Учење о Светом Духу 3

Св. Оци - Духоносци

Благовест светих Отаца ο Духу Светом у телу Цркве? Дух Свети преводи Еванђеље Спасово у свакодневни живот сваког члана Цркве по мери његове вере; оживотворава свете врлина еванђелске помоћу светих тајни; остварује богочовечански живот у душама верника. Једино Духом Светим сав Богочовек је оваплотљив у телу Цркве, и у свакој ћелији његовој. Он је тај који врши ухристовљење и охристовљење сваког члана Цркве, а тиме и отројичење и обожење; речју: васцело богочовечанско спасење, и у њему богочовечанско преображење, богочовечанско васкрсење, богочовечанско вазнесење = вечно у Христу живљење.

Учење о Светом Духу 2

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ), 

ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ,

Боголикост

,,И делатности су различне, али је Бог исти који чини све у свима —ό ενερуών τά πάντα έν πάсιν".[1] Без Бога се ништа Божје не може ни учинити, ни добити. Што је у намa људима божанско, боголико, то смо добили од Бога при стварању. У Богочовеку пак Христу људска природа је добила целога Бога, цело Божанство. Са циљем: да се испунимо свом пуноћом Божјом.[2] А како то бива? Помоћу боголикости која је у нама ми усвајамо Богочовека Христа и све што је богочовечанско и божанско.

Учење о Светом Духу у Цркви 1

ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ЦРКВА - НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА 

Пневматологија - Учење о Светом Духу у Цркви

Шта је Богочовек Христос: шта је Бог у Њему а шта човек? како се познаје Бог у Богочовеку а како човек? Шта је нама људима Бог даровао у Богочовеку и са Богочовеком? Све нам то казује Дух Свети — „Дух Истине":казујенамсвуИстину ο Њему — ο Богу у Њему и ο човеку, и шта нам је све даровано Њиме. Α тο? —Неизмерно превазилази све што су очи људске икада виделе, уши људске икада чуле, срце људско икада наслутило.[1]

O DUHU SVETOM

Sv. Justin Ćelijski

TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLjE)

IV. O BOGU DUHU SVETOM I CRKVI

Svojim bogočovečanskim životom i radom na zemlji Gospod Hristos je izvršio spasenje roda ljudskog od greha, smrti i đavola. Ali, da bi čovek postao učesnik u tome spasenju, mora se sjediniti sa samim Spasiteljem, a to biva Duhom Svetim. Zato je Spasitelj deset dana posle svoga Vaznesenja poslao od Oca svoga u svet Duha Svetoga,[1] koji će sjedinjavati ljude sa Hristom u telu Hristovom - Crkvi. Ovo duhovno sjedinjenje čovekovo sa Spasiteljem zahteva od čoveka borbu sa svim onim što ga udaljuje od Spasitelja. A čoveka udaljuje od bezgrešnog Spasitelja: greh, smrt i đavo. Zato, da bi se približio bezgrešnom Spasitelju i sjedinio s Njime, čovek mora pobediti u sebi sve što je grešno, smrtno i đavolsko. No ovu pobedu čovek ne može izvojevati samo svojim čovečanskim silama bez pomoći Božje. Pomoć Božja, koju čoveku daje Duh Sveti u obliku božanske sile, naziva se blagodat.

Дарови Духа Светога

др Предраг Драгутиновић 

Из православне ризнице тумачења Светог Писма

У Првој Посланици Коринћанима, у дванаестој глави, апостол Павле говори о различитим даровима које Свети Дух раздаје члановима Цркве. На којим еклисиолошким принципима апостол Павле темељи своја излагања у 1Кор 12? У 12. глави Прве Посланице Коринћанима могу се разликовати три тематске целине у којима апостол излаже своје виђење пројаве духовних дарова, као јединства и различитости у Цркви. Први део је 1Кор 12,1-3 (увод), други 12,4-11 (јединство дарова Духа) и трећи 12,12-31 (јединство у различитости).

Јовановска Педесетница и Дела апостолска

др Предраг Драгутиновић

Из православне ризнице тумачења Светог Писма

У Делима апостолским (Дап 2,1–4) описан је догађај Педесетнице, силаска Светога Духа на апостоле. У Еванђељу по Јовану описано је такође даривање Духа апостолима од стране Васкрслог Господа Исуса (Јн 20,22–23). Како се међусобно односе ова два описана догађаја? Да ли се ради о једном догађају описаном на два различита начина или је реч о два давања Светога Духа апостолима?

Сличност између догађаја Педесетнице (Дап 2,1–4) и давања Светога Духа апостолима од стране Господа Христа (Јн 20,22–23) је очигледна: без обзира на све разлике ради се о за историју Цркве кључном догађају силаска Светога Духа на апостоле. Догађај описан у Јн 20,22–23 често се у тумачењима назива јовановска Педесетница. У оба случаја испуњава се Христово обећање дато ученицима да ће по његовом „одласку“ примити Духа. У Еванђељу по Јовану ово обећање поновљено је неколико пута (Јн 7,37–39; 14,16–17.26; 15,26; 16,7.13), док се у Лукиним приповестима (Еванђељу и Делима апостолским) такође обећава силазак Светога Духа на ученике (Лк 24,49; Дап 1,8). У оба случаја долазак Духа се повезује са Христовим одласком. У Еванђељу по Јовану Васкрсли узилази ка Оцу и дарује ученицима Духа: „Примите Дух Свети“ (Јн 20,22), док у Делима апостолским Дух силази на апостоле и заједницу после вазнесења Господа Христа. Постоје, међутим и значајне разлике: у Еванђељу по Јовану Христос дарује Светога Духа десеторици ученика, пошто Јуда није више међу апостолима, а апостол Тома је одсутан. Директне последице примања Духа Светога нису описане. Господ даје апостолима пуномоћ да опраштају грехе (Јн 20,23) и одмах потом следи перикопа о неверном Томи.

Хула на Духа Светога

др Предраг Драгутиновић

Из православне ризнице тумачења Светог Писма

Како разумети Христове речи: „Сваки грех и хула опростиће се људима; а хула на Духа Светога неће се опростити људима. И ако рече ко реч на Сина Човечијега, опростиће му се; а који рече на Духа Светога неће му се опростити ни у овоме веку, ни у будућем“ (Мт 12,31-32)? Постоји ли дакле неки грех који је неопростив, после кога нема покајања. (уп. такође 1Јн 5,16-17; Јев 6,4-6)?

У 12. глави Еванђеља по Матеју, Христос изговара следеће речи: „Сваки грех и хула опростиће се људима; а хула на Духа Светога неће се опростити људима. И ако рече ко реч на Сина Човечијега, опростиће му се; а који рече на Духа Светога неће му се опростити ни у овоме веку, ни у будућем“ (Мт 12,31-32). Ове речи су одговор Христов на констатацију фарисеја да Христос изгони демону помоћу Веелзевула, кнеза демонског (Мт 12,24).