Pentakostarion

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

Глава 28. 16-20.

А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповједио Исус. И кад га видјеше, поклонише му се; а неки посумњаше. И приступивши Исус, рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све нараоде крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да све држе што сам вам заповједио; и ево, Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека. Амин!

Према Јовану, Исуса су прво видели Његови ученици истога дана Васкрсења, када су врата била затворена, а потом осам дана касније када је и Тома поверовао. Међутим, када је требало да се с њима нађе у Галилеји, они се још сви нису били сакупили, па се показао само оној седморици рибара на Тиверијадском мору. Тако су се дога-ђаји које је описао Матеј десили касније, док су им претходила збивања из Јовановог Еванђеља. У току четрдесет дана Исус се много пута јављао ученицима, долазећи и одлазећи, али није боравио стално с њима. Господу се поклонило једанаест врхо-вних ученика, заједно са свим осталим који су ишли за Њим "али неки посумњаше". Ово се може разумети можда на следећи начин: једанаест ученика су отишли у Галилеју и једанаест Му се поклонило. "Али неки" од седамдесеторице, вероватно су посу-мњали у Њега. Касније су се, међутим, и они уверили.

Неки опет ово разумеју на други начин: Матеј је пропустио да каже ко су били ти који су посумњали, али Јован је споменуо оно што је Матеј изоставио, и казао да је то био Тома.[5] Можда су и сви посумњали, као што каже Лука.[6] Зато ово мораш разумети тако да су Му се поклонили тек онда када су дошли у Галилеју. Али, они ученици који су Му се поклонили у Галилеји претходно су посумњали у Јерусалиму, како каже Лука. Исус им је рекао: "Даде Ми се свака власт на небу и на земљи." То значи: "Као Бог и Творац увек сам имао власт над свим", јер "Све Теби служи", како каже Давид Богу.[7] "Али још нисам имао добровољног потчињења. Сада ћу и то имати. Све ће Ми се потчинити, јер сам крстом победио онога који има власт смрти." Потчињење је двојако: једно је невољно, када сви служимо Богу по невољи, као демони. Друго је вољно, као што се види код Павла који је добровољно постао слуга Божји. Раније је изгледало да је Спаситељ имао власт над свим само половично, то јест, имао је само невољно потчињење свих.

Али, после крста, када је богопознање постало свима доступно и када су се сви добровољно потчинили, Христос је могао да каже: "Сада сам примио сваку власт. Раније је моја власт била делимична, док су ми служили невољно, пошто сам Творац. А сада, када ми људи служе са познањем, дата Ми је свака и потпуна власт." Од кога Му је дата? Од Њега Самог и Његовог смирења. Да се Он није смирио и крстом победио непријатеља, не би нас спасао. Зато речи: "Даде Ми се власт", разуми на следећи начин: "Својим властитим подвизима и трудовима спасао Сам људе и они су постали Мој удео, изабрани народ." Господ на земљи има власт зато што Га је сва земља познала, а на небу зато што се награда оних који верују у Њега и њихово обиталиште налази на небесима. С друге стране, раније осуђена људска природа сада је ипостасно сједињена са Богом Логосом, и седи на небу примајући поклоњење анђела. Зато Он с правом каже: ,Даде Ми се свака власт на небу."

Дакле, људска природа која је раније била у ропском служењу сада у Христу влада свима. Укратко речено, Христове речи: "Даде ми се свака власт", можеш разумети на два начина: прво да сам Бог Логос говори: ,Дата Ми је свака власт, јер они који су Ми раније служили невољном потчињењем, сада Ме добровољно признају за Бога"; и друго, да Он говори у име Своје људске природе: "Ја, природа, која сам раније била осуђена, сада сам постала бог по несливеном сједињењу са Сином Божјим,[8] и зато сам примила власт над свим, да ми се клањају анђели на небесима и прослављају ме по свим крајевима земље."

Због тога Господ више не шаље ученике само Јеврејима, већ будући да је примио власт над свима, и осветио у Себи сву људску природу, с правом их шаље свим народима, заповедајући ученицима да их крсте у име Оца, и Сина и Светога Духа. Нека се посраме Арије и Савелије;[9] Арије зато што Христос није рекао крштавајте "у имена", већ "у име", јер је име Тројице једно, Божанство, и Тројица су један Бог, а Савелије, зато што Господ говори о Три Лица, а не, као што тај човек празнослови, о једном лицу које има три имена и понекад се зове Отац, понекад Син, а понекад Свети Дух. Три Лица, дакле, имају једно Име,а то је Бог. Пошто није довољно бити само крштен, него се морамо трудити у добру и после крштења, Господ каже: "Учећи их да држе све што Сам вам заповедио; не само две или три већ све Моје заповести." Задрхтимо браћо, видећи да ако нам и једна ствар недостаје нисмо савршене слуге Христове, јер се од нас тражи да држимо све заповести.

Погледај како Господње речи обухватају два основна начела хришћанства: богословље и делатну врлину. Када је рекао да је потребно да крштавамо у име Тројице, предао нам је богословље. Рекавши, опет, да је такође потребно да учимо људе да држе заповести, показао нам је пут делатне врлине.

Упућујући их међу незнабошце где ће се суочити са смрћу и опасношћу, Он их храбри говорећи: "Не бојте се јер Ја ћу бити с вама до свршетка века." Видиш, како им спомиње свршетак века да би у њима побудио презрење према опасностима. "Не будите малодушни", говори им, "свему ће доћи крај, и бригама и радостима овога света. Немојте да посустајете пред невољама, јер ће оне проћи, али не дајте да вас заведу ни добра овога света, јер ће и она проћи." Он није само апостолима обећао да ће бити с њима, већ свим својим ученицима. Свакако да апостоли неће живети до краја света. Он обећава чак и нама, као и онима после нас, не да ће бити с нама само до краја и да ће после краја одступити од нас - не било тога! Управо од тада ће Он бити с нама на један јаснији и очевиднији начин, јер реч "до", где год се јавља у Светом Писму, не искључује оно што ће се после десити.

Благодарећи, дакле, Господу који је овде с нама и даје нам свако добро и који ће на савршенији начин са нама пребивати по свршетку века, приведимо крају наше Тумачење, јер Њему приличи свако благодарење, слава и част у векове векова.

Амин!

---------------------------------------------------------------------------------------------

НАПОМЕНА:

5.   Јн. 20:24-25

6.   Лк.24:41

7.   Пс. 119:91

8.   То јест, у несливеном сједињењу са божанском природом Бога Логоса.

9.  Јеретик Арије је погрешно учио да Исус Христос није једносуштан Оцу и Духу Светоме и његово учење је осуђено као јерес на Првом Васељенском сабору у Никеји, 325. године. Јеретичко учење Савелијево је осуђено на црквеним саборима у Александрији 261. и у Риму 262. године.