Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски
ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ
12. Тада се вратише у Јерусалим са Горе зване
Маслинске (Елеон), која је близу Јерусалима један суботни дан хода.
Тада. Када? Кад су чули (оно што су им анђели рекли), јер
иначе не би могли да се одвоје
од тог места, да им анђели нису казали за Други долазак.
Ја мислим да се то догодило у суботу, јер Лука не би на тај начин указао на растојање: Са Горе која се назива
Маслинска која је близу Јерусалима
један суботни дан хода. Дужина
пута, која је Јеврејима била дозвољена да је пређу у суботу, била је јасно
одређена. У својој дванаестој књизи о (јудејским) старинама Јосиф (Флавије),[1] каже да се Маслинска гора налази на осам
стадија од Јерусалима. И Ориген[2] у петој књизи каже: "Суботњи пут су чинила три лакта." И
света скинија с кивотом је претходила табору и
била удаљена од њега за оно исто растојање које је било дозвољено поклоницима да га пређу у суботу. То
растојање износи једну миљу.
13. И када уђоше, попеше се у горњу одају где су
боравили, и то: Петар и Јаков, и
Јован и Андреј, Филип и Тома, Вартоломеј и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот,
и Јуда Јаковљев. 14. Ови
сви бејаху истрајно и једнодушно
на молитви и мољењу, са женама и са
Маријом, Матером Исусовом, и са браћом Његовом.
Разборито набраја ученике. Будући да је један од
њих издао, да се други одрекао а да трећи није поверовао, показује да су били
присутни сви осим издајника. Како, међутим, каже: са Матером Исусовом! Мада
је речено: Од онога часа
узеје учешк к себи (Јн. 19; 27), то ни најмање не противуречи претходноме.
Наиме, ако је сам ученик био ту, ништа није спречавало да и Она буде ту присутна. Како то да овде
не помиње Јосифа? Не помиње га
због тога, што Јосиф већ беше умро. Ако су поверовала и присуствовала браћа, која су раније често
изражавала неповерење, онда би се Јосиф,
који никада није изразио никакву сумњу, далеко пре показао као веран и не би
желео да се удаљи од апостолског збора, да је још увек био жив.
15. И у те дане устаде Петар[3] између ученика - а беше народа на окупу око сто двадесет душа - и рече: 16. Људи браћо, требало је да се изврши оно Писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду, који
беше предводник оних што ухватише Исуса. 17. Јер се бројаше с нама и бејаше примио удео службе ове.
У те дане, тј, у дане који су претходили
Педесетници, устао је Петар као огњени ученик,
као онај, којем је Христос поверио Своје стадо и, најзад, као предводник. Међутим, обрати пажњу да он све чини уз општу
сагласност а ништа самовољно и самовласно.
Он их чак и убеђује на основу предсказања и не каже да рече Давид, него: рече Дух Свети
устима Давидовим. Затим говори
о Јуди, који је предводио оне што ухватише Исуса.
Запази и овде мудрољубље овог човека, запази
како он у казивању не вређа и не говори: "за Јуду презреног и најпрезренијег",
него просто обзнањује оно што се
догодило. Не каже да су Јудејци стекли, него да је он (Јуда) стекао њиву, и то је исправно, јер је праведно да се
за господара сматра онај, који је уплатио новац, чак и ако су и други куповали. Саслушај шта је била његова плата:
18. Он, дакле, стече њиву од плате неправедне, и
стрмоглавивши се пуче по среди, и
просу се сва утроба његова. 19. И
то постаде знано свима који живе у
Јерусалиму.
Говори о казни коју је Јуда понео у овом животу
а не о будућој казни, јер душе слабих људи не обраћају толико пажње на будући
колико на садашњи живот.
Гледај: не говори о прегрешењу него о казни за њега. Јуда, наиме, није умро на
конопцу него је живео и после тога, пошто су га скинули одатле пре него што се
удавио. О томе јасније говори Папије,[4] Јованов
ученик, у четвртој књизи Тумачења речи Господњих. Он тамо каже: "Велики пример безбожништва у овом
свету представљао је Јуда, чије је тело у тој
мери било надувено да није могао да прође ни онуда, куда су пролазила кола и не само да није могао да
прође он него ни сама његова глава."
Кажу да су његови капци толико натекли да
уопште није могао да види светлост и да његове очи нису могле да се виде чак ни
уз помоћ лекарског увеличавајућег стакла, толико су дубоко упале у односу на
спољашњу површину... После великих мука и болова он је, кажу, умро у својој њиви. Та њива је све до сада
остала празна и ненастањена и све
до данас нико не може да прође тим местом а да руком не зачепи ноздрве, такав је смрад који се шири од његовог
тела и од земље..." Апостолима је то
послужило као нека утеха. А као што се просула Јудина утроба, тако се просула и
утроба јеретика Арија.
19. Тако се та њива прозва њиховим језиком
Акелдама, што значи: њива крви. 20. Јер је написано у књизи Псалама: Да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живео у њему, и епископство његово да присвоји други.
Јудејци нису тако назвали њиву по њој самој него
због Јуде. Петар овде наводи ту
чињеницу узимајући за сведоке непријатеље, који су њиви дали такав назив. Речи: Да будедвор његов
пуст изговорене су о тој њиви и
о Јудином дому. Речи: Епископство његово да присвоји други указују на свештенички чин. Да буде двор његов пуст. Шта
би пак могло да буде више пусто него што
је гробље, и то заједничко гробље, у шта се и претворила та њива?
21. Треба, дакле, од ових људи који су били
заједно с нама за све време откако међу нас
дође и изиђе од нас Господ Исус, 22. Почевши од крштења Јованова до дана кад се узнесе од нас, да један од ових буде
сведок Његовог васкрсења.
Представља ово дело као заједничко, да не би
наишло на приговоре и да не би дало
повода за препирке. Због тога на почетку беседе каже: Људи браћо... требало би да међу вама
изаберемо.., препуштајући избор свима и, истовремено, указујући част изабранима,
док се он сам ослобађа ненависти са било
чије стране. О томе, да је тако требало да буде, говори и он сам, и наводи
пророка као сведока. Ко су они, међу којима је требало да изаберу?
Они, који су се састајали с њима у свако доба,
јер је то било нужно и
корисно. Није рекао: "међу овдашњим људима који су с нама", јер би се показало да тиме жалости
остале. Дело се сада решавало временом. Да један од ових буде с нама сведок
Његовог васкрсења, како ученички збор не би
био окрњен са било које стране. Каже: Да буде сведок Васкрсења а не нечег другог. Ономе, ко се удостојио да сведочи о
томе да је (Господ) јео и пио с
нама и да је Распети (Господ) устао, далеко је лакше поверити да сведочи о осталим догађајима. Тражио
се, дакле, сведок Васкрсења, јер
се оно савршило тајно, док се остало савршило јавно.
23. И поставише двојицу: Јосифа званог Варсава,
који би назван Јуст, и Матију. 24. И помоливши се, рекоше: Ти, Господе,
познаваоче срдаиа свију, покажи
једнога од ове двојице кога си изабрао. 25. Да прими удео ове службе и апостолства, из којег испаде Јуда да иде на место своје. 26. И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матију, и би прибројан Једанаесторици апостола.
И поставише двојицу. Зашто нису поставили
многе? Да не би дошло до велике
пометње; осим тога, то се тицало само неколицине. Правовремено у молитви призивају Срцевидца и у наставку
не кажу: "изабери", него: Покажи кога си изабрао, знајући да
је код Бога све одређено и пре људске помисли. Свагда то (изабрање) назива
уделом, показујући на тај начин да се све
дешава према човекољубљу Божијем и према Божијем изабрању. Осим тога, подсећа
их на древне догађаје јер је, као и Ле-вите, и њих Бог изабрао за Себе коцком.
Ко су били ови људи? Можда су били од Седамдесеторице, који су били уз
Дванаесторицу апостола, или можда од других
верујућих, али који су пламеније веровали и били побожнији него остали. Такви су били и Јосиф и Матија.
Јосифа назива и Варсавом и Јустом
можда и зато што су они тим именом називали једно лице.
Можда су, међутим, и због промене начина живота
давали ново име. Најзад, можда се
надимак придодавао и уз неко занимање. Зашто ову беседу није започео Јаков, који је примио
епископство у Јерусалиму, него је право да се
обрати народу уступио Петру? Зато што је био смирен; тада нису размишљали ни о чему људском, него су
имали у виду општу корист. Из тог
истог разлога су апостоли њему уступили катедру, уместо да се надмећу и препиру с њим. Да иде на
место своје. Место, које је достојно
требало да заузме Матија, (Лука) назива својим или сопственим јер је Јуда, и
пре него што је отпао од њега, од оног времена, кад је оболео од болести среброљубља и издаје, већ био
отуђен од овог места, исто као што је
и Матија, и пре него што је заузео ово место, од времена кад је себе учинио достојним тога дара, постао
његов власник. Зашто су одлучили да
изаберу посредством коцке? Зато што себе још нису сматрали достојнима да то дознају путем неког
знамења. На њих још не беше сишао Дух
Свети, а није ни било потребе за знамењем, јер је коцка имала велики значај. Ако чак и у оном случају
када је требало одредити исправно
мишљење у вези с Јоном нису помогли ни молитва ни мудрост људи него је,
напротив, тако много значила коцка, онда је у овом случају била још значајнија. Речи: На место
своје могу имати и друго значење. Сваки
својим делима припрема себи или добро или рђаво место.
Дакле, кад (Лука) ово каже, он говори да је
Јуда пошао на своје рђаво место, које
је себи припремио издајом Исуса, јер места за нас нису добра или рђава по својој природи, него ми својим
делима припремамо себи место. И
што се бабице бојаху Бога начини им куће (2. Мојс. 1; 21); А безбожни ће чути следеће: идите у
светлости огња својега и искрама које распалисте (в. Иса. 50; 11). Реч
"место" има многа значења. Она, између осталог, означава и неку
дужност, па тако кажемо: место епископа или место презвитера. Исто се може
видети и из супротног,
узимајући у обзир да сваки својим делима припрема своје место. Тако се може
имати место лажног учитеља, лажног апостола или пак тиранина или неког другог узрочника безаконих
дела.
Будући да је Јуду привукла страст среброљубља, он је заузео место
издајника, и њему је праведно речено: Иди
на место своје. Лишивши се због својих поступака места у апостолском збору,
он је самоме себи устројио своје место.
[1] Јеврејски историчар, рођен 37/38. г. у Јерусалиму, у
веома угледној породици У младости је проучавао три главна усмерења у јудаизму: фарисејски,
садукејски и есенски,
док је он сам, као и апостол Павле, припадао фарнсејима. Због блискосп с Веспазијаном (који је разорио Јерусалим,
а 69. постао римски цар), Јудејци су п сматрали
издајником. Његово главно дело, О јудејским старинама, написано је у 20
књига. То је прва целокупна историја јудејског народа, чији је први део
заснован н; Библији и јеврејским
апокрифним списима, а други на списима јудејско-хеленистич ких аутора, као и
грчких и римских писаца. Иако су га његови сународници игнорисали, хришћански
писци га доста цитирају, јер се у Старинама налазе и пасуси који говоре
о Исусу, Јовану Крститељу и Јакову, брату Господњем.
[2] Изузетно надарени црквени отац III века (око 185-254). Рођен у Египту, највероватније у
Александрији, у хришћанској породици. Према неким сведочанствима његов отац је
пострадао мученичком смрћу. Поред богословља, изучавао је и световну науку, посебно философију. Због
веровања у преегзистенцију душа и заблуда о ваплоћењу Бога - Логоса и о Светој
Тројици (где уводи начело субординационизма)
Оригеново учење осуђивано је на Васељенским саборима, посебно на Петом,
одржаном у Константинопољу 553. г.
[3] Тумачећи ово место, бл. Теофилакт се у великој мери ослања на речи св.
Јована Златоустог, који каже: "Петар
свагда први почиње да говори, делимично услед живости свог карактера, а
делимично услед тога, што му је Христос поверио Своје стадо, и он је био први у
збору апостола... Људи, каже он, браћо. Ако их је Господ назвао браћом, онда је такво обраћање утолико било
приличније Петру... Он то дело (избор
новог апостола уместо Јуде) препушта суду већине... Зар он сам, Петар, није могао да изабере? Наравно да је могао. Он то,
међутим, није учинио, да се не би испоставило
да је пристрасан. Није рекао: довољни смо и ми, толико му је било страно свако
славољубље... Тежио је само једном циљу, иако није био истог значаја као и остали.
Погледај: било их је сто двадесет људи, а он тражи да из васцелог тог мноштва изаберу само једног човека, и то тражи
сасвим праведно. Он се први одлучује за то дело,јер су управо њему сви поверени." ("Беседа на Дела
апостолска",III).
[4] Учени хијерапољски
епископ, упокојио се око 165. године. Наведено дело није сачувано, и познато је
само на основу невеликих одломака, наведених у списима других писаца.
No comments:
Post a Comment