Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски
ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ
ТРЕЋА ГЛАВА 11-16
11. А док се исцељени хроми држаше код Петра и
Јована, сав народ задивљен навали њима
у трем који се зваше Соломонов.[1]12. А видећи то, Петар се обрати народу: Људи Израиљци, што се чудите овоме или шта гледате у нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да овај ходи? 13. Бог
Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца наших, прослави Сина Својега Исуса, кога ви предадосте, и одрекосте Га се пред лицем Пилатовим када он пресуди да Га пусти. 14. А ви се одрекосте свет и праведника и
испросисте човека убицу да вам поклони. 15. А Началника живота убисте, којега Бог васкрсе из мртвих, чему смо ми
сведоци. 16. И ради вере у име Његово, овога кога видите и познајете утврди Име Његово
и вера која је од Њега подари му ово исцелење пред свима вама.
Шта значи израз: Исцељени хроми држаше се
Петра и Јована?. Значи да се он плашио да их
напусти јер је мислио да ће од своје болести бити слободан само дотле, док се буде држао њих и док их
буде дотицао. Особито је тако размишљао
стога, што га је Петар исцелио узевши га за руку и подигавши. Све се догодило у
трему зато, што је од Соломоновог здања остао
само тај трем. Наиме, Навуходоносор је порушио Соломонов храм а Кир Персијски
га је обновио.
Људи Израиљци, што се чудите овоме! Ова
беседа, која је упућена народу, испуњена је већом одважношћу него претходна али не због тога што се у претходној он
плашио да смело говори, него зато што Јудејци тада, као људи лукави и
дрски, нису више могли да издрже такав тон.
Због тога их је, започевши претходну беседу, приклонио да обрате пажњу
на следеће речи: Ово нека вам је на знање, и саслушајте речи моје (Дела ап. 2; 14). Овде му више нису потребни такви обрти, јер Јудејци више нису били изненађени. Он пажњу свих
(присутних) обраћа на знамење, тако да
су се испунили страхом и запрепашћеношћу. Погледај, како избегава да
говори о слави самих апосгола. За слушаоце, наиме, није ништа корисније него кад беседник не само да ништа не говори о својој
величини, него и свима другима забрањује да говоре о томе. Презревши славу коју су могли задобити код људи, они
(апостоли) су се још више прославили,
показавши људима да оно што се догодило није било људско, него божанствено дело.
Бог отаца наших прослави Сина Својега, Исуса, али се
у беседи и даље придржава смирења (Христовог) и указује дрскост Јудејаца уместо да је заклања, као раније. То чини због жеље да делује на
њих, и то је утолико више постигао, уколико је више истицао њихову кривицу. Њега предадосте и одрекосте Га се пред лицем
Пилатовим када он пресуди да Га пусти.
Овде су две оптужбе против
Јудејаца: једна се садржи у томе што
је Пилат, пореклом Јелин и човек који није видео ниједно знамење и није знао ни за једног пророка, хтео да
пусти Исуса, а друга у томе што ви,
пореклом Јудејци, народ одгајен међу знамењима и посвећен у пророчанства о Христу, нисте хтели да Га ослободите,
иако је Пилат хтео.
Одрекосте се Свеца и Праведника и испросисте човека убицу
да вам поклони. Рекавши да су они
(Јудејци) уместо Христа испросили убицу, Петар је у потпуности објаснио њихово дело, јер се тиме доказује
да су имали могућност да Га пусте. Ако
су ослободили разбојника, онда су утолико пре могли
да отпусте недужног човека. Они су пак ослободили злочинца а убили су
Доброчинитеља, јер су убили Началника живота. Ако је Он Началник живота онда
је, имајући живот у Себи и као узрочник Живота,
Он Самога Себе и васкрсао. Чему смо ми сведоци. Више не прибегава
пророштву него, како су му поверовали, приводи за сведоке збор апостола: Чему смо, каже, ми сведоци.
Утврди име Његово. Рекавши: Ради вере у име Његово он, поправљајући реч, каже: Утврди име
Његово, јер је исцељени поверовао због
исцелења. То значи: шта ја кажем, да је хроми чврсто стао на ноге, поверовавши у име Христово? И пре него што је поверовао,
име Христово већ је било призвано, већ га је утврдило, јер оно има тако велику силу и излива тако изобилну благодат. Ради
вере у Њега. А каква је то вера, објашњава Сам Господ: Да познају Тебе једнога
истинитог Бога и кога си послао, Исуса
Христа (Јн. 17; 3). Да неко не би
рекао: "Ако је на тај начин и само призивање Његовог имена утврдило, тј.
укрепило хромога, онда ће исцелење уследити чак и кад би неверни призвали Његово име, па чак и кад би призвали то име ради
исцелења неверујућег човека",
Петар је додао: Ради вере у име Његово, односно, иако је то име велико и
страшно, иако оно излива исцелења, потребно је да душе које се исцељују буду
достојне такве милости и да молитељи, који посредују за њих, буду у стању да умилостиве Дароватеља
исцелења. Ако онај, који тражи
исцелење, намерава да остане неверујући, исцелење ни у ком случају неће уследити тако лако. То име неће савршити
своје дело, уколико га призива неверујући. Синови Скевини не само да другима
нису донели никакву корист него су и самима себи нашкодили (в. Дела ап.
19; 14). Иако су неки то објаснили другачије него што ми објашњавамо, вера,
која је то сатворила, једна је иста, јер
није речено: именом Његовим, него: у име Његово. Они (апостоли), међутим, још нису имали храбрости да се
изразе на следећи начин: вера у Њега. Да би у изразу: Њега ради ослабио
карактер крајњег унижења, додаје: Утврди
Га име Његово.
Међутим, како, с друге стране, тај израз одише
карактером величине и савршенства, он га потврђује, сјединивши величину с
унижењем и примењује то или на врсту догађаја или на
расположење и способности слушалаца. Карактер унижења носе следећи изрази: ради
вере у име Његово и вера којаје од Њега. Карактер величине пак носе следеће речи, које је изговорио Петар: утврди
име Његово. Ова изрека би збунила
Јудеје да је била непосредно изречена; међутим, оно што је речено на другачији начин, било је за њих лако прихватљиво.
[1] Соломоновим тремом се називала источна страна спољашње колонаде, која је
окруживала храм с
његовим двориштима. Први, Соломонов храм био је срушен још око 586. г. пне, а
други, Зоровавељев, подигнут је након повратка Јевреја из вавилонског ропства. Овај, други храм, пострадао
је у време Антиоха Еупатора, о чему се говори
у 1. Књизи Макавејској. Пљачкања и уништавања храма наставила су се и у доба
римског освајања. Храм о којем је овде реч био је трећи, тзв. Иродов храм, за који Јосиф Флавије каже да је био
"најчудеснија грађевина на свету". Овај храм је до темеља
срушен и запаљен у време јудејске побуне, у доба Веспазијана. Драгоцени храмовни украси однети су у Рим и представљени су
у рељефу на Титовом славолуку.
No comments:
Post a Comment