Saturday, 4 January 2014

Епископ крушевачки Давид (Перовић): Реч о Бадњаку

Наш Бадњак не може бити ништа друго до симбол, сигнал, знак и указивање на Дрво Живота, засађено у Рају и оно које ће да доминира у Царству Божијем. Али оно није објекат и суштински се не ради о дрвету и само о дрвету, ради се о икони и ради се о личности Христовој као Дрвету Живота, јер Он је то Дрво које је засађено у Рају.Христос ће бити та Личност, тај Цар Славе, а које ће у Царству Божијем бити центар нашега будућега живота, или будимо искрени па рецимо, живота оних који ће се удостојити тога живота, односто оних које ће се удостојити да се могу називати синовима Божијим. Али у Цркви и историји сви смо као Хришћани удостојени да такође једемо Плод са Дрвета Живота, а то је Господ Исус Христос, Чокот, а ми лозе.

Дакле, Христос као онај који нас храни Хлебом живота за живот вечни, опроштај наших сагрешења, али исто тако и да нас напаја својом Крвљу, под видом вина, такође за опроштај наших сагрешења и за живот вечни. Тако би требало Бадњаку приступати, дакле као једној икони и свакако да је тај религијски, односно тај црквени начин приступа Бадњаку већ освештан и наравно да је присутан у Цркви.

Бадњак није идол и не можемо га везивати за паганска божанства, не може му се приносити жртва у виду меда, вина, хлеба, жита јер се ту већ прелази црта када се из Православља прелази у кривославље или да кажемо у многобоштво и паганизам. Ту треба бити јако трезвен и јако обазрив.

Шта се збива тога дана, које је већ само навечерје Божића, у псалмима, молитвама, у химнама у апостолски казивањима и јеванђелским, ми смо ту увелико у празнику. Дакле, на Бадњи дан служићемо Вечерње богослужење, након одслужених Часова и врхунити Литургијом Светога Василија Великога, а све заједно ће имати укус Божића, тј. дочарану тајну да се Син Божији, Логос Божији, Реч Божија и Слово Божије Оваплотио. Да је Бог и Син Божији постао Богочовек, односно постао човек, Господ наш Исус Христос који је он вечности Бог и у век постојећ, али да су сада у његовој личности сједињене две природе, божанска и човечанска и из Њега блиста божанска слава и Његово Божанство.

Све ћемо то доживети слушајући све што се чита, све што се пева, односно учествујући у све му што се чита и пева и врхунећи Светог Литургијом. Уз то ће ићи и ови наши обичаји везани за Бадњак, али обичаји који не смеју да пређу границу. С њим се не сме играти да нам се не би десило да се у једном тренутку не обретнемо у паганизму и многобоштву

Дакле, све зависи од употребе и злоупотребе. Човек једном речју може да оживи себе, а може и да усмрти, да оживи другог као и да га усмрти. Док исповеда по предању и што је православно и док учествује у спасењу већ дарованом од стране Господа и у плодовима спасења, оног момента када почиње да ствара кривоверје, дакле, да квари веру или икону царства Божијега он се тог момента нашао ван Цркве, ван предања, ван благослова и благодати, у смртној опасности да погуби своју душу. Зато су нам потребни епископи, свештеници, ђакони и зато нам је потребан народ пре свега другог, коме ће се блага вест упућивати, али зато Свете Тајне, зато Света Литургија, зато непрестана трезвеност и будност, дакле, бдење над својом вером, бдење у Господу који нас непрестано укрепљује силом Својом.

No comments:

Post a Comment