Pentakostarion

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

ЧЕТВРТА ГЛАВА 23-31
Молитва апостола за помоћ од Господа 

23. А кад их отпустише, онидођоше својима ијавише шта имрекоше првосвештеници и старешине. 24. А кад они чуше, једнодушно подигоше Глас Богу и рекоше: Господе, Ти који си створио небу и земљу и море и све што је у њима, 25. Ти си устима Давида, слуге Својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари? 26. Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се заједно на Господа и Помазаника (Христа) Његовог. 27. Јер се заиста сабраше у овоме Граду на Светога Сина Твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим, 28. Да учине оно што рука Твоја и савет Твој унапред одреди да буде.

И јавише. Нису, међутим, јавили услед частољубља, него да би показали очигледна знамења благодати Христове. Господе, Ти, Боже, Који си створио. Погледај колико су целисходне апостолске молитве. Кад су од Господа тражили да им укаже на човека способног за апостолско служење, молили су се овако: Ти, Господе, познаваоче срдаца свију... (Дела ап. 1; 24). Сада, кад је било потребно да затворе уста противницима, призивају: Господе, Ти, Боже, који си створио небо и земљу...

Међутим, многи међу јеретицима деле Божанство, говорећи да је један Бог, Творац света а други - Отац Христов. Због тога деле и Писмо и кажу да је Стари Завет написао Творац света а Нови - Отац Христов. Следећи даље своје безбожно мишљење, тврде да су и ти богови и њихово писање противни једни другима; они који прибегавају Господу јесу непријатељи Творца света и налазе се у бољем стању него они људи који му (Творцу света) притичу. Дакле, људи Творца света су по свом предубеђењу непријатељи Христа и Његовог учења.[1]

Због тога свети апостоли, искорењујући ову јерес, својом молитвом омогућују да разумемо да су и Творац света и Отац Спаситељев један исти Бог, Који је подарио оба Завета. Ти си устима Давида, слуге Својега рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари? Указујући на ово пророчанство, као да тражи од Бога да испуни споразум и истовремено се теши да непријатељи смишљају залудне ствари.

29. И сад, Господе, погледај на њихове претње, и дај слугама Твојим да са сваком смелошћу Говоре реч Твоју. 30. Пружајући и Ти руку Своју на исцељивање, да бивају знаци и чудеса именом Светога Сина Твојега Исуса. 31. И пошто се они помолише Богу, затресе се место Где бејаху сабрани и испунише се сви Духа Светога, и Говораху реч Божију са смелошћу.

Да учине оно што рука Твоја и савет Твој унапред одреди да буде (ст. 28), односно, нису они у самима себи имали такву силу, него Ти, Господе, Који за све дарујеш сагласност и све доводиш до краја. Ти, као добри и мудри уметник, непријатељска дела обраћаш у испуњење Твоје воље, јер су се они (свештеници и остали Јудејци) понашали као непријатељи, а учинили су оно, што је Теби било угодно. Шта значи израз: рука Твоја! Мислим да тај израз овде изражава силу и вољу. Он има исто значење као и израз: "довољно је само да Ти хоћеш", јер нико унапред не одређује оно што Ти установљујеш. Погледај сада... Запази да они нису рекли: "Порази их и збаци." Него шта су рекли?

Погледај на њихове претње, и дај слугама Својим да са сваком смелошћу говоре реч Твоју... И пошто се они помолише Богу, затресе се место где бејаху сабрани. Било је то сведочанство о посети Божијој и знамење да су они услишани. Понекад то бива знамење гнева, а понекад знамење посете Божије. Апостоли се нису молили да буду избављени од подношења тешкоћа, него за успех своје проповеди. Међутим, зашто је Бог потресао дом? Да би на оне, који прете, навео страх а апостоле окрепио. Будући да је то био тек почетак проповеди, било је неопходно чувствено знамење. Дакле, место се затресло и још више утврдило апостоле.

И испунише се сви Духа Светога, тј. распламсали су и разгорели у себи благодатни дар.

---

[1] Оваква учења карактеристична су за многобројне гностичке секте, у којима је направљен неприродан спој хришћанског откровења, јудаизма и елемената преузетих из паганских религија. Неке од њих подвлаче начело дуализма, чији се корени могу пратити до персијске, зороастринске религије.