Pentakostarion

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)
ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

Глава друга 1-11.

ИСУС НА СВАДБИ У КАНИ ГАЛИЛЕЈСКОЈ

"И у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше Мати Исусова.

А позван бјеше и Исус и ученици Његови на свадбу." (2:1-2)

Чудо Исусово - на свадби, на сиромашној свадби. Несумњиво сиромашној чим им је недостало вина. Исус је позван са ученицима: обичан човек мећу обичним људима. Али баш тај обичан истински, прави човек Исус чини нешто бескрајно необично, чини божанско чудо: претвара воду у вино. И то чини на један беспримерnо прост начин. Чини невиђено чудо, и опет остаје човек, сав човек, истински човек.

Ваљда тако и треба да буде: да Бог живи и дела у човеку и из човека као нешто сасвим природно; да човек буде природно обиталиште Бога, његов дом, његов храм, његово тело. У Богочовеку тако и јесге: Човек је постао и јесте тело Бажје. И ове што чини у човеку, да човека, помоћу човека, чини на природаи и нормалан начин. Природво је богочовечанско јединство у човеку, богочовечански живот, богочовечанска делатност.

"И кад неста вина, реће Мати Исусова Њему: Немају вина. А Исус јој рече: Шта хоћеш од Мене, жено? Још није дошао час Мој."

(2:3-4)

И пре првог чуда на свадби у Кани Галилејској једно људско биће зна тајну Исуоову. То је Пресвета Богомајка. А и ко би знао главну тајну овога детета ако не мајка. У овом случају - чудесна Богомајка. Од Њењог божаноког зачећа, од те прве благовести, па кроз Његово чудесно рођење, и надаље: Она слаже у срцу свом тајну на тајиу "чуваше све" то "у срцу свом" (Лк. 2,5), док се ове то није стопило у једио осећање, у једно јасно сазнање: да је Исус - оваплоћени Бог.

Да, тајну оваплоћеног Бога прва је сазнала Она од које се Он и оваплотио. Она је прва и сазнала за Његову божанску свемоћ, али и за Његову божанску смерност. Стога Му Она опрезно и неприметно сапшитава да "немају вина". А затим? Он у бескрајном човекољубљу свом знаће шта треба да чиии.

А Он, свесмирени, жели да им помогне али тако да то буде неупадљиво и ненаметљиво, већ природно и нормално.

"Рече Мати Његова слугама: Што год вам рече учините."

(2:5)

Божанска Посредница зна шта треба људи да чине да би изазвали смернога Исуса на чудотворну делатност: "Што год вам рече учините" (ст. 5). То је Њен проналазак који је постао вечио начело у људ-ком обраћању Богочовеку за помоћ, за спасење, за заштиту.

Свемилостива, тиме нам је указала божанску свемилост: открила сав пут оваком човеку, пут спаоења, пут еванђелског живота, и радости, и утехе: "што год вам рече учините". То је наш удео у Богочовечанскам еванђељу, у Богочовечанском подвигу спасења. А све остало је Богочовеково.

"Што год вам рече", па макар то било нешто најнеобичније, најневероватније. А Богочовек неће тражити од вас ништа што не можете учинити, ништа што не би водило вашем спасењу, вашој бесмртности, вашем рају.

"А ондје бјеше шест камених судова за воду, постављених по обичају јудејског очишћења, који хватаху по двије или по три мјере. Рече им Исус: Напуните судове водом. И напунише их до врха. И рече им Исус: Захватите сад и носите пехарнику. И однесоше."

(2:6-8)

И они учинише по савету Богомајке. Да није било Ње, зар би учинили? Сигурно не би. И напунивши судове водом, захватише и однесоше куму уместо вина воду. Ко би испунио такво наређење Исусово, иапунио када Он још није био познат ни као пророк, а камоли као Син Божји и Бог?

Зато је дирљиво посредништво Бошмајке уствари половина првог чуда Исусовог. То је знамење за сва времена и за сва чудеса Исуоова у свима временима? Богамајка посредује, а Он чудотвори.

"А кад окуси пехарник вино које је постало од воде, и не знађаше откуда је, а слуге знадијаху које су захватиле воду, позва пехарник женика. И рече му: сваки човек најприје добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада."

(2:9-10)

Кумов суд о вину "које је постало од воде" значајан је: он се чуди женику што је "добро вино чувао до сада" (ст. 10). Да, јер Богочгавек даје укус вину, укус свему у свету. Без Његовог божанског посредовања све обљутави. Његова божанока сила и у виновој лози претвара воду у вино; само ми то не видимо и не знамо; а чудо у Кани Галилејској је и учинио да то увидимо и сазнамо.

Та овај наш земаљски свет и није друго до раскошна изложба све самих таквих чудесаБожијих, Гле, ко то у љубичици, у босиљку, у рузмарину претвара у мирис воду, ваздух, топлоту, земљу? Ко то у шљиви, у јабуци, у трешњи претвара ваздух и светлост у род њихов? Ко то онако мајушно зрно пшенично у утроби земљиној иретвара у клицу која расте, класа и род доноси? Ко, ако не Онај исти што је у Кани Галилејској воду у вино претворио.

"Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења,

и показа славу Своју; и вјероваше у Њега ученици Његови."

(2:11)

"Ово учини Исус почетак чудесима у Кани Галилејској" (ст. 11): почетак који објашњава сва потоња чудеса Исусова. "Учини", да би преко чуда поверовали у чудотворца Богочовека, јер је у тој вери спасење људи. А спасење је циљ целокупне делатносги Богочовекове на земљи, па и свих његових чудеса од првог до последњег.

Посебан смисао првог чуда Исусовог: брак добија свој божански, бесмртан смисао тек са благословом Христовим који долази од Његавог присусгва. А присутан је Он увек у Цркви Својој. И прво чудо Своје Спас је учинио на свадби, да би показао колико је освећење брака важно за род људски.

Од светог брака - света породица, свет породични живот; благословен брак - благословена породица, благословен сав брачни живот. А брак постаје божанска збиља и радост када супрузи стално испуњују божански савет Богамајкин: "што год вам рече учините". А то што је чудесни Господ рекао, и увек говори свима супрузима и овима људима налази се у његовом светом Еванђељу, а оно у Светој Цркви Његовој.

Свети Златоуст благовести о овом чуду: Исус је био најпознатији у Галилеји. Зато Га и зову на свадбу, и Он долази. Он није гледао на своје достојанство, него на нашу корист. Он, који се није одрекао узети на себе обличје слуге, утолико пре није могао одбити да присуствује на свадби слугу и да буде мећу званицзма на свадби. Разуме се, они који су Га звали на свадбу нису тачно знали ко је Он, нити су Га звали као великог човека, већ просто као обичног човека и познаника.

На то донекле и указују речи светог Еванђелиста: беше онде мати Исусова и браћа Његова (ст. 1), то јест Исуса оу позвали као и Матер Његову и браћу. И кад нестаде вина, рече Мати Исусова Њему: "Немају вина" (ст. 3). Овде треба скренути пажњу откуда Матери Његовој тако узвишена мисао да тамо што велико помисли о Сину овом, када до тога времена Он иије учинио био још никакво чудо. Јер Еванђелист вели: "Овим учини Исус почетак чудесима у Кани Галилејској" (ст. 11).

Ако пак ко рече да ту још нема довољно доказа да је чудо у Кани било почетак чудесима, пошто додатак: "у Кани Галилејској" показује да је ово чудо било прво "у Кани", а ие уопште прво од свих чудеса Христових; јер вероватно је Хрисгос и раније у другим местима чинио чудеса; ... овда треба рећи оно што је Јован рекао, а то је: ,Ја Га не знадох, него да се објави Израиљу" (Јн. 1,31)...

То јест, Он је овим чудом почео да бива свима познат.