Pentakostarion

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

 Глава пета 24-30

"Заиста, заиста вам кажем: ко Моју ријеч слуша и вјерује Ономе који Ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот."

(5:24)

Вера у Месију? - То је стицање вечнога живота. "Ко верује... има живот вечни" (ст.24), има још сада на земљи. Јер има Бога Оца и Бога Сина; а у њима је живот вњчни. Вером отвара човек све своје биће к Богу, призива га себи: и Он улази, усељује се у њега "вером" (Еф. 3,17); гради у њему обитавалиште Своје, и усељује се у њега Света Тројица (Јн. 14,23). А где је Света Тројица ту нема места омрти већ свуда и у свему живот вечни. Ко слушаеванђеље Богочовеково, и прима га у душу, и живи његовим божанским силама, он на тај начин потискује из себе све грешно и смртно, прелази свим бићем из смрти у бесмртност, из смрти у живот, и "има живот вечни" (ст. 24), то јест живот иза кога и у коме нема смрти. А вера у Еванђеље Богочовекојво,вера је у Самог Бога Оца Који је и послао Сина са тим Еванђељем у наш земаљски свет. То казује благовест Спасова: "Заиста, заиста вам кажем: ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот" (ст. 24). - "И не долази на суд", јер је сам покајањем својим осудио грехе своје, па и саму смрт своју осудио на смрт покајањем и еванђелским врлинама, које су по себи свете божанске бесмртне силе и убијају све смрти и све њихове претече и доводитеље: грехе.

Постоје две смрти: смрт душе и смрт тела, зато постоје и два васкрсења: Васкрсење душе и васкрсење тела. Васкрсење душе бива вером, и осталим врлинама које су од ње; васкрсење тела - неиосредним дејством силе Божје.

"Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао,

када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће."

(5:25)

Васкрсење душе предвесник је и огласитељ васкрсења тела. И његов доказ. Васкрсење душа збиовало се на земљи већ око Богочовека Господа Христа: васкрсли су душом Његови ученици, па Никодим, па Натаиаило, иа Самарјанка, па ови они који су поверовали у Њега као у Сина Божјег и Бога."Заиста, заиста вам кажем: иде час и већ је настао кад ће мртви чути глас Сина Божјега, и чувши оживети" (ст. 25). - "И већ је настао": јер мртви душом већ васкрсавају, а ено и мртви телом: Лазар, син Наинске удовице, Јаирова кћи.

"Кад ће мртви чути глас Сина Божјега", мртви душом на првом месту, они чују глас Његов кад се разбуде на покајање и принуде себе на еванђелске подвиге; они и живе вечним животом; то казују речи: "и чувши -оживеће". Чим човек "чује глас Сина Божјега"; а он га чује чим почне да извршује заповести Његове; и тако одмах из греха, из смрти устаје, и новом се животу предаје.

"Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи"

(5:26)

Да се не би Исусу рекло: па ти си човек, како нам можеш дати живот вечни, Он и указује на Своју једнакост са Богом Оцем и у животу. Бог Отац је једно биће које "има живот у себи"; као Бог Логос то исто има и Син, само је то добио од Оца да има и као човек, те да као човек даје људима тај истиживот. Сва друга бића: и анђели и људи, и све што живи и дише, добија живот од њих: од Бога Оца преко Бога Логоса (Јн. 1,4). Зато Спас и објављује благовестну истину: "Као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи" (ст. 26). И ко је у Њему, у Исусу, у Њему је и вечни живот са свима својим бесмртним силама које спаљују сваку смрт и све што је смртно. Зато што је Богочовек донео људима живот вечни, и све што он укључује, Богочовек и зна да сваки човек може стећи тај живот, и тиме избећи суд и осуду за грех и смрт. И стварно, ко "има живот вечни" тај "и не долази на суд"(ст. 24), јер је сатро и уништио у себи оно због чега се иде пред Богочавекана суд, а то је: грех, смрт и ђаво.

"И даде Му власт и да суди, јер је Син Човјечији."

(5:27)

Зато што је као човек дао људима све што им је потребно за победу над грехом, смрћу и ћаволом; зато што је Он као човек, у име свих људи, за све људе и место свих људи победио и грех и смрт и ђавола, и дао људима пример и силе како се та победа постиже, Он је и добио од Оца "власт да и суд врши" (ст. 27). Добио је суд над светом и људима, јер је као човек, као нови Адам, живео у свету греха, а није згрешио. То што се није ни с једним човеком десило. О томе сведочи безгрешна благовест еванђелска: "И даде му власт да и суд врши, јер је Син Човечији" (ст. 27). А Син Човечији је тимеЧовечији што је све човечије, све људско проживео од врха до дна, па ипак није згрешио. То сведочи: грех, и са њим смрт, није нешто неопходно, ни природно, ни логично у човеку и његовом животу, већ ствар слободне воље човекове, јер је човек својом добровољом увео грех у овај свет, а са њим и за њим - смрт. За све човечанске светове свеистинита је благовест Светог философа Максима Исповедиика: "Грех је злоупотреба слободне воље човекове".

"Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда."

(5:28-29)

"Не чудите се овоме" (ст. 28), тојест томе што Син Човечији има живот вечни и васкрсава мртве, јер је то природно за њега пошто је Он Бог Логос; и томе што је Бог Отац "сав суд" дао Сину Човечијем, јер је и то природно пошто је Он - прави човек, али човек без греха те има природно право да суди грехе. "Не чудите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега, и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота а који су чинили зло у васкрсење суда (ст. 28-29). "Сви који су у гробовима чуће глас Сина Божјега": сви без изузетка. И по дејству Сина Божјега сви који су у гробовима чуће глас Његов и васкрснуће. Васкрсење је обавезно за све: јер је и у Адаму и у Христу човек створен за бесмртност и живот вечни. У Адаму је то изгубио грехом и смрћу; у Христу се то повраћа човвку као човеку, као Адаму, и то Спасовом безгрешношћу и васкрсењем. И то зато што је Бог Логос = Христос у исто време Син Човечији, и све Његово прелази на људску природу.

Васкрсење, иако је природно и абавезно за свако људско биће, оно је двоструко: једни ће васкрснути за васкрсење живота, а друпи за васкрсење суда. И то: који су чинили добро - за васкрсење живота, а који су чинили зло- за васкрсење суда. Добро је у суштини вечно, и зато уводи у живот вечни, јер је пореклом и свим бићем својим од Бога; зло је по природи, и по пореклу, и по васцелом бићу свом од ђавола, и природно - одводи њему, али кроза судСина Божјег. Јер на суду биће потуно јасно и онима "који су чинили зло" зашто одлазе у пакао и огањ вечни. Зло само себи суди, јер само себе води своме творцу и оцу; и сви они који су се изједначили с њим: "који су чинили зло",иду са њим и за њим. Кроз васкрсење улазе у живот вечни и добри и зли:само добри улазе у живот Вечнога Добра - Бога, а зли - у живот вечнога зла - ђавола. Ту је сва разлика, разлика између добра и зла између Бога и ђавола. Нема ничег заједничког међу њима, ни икакве компромисне симбиозе, саживота.

"Ја не могу чинити ништа сам од себе; Како ћујем онако судим, и суд је Мој праведан јер не тражим вољу Своју, но вољу Оца који Ме је послао. Ако Ја свједочим сам за себе, свједочанство Моје није истинито. Други је који свједочи за Мене; и знам да је истинито свједочанство којим свједочи за Мене."

(5:30-32)

Суд Сина Човечијег, да ли је праведан? Несумњиво, јер иако је по људској природи Син Човечији, Он је по Личности Својој Божанској, Син Божји, Друго Лице Свете Тројице, и све што чини и као човек, чини као Богом Оцем, чини својим безгрешним и свеправедним Божанством. Он је толико једно и по бићу и по вољи са Богом Оцем да не може ништа чинити сам од себе, ни судити; у свему и све Он чини са Оцем и кроз Оца, па и у суду над људима "који су чинили зло": "Ја не могу ништа чинити сам од себе како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао" (ст. 30-31). - Не мислите: Исус је човек те и суд његов подлеже слабостима и неправдама људским. Иако сам човек, Ја сам увек по Божанству: свеправедан Син Божји и Бог. Најзад, и кад одбаците мој суд,Моје сведочанство о Мени зато што сам човек, ево Бога Оца који сведочи за Мене; а шта ћете са Њим и са Његовим сведочанством? Не можете га одбацити као човечаиско, као човечански погрешиво и неправедно, јер је у свему и по свему божанско, и божански свеправедно и безгрешно. Ако хоћете да будете еванђелски правични и искрени, ви ћете у Његовом сведочанству видети сву истину о Мени.

Ено те истине у Претечином сведочанству. Ко њему откри да сам Ја Син Божји ако не Отац Бог, који га и посла да крсти крштењем покајања? А и ви, чиме ћете објаснити дело Моје, чудеса Моја која надмашују све шго је људско, све силе људске? Сведочанство Бога Оца је сво исковано од истине Његове и стварности Моје. Али све што људи могу сведочити о мени мало је, премало. Па чак и Јован Крститељ, као човек, шта би и са којом силим могао сведочити за мене, за истину Моју?