Pentakostarion

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

4. понедељак после Пасхе

ДЕСЕТА ГЛАВА 1-15

1. А у Кесарији неки човек, ио имену Корнилије, капетан чете која се зваше Италијанска, 2. Побожан и богобојазан са целим домом својим, којије чинио многе милостиње народу и молио се стално Богу, 3. Виде на јави у виђењу, око деветог часа дана, анђела Божијега где уђе к њему и рече му: Корнилије! 4. А он, погледавши на њега и уплашивши се, рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом. 5. И сад пошаљи људе у Јопу и дозови Симона прозванога Петра. 6. Он гостује у некога Симона кожара, чија је кућа код мора. (Он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.) 7. А кад отиде анђео који је говорио Корнилију, он дозва двојицу од укућана својих иједног побожног војника од оних који бејаху стално уз њега. 8. И казавши им све посла их у Јопу.

Тај (Корнилије) није био нити Јудејац, нити од оних који су под законом, али је живео исто као и ми. Ево, већ је двоје достојанственика (тј. људи који уживају почасти) поверовало (у Христа), Етиопљанкин ризничар (ушкопљеник) и овај.

Побожан и богобојазан са целим домом својим. Послушајмо ово и ми; ми се не бринемо ни о својим укућанима, а он се бринуо чак и о својим војницима.

Капетан чете (кохорте) која се зваше Италијанска. Он представља тог човека и даје исцрпне податке о њему, да нико не би рекао да Писмо греши у односу на историју. Требало би знати да се чета састојала од две стотине војника а кустодија од шездесет.

Виде на јави у виђењу, око деветог часа дана, анђела Божијега где уђе к њему. Види анђела да би у потпуности уверио Петра. Или, боље речено, не него због друге, слабије у вери.

У девети час, кад је напустио бриге и налазио се у тишини и спокоју. Будући да истинско Око и велики Судија зна да су и велика дела без вере мртва, Он шаље анђела који руководи делима, да би се овенчали вером они што се добро подвизавају. Корнелије је због виђења осетио страх, али умерен, тек да побуди (његову пажњу).

Речи анђела су затим поништиле страх: Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом. Запази да се милостиња узноси на највише небо (досл. на небо небеса и да се зауставља пред самим Царским престолом. Обрати пажњу и на анђела: он на почетку узвисује и узноси његове (Корнилијеве) мисли ка вишњем, а затим говори и оно, што каже у наставку: И сад пошаљи људе у Јопу и дозови Симона прозванога Петра. Он гостује у некога Симона кожара. Да не би пошли код некога другог, он тог човека не одређује само по имену, него и према месту (на којем се налази).

Његова је кућа код мора. Апостоли су одабирали места удаљена од градова; они су љубили пустињу и безмолвије. Шта ако се догоди да постоји и други Симон кожар? Ево знака: он живи код мора. Анђео није рекао зашто је потребно да то учини, како га не би преиспунио радошћу.

Дозва двојицу од укућана својих и једног побожног војника. Погледај, није узалуд речено да су то били људи који су се стално нала-зили уз њега.

И казавши им све, посла их у Јопу. Запази његову скромност. Није рекао: "Позовите ми Петра", него им је све испричао, како би гатиме подстакао да дође код њега. Сматрао је недоличним да га позива силом свог достојанства, и зато је све испричао (својим изаеланицима).

9. А сутрадан док они путоваху и приближаваху се Граду, изиђе Петар на равни кров дома да се помоли Богу око шестога часа. 10. И огладне, и хтеде да једе, и кад му они готовљаху, наиђе на њега занос (иступљење). 11. И виде небо отворено и сасуд некакав Где силази из њега, као велико платно завезано на четири краја и спушта се на земљу. 12. У коме бејаху све четвороножне животиње на земљи, и звериње, и гмизавци, и птице небеске. 13. И дође му глас: Устани, Петре, закољи и једи. 14. А Петар рече: Нипошто, Господе, јер никад не једох било шта погано или нечисто. 15. И опет глас њему подруги пут: Што је Бог очистио, ти не погани! 16. И ово би трипут, и сасуд се опет узнесе на небо.

Погледај како Дух управља временом и чини да се ствари не дешавају ни пре, ни касније. Изађе Петар на равни кров дома да се помоли Богу око шестог часа, тј, на усамљеном месту и у тишини, као на крову. И наиђе на њега занос, и виде небо отворено. Занос означава и запрепашћење (када се види чудо, али и оно стање када је човек уздигнут изван чула. Он је, наравно, имао неко духовно созерцање.

И сасуд некакав где силази на њега, као велико платно. Међу апостолима, Петру је првом било потребно божанствено откровење о призиву незнабожаца, јер он није знао да обрезање и необрезање не чине разлику у погледу вере. Он, наравно, није јасно знао оно што је Господ рекао - да ће, кад се открије служење вером, тој вери бити поучени и незнабошци. Није то знао све до оног времена, док му неизрецива воља Његова посредством откровења (виђења) није открила ову тајну, с једне стране примером плаштанице, а са друге тиме што је и незнабошцима због вере (тј. након што су поверовали) предата благодат Светога Духа, убедивши га да у Христу нема разлике између Јудејца и Јелина.

Завезано на четири краја, и спушта се на земљу. Четири краја указују на четири стихије (на четири елемента), Сасуд који се појавио означава нај-грубљи (најприземнији) свет, а различите животиње су символи стања у којима се људи налазе. Символ читаве васељене био је тај необрезани човек (Корнилије), јер он није имао ништа заједничко с Јудејцима. Сви би почели да га (Петра) оптужују као преступника закона, и зато Дух устројава да он има заштиту. Због тога и приговара анђелу, јер је дужан да у потпуности очува закон. Дакле, то је устројено зато, да га не би оптужили. Можда је он, приклонивши колена, имао виђење. Оно што се догодило било је божанствено дело, тј. оно што је видео са небеса. Био је у стању заноса (иступљења) и отуда је слушао глас, па је три пута исповедио да су тамо нечисте животиње. То, што је сасуд сишао са неба и што се тамо узнео, велики је доказ чистоте.

Ово се, дакле, догодило због оних, којима ће убудуће тумачити, јер је он сам (Петар) чуо (заповест Господњу): На пут незнабожаца не идите. Ако је чак и Павлу било потребно обрезање и приношење жртава, онда је утолико било потребније тада, на почетку проповеди, док су још били веома слаби. Није о свима рекао да су погани и нечисти, него само о онима за које је закон рекао да су погани и нечисти. Изобразивши обличје Своје Цркве, Бог је рекао да она ништа не сматра за нечисто, јер је човеку чисто све, што прима с благодарношћу и благословом Божијим. Ако се ова загонетка и односила на призивање незнабожаца, односно, ако је указивала да необрезане не треба сматрати поганима и нечистима, Петрова реч се ипак не односи на људе него на животиње, које су према Мојсејевом закону биле забрањене.

Животиње изображавају људске особине, а из Петровог виђења је очигледно да су се у сасуду, који је сишао са неба, налазиле све врсте животиња: и гмизавци, и птице, и четвороношци. Казивање прикривено изображава да се они, који треба да се обрате у веру налазе под влашћу разних грехова. Они су се уподобили или четвороно-шцима по суровости или гмизавцима према затрованости или птицама према лакоћи и непостојаности своје природе. При том се змије прихватају као символ фарисеја и садукеја а лисица за символ Ирода; коњи, у којима је распламсана страст за полним зближавањем, уподобљују се сладострасницима, а овце незлобивим људима. Коза је символ недружељубивих и недарежљивих људи, а јежеви су символ богатих. Господ је о њима рекао да њихово трње (тј. бодље) гуши реч и чини је бесплодном.

И опет глас к њему подруги пут: Што је Бог очистио, ти не погани. Чини се као да глас говори њему, Петру, иако глас говори Јудејцима. Ако је овај учитељ заслужио прекор, онда су га утолико пре заслужили они.