Голуб у Светом Писму

протонамјесник ДЕЈАН Зељкић

Отац Дејан је свештеник у Рибнику у Републици Српској и бави се голубарством од, како каже, “малих ногу”, а са нама је подијелио нека своја размишљања о овој племенитој птици.

Старом Завјету имамо доста мјеста на којима се говори о голубу као вјеснику, симболу новог свијета и нове земље прочишћене водом. ‘’И створи Бог... све птице крилате по врстама њиховим.’’ (1. Мој. 1, 21)

Света Троjица, дан jављања Божиjег

Митрополит Амфилохије Радовић

Ријечи које смо управо чули, драга браћо и сестре: ''Послаћу вам Духа утјешитеља, Духа истине, који ће вас увести у сваку истину'', су ријечи Господње.

У њима је садржано остварење данашњег дана, када је управо тај Дух истине, Дух Утјешитељ сишао на апостоле и кроз њих сишао на свако створење. И тако се остварило и древно пророштво да ће Дух Свети сићи на свако створење. Дух Свети није случајно назван ''раквитом'' - утјешитељем. Јер без Духа Светога, човјек би заиста остао без утјехе, остао би биће без наде. Још је Св. Григорије Нисиски, један дивни Светитељ Цркве Христове, у 4. вијеку, када је била расправа око тога да ли је Дух Свети заиста Бог, или је нека сила Божија, рекао: ''Ако нијеБог, онда нека постане Бог.'' Јер ако није Бог, ако оно што нам се дарује није сам Бог, онда нас не може задовољити, не може заситити нашу глад за вјечношћу, за мудрошћу, за истином.

Дођите, људи, триипостасном божанству поклонимо се

Свт. Јован Шангајски

Бог је Света Тројица. Тројица Јединосуштна и неразделна. Јединосуштна, тј. исто суштаство, иста природа. Тројица неразделна: никада се није одвајао Син од Оца или Дух Свети од Оца или од Сина и никада се не дели.

Отац, Син и Свети Дух нису три бога, него један Бог, јер Им је иста природа, али и не само зато. И људи имају исту природу, исту суштину. Али за људе није могуће рећи да су два или три човека - исти човек, ма колико они били међусобно блиски и јединствени. Људи имају не само посебна тела него и сваки има и своју вољу, свој укус, своја расположења. Ма колико људи понекад личили и телесно и по карактеру, ипак се не дешава да им је све заједничко, да је све подједнако.

Духовдан

Свети владика Николај Охридски и Жички

Јован 7, 37-52; 8, 12. Зач. 27. 

Дела апостолска 2, 1-11. Зач. 3.

Кад се семе посеје, треба да дође на њ сила топлоте и светлости, да учини да расте.

Кад се дрво усади, треба да дође сила ветра, да га учврсти.

Кад домаћин дом сагради, он тражи силу молитве, да му дом освешта.

Господ Исус Христос посејао је најблагородније семе на њиви овога света. Требало је да сиђе сила Духа Светога, да то семе загреје и осветли, да би успешно расло.

Силазак Светог Духа на апостоле – Педесетница – Духови – Тројчиндан

„ЈА ЋУ УМОЛИТИ ОЦА, И ДАЋЕ ВАМ ДРУГОГ УТЕШИТЕЉА, ДА ПРЕБИВА С ВАМА ЗАУВЕК, ДУХА ИСТИНЕ… “

СА ХРИСТОВИМ ВАЗНЕСЕЊЕМ „НАША ПРИРОДА СЕ УЗНЕЛА“ НА НЕБО И НА ПЕДЕСЕТНИЦУ СЕ СВЕТИ ДУХ „СПУСТИО НА НАШУ ПРИРОДУ“. ВАЗНЕСЕЊЕ УКАЗУЈЕ НА ПЕДЕСЕТНИЦУ КОЈА ЈЕ ИСПУЊЕЊЕ ОБЕЋАЊА ДУХА.

+++

ДУХ КОЈИ ЈЕ ДАТ НА ПЕДЕСЕТНИЦУ НАМ СВЕДОЧИ ДА ЈЕ ИСУС ЗАИСТА ВАСКРСАО ИЗ МРТВИХ И ДА СУ ЛИЧНИ ОДНОСИ СА ХРИСТОМ МОГУЋИ ЗА СВЕ. У СВОЈОЈ ПРОПОВЕДИ НА ДАН ПЕДЕСЕТНИЦЕ, СВЕТИ АПОСТОЛ ПЕТАР ИЗНОСИ ОВО ЈЕДИНСТВО ВАСКРСЕЊА ИСУСОВОГ СА ПЕДЕСЕТНИЦОМ:

„ИСУСА НАЗАРЕЋАНИНА, ЧОВЈЕКА ОД БОГА ПОТВРЂЕНА МЕЂУ ВАМА СИЛАМА И ЧУДЕСИМА И ЗНАЦИМА КОЈЕ УЧИНИ БОГ ПРЕКО ЊЕГА МЕЂУ ВАМА, КАО ШТО И САМИ ЗНАТЕ (ДЕЛА 2, 22). ОВОГА ИСУСА ИСУСА ВАСКРСЕ БОГ, ЧЕМУ СМО СВИ МИ СВЈЕДОЦИ. ДЕСНИЦОМ, ДАКЛЕ, БОЖИЈОМ ВАЗНЕСЕ СЕ, И ПРИМИВШИ ОД ОЦА ОБЕЋАЊЕ СВЕТОГА ДУХА, ИЗЛИ ОВО ШТО ВИ САДА ВИДИТЕ И ЧУЈЕТЕ“ (ДЕЛА 2, 32-33).

СВЕДОЧАНСТВО ДУХА О ВАСКРСЕЊУ ХРИСТОВОМ ЗАУЗИМА ИСТУ ВАЖНОСТ КАО И СВЕДОЧАНСТВО О ПРАЗНОМ ГРОБУ И О ХРИСТОВИМ ЈАВЉАЊИМА. БОГ ГА ЈЕ ВАСКРСАО „РАЗДРЕВШИ МУКЕ СМРТИ, ЈЕР НЕ БЈЕШЕ МОГУЋЕ ДА ГА ОНА ДРЖИ“ (ДЕЛА, 2, 24), ОНДА „ОН СЕ ЈАВЉАШЕ У ТОКУ ВИШЕ ДАНА ОНИМА КОЈИ УЗИЂОШЕ СА ЊИМ ИЗ ГАЛИЛЕЈЕ У ЈЕРУСАЛИМ, КОЈИ СУ САД СВЈЕДОЦИ ЊЕГОВИ ПРЕД НАРОДОМ“ (ДЕЛА 13, 31) И НА ЗАВРШНИ ДАН ПЕДЕСЕТНИЦЕ – ПОСРЕДСТВОМ БОЖИЈЕГ СМОМОГУЋЕГ ЧИНА, КОЈИ ЈЕ УЗРОКОВАН И ВОЂЕН ОД СТРАНЕ СВЕТОГ ДУХА, ЦЕЛА ЦРКВА ЈЕ ПОСТАЛА НОСИЛАЦ СВЕДОЧАНСТВА О ВАСКРСЕЊУ.

ЈЕВАНЂЕЉЕ НА ЛИТУРГИЈИ СВЕТЕ ПЕДЕСЕТНИЦЕ

Празник Свете Педесетнице обиљежава Силазак Светог Духа на Апостоле, када су се обукли у Силу с висине. То је и дан рођења наше Цркве. Јеванђеље које се чита на данашњи празник је Јеванђеље обећања које је Господ дао, да ће послати Духа Светога, приликом последњег путовања у Јерусалим, у време празника Сјеница, када говори окупљеном народу у Храму. (Јн. 7, 35-7,53; 8,12)

Данашње празнично Јеванђеље говори о

Свети Дух-обећање и испуњење

,,И ја ћу умолити Оца, и даће вам другогУтјешитеља да пребива с вама вавијек,Духа Истине...“ (Јн 14,16)

А плод Духа јесте: љубав, радост, мир,дуготрпљење, благост, доброта, вјера,кротост, уздржање... Ако Духом живимо,по Духу и да ходимо.“ (Гал 5, 22-25)

Господ наш, Исус Христос је припремао Апостоле на Свој одлазак храбрећи их обећањем о доласку другог Утјешитеља - никога другог до Духа Светога. Он је умолио Оца небеског да пошаље Духа Светог, Који ће их храбрити и указивати им пут истине. Христос даље казује: ,,... кога свијет не може примити, јер га не види, нити га познаје: а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити.“ (Јн 14,17)

Догмат о Светој Тројици

ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ДЕО ПРВИ - ОДЕЉАК ДРУГИ 

Бог у суштини

Целокупно учење Светог Откривења о Богу, изражено речима, символима, делима, богојављењима, своди се, на крају крајева, на догму о Светој Тројици као на највећу и најсветију тајну. Упоређена са осталим свештеним тајнама,она сачињава тајну над тајнама. Богооткривено учење о Јединству бића Божјег и о његовим својствима претставља неку врсту увода и припреме за откривење учења о Тројичности Лица у Једноме Богу.

Беседа 2. на Други дан Педесетнице[1]

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

1966. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин!

Зашто је Дух Свети сишао у овај свет? Да нам да силе да Господа Христа оваплотимо у себи, у души својој, у животу свом. Да нам да силе да Господа Христа примимо онаквог какав Он јесте, да Га примимо као Бога и Човека. Зато је Дух Свети сишао у овај свет, Он Друго Лице Свете Тројице, Божанска Сила, Божанска Свесила. На данашњи Дан сишао је у виду огњених језика на Свете Апостоле, на Цркву Христову[2], коју је Он основао у овоме свету, еда би Црква Христова остала и занавек - шта? Спаситељица света, помоћу Спаситеља света Господа Христа! И Дух Свети, та Божанска сила, постао је сила наше вере.

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)

Глава седма 37-52, 8.12

"А у посљедњи велики дан Празника стајаше Исус и повика говорећи: Ко је жедан нека дође Мени и пије! Који у Мене вјерује, као што Писмо рече, из утробе Његове потећи ће ријеке воде живе. А ово рече о Духу кога требаше да приме они који вјерују у Име Његово, јер Дух Свети још не бјеше дат, зато што Исус још не бјеше прослављен."

(7:37-39)

Дарови Духа Светога

др Предраг Драгутиновић 

Из православне ризнице тумачења Светог Писма

У Првој Посланици Коринћанима, у дванаестој глави, апостол Павле говори о различитим даровима које Свети Дух раздаје члановима Цркве. На којим еклисиолошким принципима апостол Павле темељи своја излагања у 1Кор 12? У 12. глави Прве Посланице Коринћанима могу се разликовати три тематске целине у којима апостол излаже своје виђење пројаве духовних дарова, као јединства и различитости у Цркви. Први део је 1Кор 12,1-3 (увод), други 12,4-11 (јединство дарова Духа) и трећи 12,12-31 (јединство у различитости).

Јовановска Педесетница и Дела апостолска

др Предраг Драгутиновић

Из православне ризнице тумачења Светог Писма

У Делима апостолским (Дап 2,1–4) описан је догађај Педесетнице, силаска Светога Духа на апостоле. У Еванђељу по Јовану описано је такође даривање Духа апостолима од стране Васкрслог Господа Исуса (Јн 20,22–23). Како се међусобно односе ова два описана догађаја? Да ли се ради о једном догађају описаном на два различита начина или је реч о два давања Светога Духа апостолима?

Сличност између догађаја Педесетнице (Дап 2,1–4) и давања Светога Духа апостолима од стране Господа Христа (Јн 20,22–23) је очигледна: без обзира на све разлике ради се о за историју Цркве кључном догађају силаска Светога Духа на апостоле. Догађај описан у Јн 20,22–23 често се у тумачењима назива јовановска Педесетница. У оба случаја испуњава се Христово обећање дато ученицима да ће по његовом „одласку“ примити Духа. У Еванђељу по Јовану ово обећање поновљено је неколико пута (Јн 7,37–39; 14,16–17.26; 15,26; 16,7.13), док се у Лукиним приповестима (Еванђељу и Делима апостолским) такође обећава силазак Светога Духа на ученике (Лк 24,49; Дап 1,8). У оба случаја долазак Духа се повезује са Христовим одласком. У Еванђељу по Јовану Васкрсли узилази ка Оцу и дарује ученицима Духа: „Примите Дух Свети“ (Јн 20,22), док у Делима апостолским Дух силази на апостоле и заједницу после вазнесења Господа Христа. Постоје, међутим и значајне разлике: у Еванђељу по Јовану Христос дарује Светога Духа десеторици ученика, пошто Јуда није више међу апостолима, а апостол Тома је одсутан. Директне последице примања Духа Светога нису описане. Господ даје апостолима пуномоћ да опраштају грехе (Јн 20,23) и одмах потом следи перикопа о неверном Томи.

Хула на Духа Светога

др Предраг Драгутиновић

Из православне ризнице тумачења Светог Писма

Како разумети Христове речи: „Сваки грех и хула опростиће се људима; а хула на Духа Светога неће се опростити људима. И ако рече ко реч на Сина Човечијега, опростиће му се; а који рече на Духа Светога неће му се опростити ни у овоме веку, ни у будућем“ (Мт 12,31-32)? Постоји ли дакле неки грех који је неопростив, после кога нема покајања. (уп. такође 1Јн 5,16-17; Јев 6,4-6)?

У 12. глави Еванђеља по Матеју, Христос изговара следеће речи: „Сваки грех и хула опростиће се људима; а хула на Духа Светога неће се опростити људима. И ако рече ко реч на Сина Човечијега, опростиће му се; а који рече на Духа Светога неће му се опростити ни у овоме веку, ни у будућем“ (Мт 12,31-32). Ове речи су одговор Христов на констатацију фарисеја да Христос изгони демону помоћу Веелзевула, кнеза демонског (Мт 12,24).

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

  II, 1-11

1. И кад се наврши педесет дана бејаху сви апостоли једнодушно на окупу. 2. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху. 3. И показаше им се раздељени језици као огњени, и седе (у српском преводу: сиђе) по један на свакога од њих. 4. И испунише се сви Духа Светога и стадоше Говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.[1]

Беседа 4, на Педесетницу[1]

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

1977. године у манастиру Ћелије

Ево Празника, браћо, који нам казује шта је то човек: шта је то дух човечији, шта је то ум човечији, шта је то срце човечије, шта је то мисао човечија.

Данашњи Велики Празник казује нам ту тајну. Господ је, стварајући нас као људе, дао духа, дао душу ради чега? Казује данашњи Празник: ради тога да ми дух свој Духом Светим усавршимо, Духом Светим развијамо, Духом Светим ходимо кроз овај свет и кроза сву вечност. Није човек шала, бре! Бог се није шалио када је стварао човека. Човек је врло озбиљна тајна, и велика и највећа тајна Божија у овоме свету.

Беседа 3. на Педесетницу[1]

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

1974. године у манастиру Ћелије

Данашњим Празником завршава се спасење рода људског. Завршава се сав живот Господа Христа на земљи. Ради чега је Он дошао? Он је на земљи нашао људе савладане смрћу, људе савладане грехом, људе савладане ђаволом. Спасити људе од свега тога - то је био Његов циљ. Три и по године Апостоли су ишли за Њим, и када им је Он дао силе чинили су велика чудеса. Али, кад је дошло Распеће, кад је Господ распет на Крсту, висио и умро, нестало је све силе и снаге у Светих Апостола. Разбегли су се јаки људи. Где су они могли бити јачи од смрти? А гле, и њихов Учитељ виси на Крсту мртав! Нема ништа од нас, све је пропало. Људи, људи су плен смрти. Има ли излаза из тога? Ради чега људи живе у овоме свету, зашто је Бог створио људе? Да ли зато да се сурвамо у роб и претворимо у црве? Не! Господ је сувише Велики, сувише Милостив и Човекољубив, да би нас за то створио.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СИЛАСКУ ДУХА СВЕТОГ

Свети владика Николај: Духовдан

Јован 7, 37-52; 8, 12. Зач. 27. Дела апостолска 2, 1-11. Зач. 3.

Кад се семе посеје, треба да дође на њ сила топлоте и светлости, да учини да расте.

Кад се дрво усади, треба да дође сила ветра, да га учврсти.

Кад домаћин дом сагради, он тражи силу молитве, да му дом освешта.

Беседа 2. на Педесетницу[1]

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

1966. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин!

Завршено је све и са земаљским и са небеским све ТОМ за нас људе. Ми данас, на Велики Дан Свете Педе сетнице, Свете Тројице, Духова, ми данас знамо сву Ј тајну свих светова. Ето, Света Тројица и јесте сва Тајна ; нашег земаљског света, сва Тајна сваког човека, тајна је моја и твоја, тајна моје душе и твоје душе. Ко си ти? Ко сам ја? Ми - ми смо икона Божија, ми икона Пресвете Тројице. Тако нас је Господ створио[2], дао нам је душу која је боголика, душу која је тројицолика, душу која је донела у овај свет Тројично Божанство, силу Тројичног Божанства.

Беседа 1, на Педесетницу[1]

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

1965. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Да није данашњега Дана, браћо и сестре, хришћанства не би било, Светих Апостола не би било, Светих Мученика не би било, Светих Исповедника, Праведни ка, Пустињака не би било. Да није данашњег Дана ни вас не би било! Да није данашњег Славног и Великог Дана - Цркве Христове у свету не би било. Овај свет би био и остао поприште смрти, тамница греха, пакао. Човек - човек би престао бити човек и извитоперио би се у козна какво чудовиште.

Педесетница

Протојереј Александар Шмеман

„Празник силаска Светога Духа“. Изговарам ове – од детињства знане ми и блиске – речи и, гле, одједном осећам као да их први пут чујем у животу. Да, још као дете сам знао да хришћани од давнина празнују силазак Светога Духа десет дана после Вазнесења, а то значи – педесет дана после Васкрса. И знао сам да се тај празник у Цркви зове – Педесетница, а у народу – Света Тројица или Тројичин дан. На тај дан хришћани од памтивека украшавају цркве зеленилом и гранчицама, а црквени под застиру травом. На сам дан празника верни народ, на свечаној служби, стоји са цвећем у рукама и плете венчиће.

Педесетница је ушла и у руску народну свест и у руску књижевност као осунчана и светлошћу окупана светковина, као празник општега цветања, као дан радосног сусрета човека са Божијим светом у свој његовој лепоти и благодатности.