Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски
ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ
ТРЕЋА ГЛАВА 1-8
1. А Петар и Јован иђаху заједно горе у храм у
девеши час молитве.[1]
2. И бејаше неш човек хром од утробе матере своје, којега ношаху и полагаху сваки дан пред врата храма која се зову Красна,[2]
да проси милостињу од оних који
улазе у храм. 3. Овај
видевши Петра и Јована да хоће да уђу у
храм, затражи милостињу. 4. А
Петар погледавши на њега с Јованом рече:
Погледај на нас! 5. А он их пажљиво гледаше, очекујући да од њих нешто добије. 6. А Петар рече: Сребра и злата немам, него што имам то ти дајем: У Име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи! 7. И узе Га за десницу и подиже. И одмах се
утврдише његова стопала и глежњи.
Ова два апостола су у свему пројављивали велико
једномислије. Петар даје знак Јовану (в. Јн. 13; 24), заједно прилазе гробу (Јн.
20; 3). Петар Јовану каже да упита
Христа: Ко би то био? (в. Јн. 13; 24). Онај, који је писао ову књигу,
пропушта остала (знамења) а говори о оном знамењу, које је утицало на све. Зашто су одлазили у
светилиште? Зар су они још увек живели на
јудејски начин? То није могло бити. Они су тако поступали због снисхођења и ради користи за народ.
Погледај, како су се они стално молили и како су у деветом часу били на
заједничком мољењу. Да би дао извештај о ономе што описује, писац помиње тачно
место и време. Ако је тако, зашто
онда не помиње име хромога? Зато, што апостоли нису ни знали његово име, будући да тог човека уопште
нису познавали. То се, можда, тако
догодило и стога, да се не би испоставило да они исцелења савршавају као знак благодарности и услед пристрашћа,
и да нико, па чак ни они најбезочнији људи, не би могли да посумњају да је реч
о обмани, да посумњају да су тобоже из благодарности према апостолима неки од
њихових познаника измислили исцелења која су наводно била сатворена над њима самима.
Како то да, након исцелења, нису дознали име хромога? Зато што нису имали времена да се
занимају за оно, што не доноси никакву
корист. Мени се чини да многи нису знали име тог човека и да су га, због природе његове болести,
једноставно називали хромим, јер је његова
болест била тако приметна и тако позната да су, кад је неко чуо да се говори о хромом - без обзира на
то, што је можда, било и других хромих - одмах
замишљали овог хромог. Како су, међутим знали да је он хром од мајчине утробе? На основу широко раширене
гласине, по заједничком
сведочанству, јер су га сви знали због његовог непрестаног обитавања у храму. Апостоли су то могли да
дознају и од њега самог, након његовог
исцелења. Зашто га нису довели код Христа да га Он исцели? Можда неки од ревносних посетилаца храма нису
веровали у Христова исцелења. Нису
га одвели ни код апостола, без обзира што су их виђали како улазе и што су, наравно, знали каква су
чуда они савршавали.
Сребра и злата немам. Није рекао: "Немам код себе", као што
ми обично говоримо, него је рекао: "Немам уопште". Погледај, Јован
свагда ћути, а Петар говори
и за њега. И шта онда? Будући да немаш сребра, остављаш човека који проси без икакве пажње? Не, него:
Што имам, то ти дајем, каже Петар. Тако је поступао и Христос,
исцељујући често болесне једном једином
речју, а често, кад је био окружен људима слабе вере, и додиром, да се не би показало да се оно, што
се догодило (исцелење), догодило само
по себи. И узе га, каже се, м подиже га. Тај начин исцелења је указивао на васкрсење, јер је био
праобраз васкрсења.
И одмах се утврдише стопала његова и глежњи. 8. И скочивши стаде, и хођаше, и уђе с њима у храм ходећи и скачући и хвалећи Бога. 9. И виде га сав народ где иде и хвали Бога. 10. А познадоше Гада то беше онај што милостиње ради сеђаше код Красних врата храма и испуншие се чуђења, и беху ван себе од онога што му се догоди.
Ходао је и скакао, тј. испитивао је себе да би
се што је могуће више уверио да је заиста
оздравио. Будући да је исцелење било необично и изнад очекивања, природно је било да и он сам посумња
у погледу самога себе. Неки кажу да он није
ни знао да хода и да је зато померао ноге као да скаче. Погледај, он се не смирује. То је једним делом
због задовољства а другим зато да би затворио уста (злобнима) и спречио да то
исцелење сматрају за обману. Најзад,
скакао је и због тога да не би било никога, ко не би знао за тај догађај. По свом расположењу и по својој
љубави према апостолима (Петру и Јовану), а
можда и због осећања благодарности према њима или пак из жеље да им учини што веће задовољство, он се
није одвајао од њих. Ово се чудо пак
савршило у храму због тога, да би било што корисније и спасоносније (за народ).
[1] Око три сата поподне
[2] Красна врата су
била изливена од бакра и водила су у женско двориште, које се са источне стране
приближавало унутрашњем дворишту храма.
No comments:
Post a Comment