je stvorio po obrazu Svome, po slici svojoj[2]
- a ljudi hrle u greh.
A šta je
greh? Greh je crni katran, - greh, to je crna farba pakla! I čovek drži greh u
svojoj bogolikoj, bogoobraznoj duši; ustvari zamazuje dušu svoju crnim katranom
i gubi lik Božiji, gubi obraz Božiji. Ne vidi se da je čovek božansko biće, ne
vidi se da je duša slika Božija, sve je premazano muljem strasti, zemaljskom
slasti, katranom, raznim crnilom. Pocrnila je ljudska priroda, pocrnila slika
Božija, u čoveku. Čovek je, preko greha, počeo da mala dušu svoju u sliku
đavola. Jer greh, braćo moja, uvek jeste slika đavolova. I kad mi volimo greh,
kad ga držimo u sebi, mi umesto slike Božije hoćemo sliku đavola u svojoj duši.
Mi preko obraza Božijeg što je u nama malamo mračni crni smrdljivi lik đavola.
U divnim
crkvenim pesmama veli se da je obraz Božiji u čoveku, slika Božija, istrulela
od greha u čoveku. Istrulela od greha u čoveku! Kao da imaš sliku svog pretka,
pa od dugog vremena, od buđe, od vlage, pokvarila se, i ti joj ne poznaješ lik,
ne poznaješ uopšte. Tako biva i sa dušom ljudskom: istrulio u gresima lik
Božiji, obraz Božiji istrulio u gresima, ne poznaje se.
A Gospod
došao u ovaj svet da skine taj mulj sa lika Božijeg, sa obraza Božijeg u nama,
da preobrazi taj obraz koji srlja u gresima, da mu da božanske sile, da
svetlošću božanskom opere sliku Božiju što je u duši našoj, i da pokaže: gle
Marko, i ti Jovane, i ti Petre, i ti Julijano, pogledaj, ti u duši imaš sliku
Božiju, ti si slika Božija na zemlji! Pazi kako živiš! Ti si malo božanstvo u
ovome svetu, tebi je Bog dao ono što nijednom stvorenju nije dao.
A šta je to
Božije u čoveku, u čemu se izražava? U pameti, umu? Prvo to. Mi smo dobili od
Boga um, razum, veliki dar, i naš razum je slika Božijeg razuma. Naš um je
slika Božijeg uma; naša volja slobodna je slika Božije volje slobodne; naša
dobrota, naša ljubav, sve je to slika Božija. Čovek dobrotom svojom pokazuje tu
dobrotu božansku, što je obraz Božiji u duši njegovoj. Čovek, čuvajući tu sliku
Božiju, pokazuje da je zaista on poslan u ovaj svet da jedino služi Bogu Koji
ga je stvorio bogolikim.
I mi ljudi u
ovome svetu - radi čega smo? Radi toga da, eto, očistimo naš um. Um koji je
istruleo u gresima, um koji truli u gordosti. Ljudi uobražavaju da su mnogo
mudri, mnogo učeni, zaboravljaju na Boga, a to jeste taj strašni greh koji
razara um. Bezbožje, nepobožnost, neverje, to znači um čovečiji se pokvario,
istruleo, prestao biti slika Božija. A Gospod došao u ovaj svet da obnovi um
čovekov; da obraz uma čovečijeg preobrazi, da ga vrati slici Božijoj; da bude
pravi obraz Božiji; da u njemu budu božanske, čiste misli.
Srce
čovečije. Da, i ono je po slici Božijoj, po obrazu Božijem. Čisti srcem
videće Boga - veli Spasitelj[3].
Da, a nečisti srcem koga vide? Đavola! Jer, dok ne očistiš srce svoje ti Boga
videti ne možeš. Obično bezbožnici su nečistog srca, i ništa božansko ne vide u
sebi. A Gospod došao u ovaj svet i dao nam sva sredstva da očistimo srce svoje
od svakoga greha, i da tako čistim srcem, kao čistim okom, vidimo Boga u svetu
i u sebi. Boga u svetu oko sebe, i u sebi samom.
Zato je
Gospod došao u ovaj svet da nam da sredstva i sile da preobrazimo sebe: ako smo
kroz greh postali đavoliki, da postanemo bogoliki. A greh to i čini. Kada se
mržnja useli u tvoju dušu, to je strašan mulj ušao u tebe. I kad držiš mržnju u
srcu svom, ti gomilaš blato na slici Božijoj što je u tvojoj duši. To čini
gordost, to čini psovka, to čini krađa, to čini srebroljublje, to čini pohota,
to čini svaki greh, svaka strast. Svi gresi, sve strasti unakazuju lik Božiji što
je u duši našoj, unakazuju obraz Božiji što je u nama.
Gospod od
nas traži da promenimo sebe. Kako? Svetim vrlinama. Kada gordost pomračuje lik
Božiji u čoveku, onda evanđelsko smirenje svetlošću svojom spira sa duše svu
gordost. Šta su svete vrline? Šta vera, šta ljubav, šta molitva? To su, braćo
moja, Božanske sile, Božanske sile koje se liju iz Sunca našeg, Gospoda Hrista,
i te Božanske sile, ti mlazevi Božanske svetlosti peru našu dušu. Kao kad hoćeš
da opereš telo, ti ga opereš vodom, tako se duša pere svetlošću božanskom,
Svetlošću Božanskom.
Pitaš: gde
je ta svetlost? Eto, u veri. Šta vera čini s tobom? Vera u Gospoda Hrista
otvara ti i ovaj i onaj svet. Čovek hrišćanin zna da nad njim stoji Večni
Život, Carstvo Nebesko. Eto, vera šta čini! A čovek nevernik, čovek bezbožnik,
ne vidi ništa iznad sebe, ne vidi onaj svet, ne vidi večnost, ne vidi gore nad
njim večno Nebesko Carstvo, da je on pozvan da ide u to Carstvo svojim životom
na zemlji. Tako, čovek Hristove vere menja celo biće svoje, postaje i oseća se
večan, oseća se besmrtan. A čovek bez vere u Hrista, niti oseća da je besmrtan,
niti veruje da je duša besmrtna, a to je najstrašnije zlo koje može snaći
čoveka u ovome svetu.
Molitva -
kakav mlaz Božanske svetlosti! Kakvi zraci Božanske svetlosti. Molitva tvoja,
svetlošću svojom pere dušu tvoju od svakoga greha, od svake strasti i ti se
obnavljaš. Sveti Apostol Pavle piše nama hrišćanima i veli: "Svucite
staroga čoveka"[4]. A
ko je to taj čovek u nama? On veli: Stari čovek u tebi satkan je od tvoje
mržnje, pakosti, gordosti, gneva, od srebroljublja, od ogovaranja, od psovki.
E, to su te mračne sile koje sačinjavaju starog čoveka, u meni i tebi. I on nam
naređuje: "Obucite se u novog čoveka![5]
A kakav je
to novi čovek? - Novi čovek je onaj koji sebe, veli sveti
Apostol, upodobljava Hristu Bogu, obličju Božijem. Trudi se da dušu svoju
uobliči u obličje Gospoda Hrista, Koji je radi toga i postao čovek. I zato
veli: Obucite se u novog čoveka! Kako? Kroz svete vrline:
ljubav, molitvu, post, smirenost, krotost, trpljenje, time se stvara novi
čovek u nama, time se obnavlja lik Božiji u čoveku.
A čovek je u
ovom svetu, braćo, zato da ispuni sebe Božanskim silama, da ispuni sebe Bogom.
Zato smo stvoreni bogoliki, bogoobrazni. Nas je Gospod poslao i spustio u ovaj
svet da i telo i dušu ispunimo Božanstvom, Božanskim silama, da živimo Bogu i
Bogom, da zračimo Bogom. Na današnji dan Preobraženja Gospod je pokazao kroz
zavesu tela svog da u Njemu živi nepristupačna Božanska Svetlost, Koja je
zablistala iz Njega, jače od sunca, kako se veli u Svetom Evanđelju. Tako treba
svaki čovek da ispuni sebe Božanskim silama, pomoću svetih vrlina, pomoću
Svetih Tajni, kroz sveto Pričešće.
Primaš sveto
Pričešće - celoga Boga primaš! Od svetog Pričešća treba da zračiš - čime? Bogom
da zračiš; da budeš bogozračan, da liješ Božansku svetlost iz sebe; da progoniš
iz sebe svaki greh, a greh je tama, greh je pomračina; da dušu svoju neprekidno
pereš Božanskom svetlošću, um svoj da čistiš Božanskom svetlošću svetog Pričešća.
Ti ćeš sigurno tako očistiti svoj um da će on liti i točiti iz sebe samo čiste
misli, čiste želje srca; operi srce svoje Božanskom svetlošću i ono će da
proizvodi iz sebe svete želje, plemenite želje, dobre želje i neće dati mesta
rđavim osećanjima i raspoloženjima. Zato bdi nad sobom, trudi se da svaki dan
sebe što više ispunjuješ Božanskim silama, Božanskom svetlošću. A to ćeš činiti
ako ispunjuješ zapovesti Gospoda Hrista, ako živiš po Njegovom Svetom
Evanđelju. Gle, ti si prilično ohol, ponosit, gord; to je mrak, to je pomrčina,
to si ti već unakazio lik Božiji u sebi. Prigrli smirenje evanđelsko, puno je
svetlosti Božije. Božansko smirenje lije uvek iz sebe Božansku svetlost, i ona
pere dušu od strašnih grehova, spasava, takoreći, od pakla, od carovanja
đavoljeg, i privodi Bogu.
Današnji
Praznik jeste praznik svakog hrišćanina, jeste podsetnik. I još, izvor sile! Mi
praznujemo svake godine Sveto Preobraženje - radi čega? Radi sebe, radi nas.
Slaveći Gospoda, mi na današnji veliki sveti Praznik dobijamo od Njega Božanske
svetlosti, blagodati Božije da sebe zaista preobražavamo neprekidno. A
preobražavamo sebe kada čistimo dušu svoju od grehova koji su u nama. Svaki
greh, kao što rekoh, to je mala slika đavola, mali lik đavolov. A kad zadržiš
greh u duši svojoj ili se, ne daj Bože, zaljubiš u neke grehe, zaljubiš u neke
strasti, o! duša tvoja na šta liči onda?! Pogledaj malo bolje, zagledaj se u
svoju dušu, tada duša liči na đavola.
Neka bi
Gospod svakome od nas dao sile i moći i ljubavi, da čistimo sebe od tog mulja
đavolskog, paklenog, da, spasavamo sebe od tog dejstva paklenih sila. U jednoj
divnoj crkvenoj molitvi koja se čita pred Sveto Pričešće (danas je čitana),
veli se: "Eto, ja sam postao radionica đavolja, srce moje je postalo
radionica đavola". Kako to? Kako to, da srce tvoje, brate i sestro,
postane radionica đavolja? Greh radi u srcu tvome, - eto, to je radionica
đavola! Kad se ne bojiš od tih greha, psuješ recimo, a ne trudiš da se izlečiš
od te psovke, od tih gadnih reči, pa ti, ti - šta radiš? Šta radiš? Ti, ti
slikaš, malaš lik đavolji u svojoj duši, a pozvan si da ličiš na Boga, da se
upodobljavaš Bogu.
Celo
Evanđelje Gospoda Hrista, braćo moja, nije ništa drugo nego upodobljavanje
Bogu. Veliki Svetitelj Božiji, Sveti Grigorije Niski, veli da je
"Hrišćanstvo upodobljavanje čoveka Bogu"[6].
To je sav posao hrišćana na ovome svetu: da činiš sve čime ćeš ličiti na Boga.
A Evanđelje nam daje te sile, te mudrosti, te nauke, da zaista sebe
preobražavamo iz sile u silu i da upodobljavamo sebe Bogu. I današnji sveti
praznik, praznovan i ove godine kao i svake godine, eto izvor je te sile. Da se
i mi trudimo da obnovimo svoj lik, koji je istrulio u gresima, obnovimo ga
svetim vrlinama, na prvom mestu - pokajanjem.
Gle,
pokajanje je divan umetnik, čudesan umetnik koji isteruje iz tebe greh, sve
grehe, i mala po duši tvojoj lik Gospoda Hrista, dok ga potpuno ne izmala; dok
čovek potpuno hristolik ne postane, a stvoren je da to postane. Gospod mu je
dao Svoju silu kad je napuštao (pri Vaznesenju) ovaj svet. Svaka duša ljudska
je hristolika. Svaki je čovek hristolik još od rođenja, svaki je čovek
hristonosac, pogotovo u Evanđelju Gospoda Hrista. Zato je Gospod došao i postao
čovek u ovome svetu, da bi smo i mi, eto, taj lik obnovili u sebi, ispunili ga
Božanskim silama, i zračili Bogom, i živeli Bogom u ovom svetu i onom svetu,
jer kad živimo evanđeljskom istinom, a evanđelska istina je Božija Istina,
Večna Istina, onda i sami postajemo večni. Eto večne slike u tvojoj duši:
Božanska Pravda, Božanska Ljubav, sve je to večno. Božanski Večni Život, sve to
Gospod daje nama hrišćanima, tebi i meni.
I mi slaveći
danas čudesnog Gospoda Hrista, Njegovo Sveto Preobraženje mi, ustvari, slavimo
pravog čoveka: jer pravi čovek je samo Gospod Hristos - Bogočovek Hristos.
Pravi čovek je onaj koji je bogolik, koji je bogoobrazan, bogosličan. Pravi
čovek je samo onaj koji je telo svoje, dušu svoju ispunio Bogom, Božanskim
silama; i koji živi Bogu u ovome svetu, živi radi Boga, i iz ovog sveta odlazi
u onaj svet kao Božiji sin.
Neka Blagi
Gospod preko Bogomajke, Svetih Apostola, i svih Svetih pomogne svakome od nas
da se oslobodimo od svih naših grehova, svih naših strasti; da pocepamo sve te
mračne crne slike, đavolske slike u našoj duši, i da obnovimo lik Božiji, lik
Gospoda Hrista; da zračimo Bogom u ovome svetu; da živimo Njemu i u ovom i u
onom svetu, slaveći Ga vavek kao Jedinog Istinitog Boga i Jedinog Istinitog
Čovekoljubca, Koji je Jedini čoveku dao besmrtnost i Život Večni, dao mu večno
blaženstvo kroza sve vekove. Amin.
NAPOMENE:
No comments:
Post a Comment