Pentakostarion

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

  

Глава друга 12-22

ИСУС ИЗГОНИ ИЗ ХРАМА ТРГОВЦЕ

"Потом сиђе у Капернаума, Он и Мати Његова и ученици Његови, и ондје остадоше не много дана. И близу бјеше Пасха јудејска, и отиде Исус у Јерусалим. И нађе у храму оне што продају говеда и овце и голубове, и мјењаче новца гдје седе. И начинивши бич од узица, изагна све из храма, и овце и говеда; а мјењачима просу новац и столове испретура. И рече онима што продају голубове: Носите то одавде! Не правите од дома Оца Мога дом трговине."

(2:12-16)

Храм? - Дом Божји: дом Божји: "дом Оца Мога", изјављује Господ Исус. У дому Божјем живе деца Божја, породица Божја; они - "домаћи Богу" (Еф. 2,19). Живећи трговци, са свима својим "воловима", "овцама", "голубовима", тезгама, новцима, они дом Божји претварају у дом трговачки. А то - у дом хајдучки. За све њих кротки Господ Исус има само бич.

Ни за кога, само за њих. "Изгна све из храма" (ст. 15), мењачима просу новце и столове испретура" (ст. 15). Сигурно, никада Господ није био гневнији иего овом приликом. "Јагње Божје" се разгаевило.

Такав гњев је иајстрашнији, јер најоправданији. Да се јагње изазове на гњев, и то "Јагње Божје", треба учинити изузетно богомрско дело. А таква су дела и по среди. "Дом Божји" је тиме Божји што у њему живи Бог и Његови домаћи; а домаћи опште са Оцем: молитвом, љубављу, вером, смерношћу, кротошћу, послушношћу.

А трговци у дому Божјем све то замењују својим хајдучким среброљубљем, самољубљем, сластољубљем, блатољубљем. Зато за те ниске душегубне страсти Господ има бич.

У духовном смислу: душа је - храм Божји, дом Божји. Не живи ли се у њој молитвом, вером, љубављу, смиреношћу, гле, она се претвара у дом трговачки у коме страст страсти продаје и предаје човека, и грех греху, и смрт смрти, и ђаво ђаволу.

"А ученици се Његови сјетише да је написано:

Ревност за дом Твој изједе Ме."

(2:17)

Онда у такву душу Господ обично улази са бичем болести, страдања, карања, искушења. Јер је Господ увек пун ревности за дом Божји: "ревност за дом твој изеде ме".

А дом је твој: и човек, и храм, и љубичица и крин, и свет, и васиона, и сва сазвежђа. Јер у свима њима: оно шго је ло госно сачињава твој престо: у логосном је и обиталиште Логоса. А то: у сваком цвету, у свакој звезди, у свакој твари, у сваком сунцу, у сваком атому. Зато, у свету се непрекидно врши богослужење, христослужење.

"Јудејци пак одговорише и рекоше Му: Какав нам знак показујеш да то чиниш? Исус одговори и рече им: Развалите овај храм и за три дана ћу га подићи. А Јудејци рекошше: четрдесет и шест година зидан је овај храм, а ти ћеш за три дана да га подигнеш? А Он говораше о храму тијела Својега. Када пак устаде из мртвих, сјетише се ученици Његови да ово говораше, и вјероваше Писму и ријечи коју рече Исус."

(2:18-22)

Све је у овом свету - храм Божји. А на првом месту човек, тело човечије. То је оно што фарисеји и садукеји не разумеју. И када посгављају Господу питање каквом влашћу Он истерује трговце из храма, Он им и објашњава да је човек - главни храм Божји у свету. А пре свега - Богочовек.

Тело човечије је храм - опогањеи и разрушен грехом и смрћу. То је најтужнија рушевина у овом свету. Ту рушевину може поиово подићи у велелепни храмБожји само Богочовек васкрсењем из мртвих безгрешног тела свог. И тиме дати залог и првину и почетак за васкрсење тела људских из смрти: за обновљење свих тих храмова Божјих које је смрт грехом порушила.

Тек у васкрсењу себе Христом човек постаје величанственим и неразоривим храмом Божјим, у коме се непрекидно врши богослужење дивно, сво сачињеио из хорова еванђелских врлина и са њима свих Небеских сила. Јер тек у васкрсењу тела Христовог постаје очигледан божански циљ тела људског уоиште: вечно служити Богу и бити вечно светим храмом Божјим.