Pentakostarion

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

Глава трећа

ПОСЛЕДЊЕ СВЕДОЧАНСТВО СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА О МЕСИЈИ - ИСУСУ

"Потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и ту борављаше с њима и крштаваше. А и Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те се крштаваху. Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу. Тада настаде распра међу ученицима Јовановим и неким Јудејцем око очишћења. И дођоше Јовану и рекоше му: Рави, онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ено крштава, и сви иду Њему. Јован одговори и рече: не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба."

(3:22-27)

Велики Претеча, први сведок о Богочовеку и први Апостол Његов, мора да брани Господа Исуса од слабосги својих ученика. Њих збуњује и онерасположује, и у завист доводи што Исус крштава. И они са болом говоре своме учитељу: "Рави, сви иду к Њему" (ст. 26), а тебе и нас са тобом, већ напуштају.

А рави гледа Исуса и Његова дела с неба, са висине Његове божанске мисије у свету: Не може човек, такав човек као што је Исус, узимати на себе нештоако му не буде дано с неба. Он је сав с неба, и посао који врши - сав је с неба.

"Ви ми сами свједочите да рекох: Нисам ја Христос, него сам послан пред Њим. Ко има невјесту Женик је, а пријатељ Жеников стоји и слуша Га, и радошћу се радује гласу Женикову. Ова, дакле, радост моја испуњена је."

(3:28-29)

Ја сам толико пута и пред вама сведочио за себе и за Њега: "ја нисам Христос, него сам послан пред њим" (ст. 28). Зар нисам сведочио да је Он - Син Божји, Христос = Месија? Моје је то, саамо то, да Њега покажем свету; и кад Њега покажем свету, Њега - Сунце, шта ће онда моје и ваше свећице? Ко пали свеће када сунце блиста на земљи? А сада још и хода по земљи. "Радост моја испуни се" (ст. 29): Месија је дошао, Он је ту, у свету, а ја сам само слуга његов. О! и каква радост: "пријатељ" Његов. Он је дошао у овај свет као небески Женик по Невесту; а Невеста је Црква којом ће Он спасавати људе од греха, смрти и ђавола. Ја сам пријагељ Његов који то објављује свету "који стоји и слуша га, и радошћу се радује гласу Женикову" (ст. 29). Он је тек почео своје огромно богочовечанско дело, које има да узрасте у све бескрајности божанске као ниједно дело људско на земљи.

"Он треба да расте, а ја да се умањујем. Који одозго долази над свима је. Који је са земље од земље је, и од земље говори; а који долази с неба над свима је. И што је видио и чуо, то свједочи; и свједочанство Његово нико не прима."

(3:30-32)

Зато: "Он треба да расте, а ја да се умањујем" (ст. 30). Све што је људско треба да се смањује пред Њим, повлачи, смирава, у пепео претвара због свеопште греховности људске. Њега чини бескрајно великим и недосежним Његова безгрешност, а нас људе, све људе чини бескрајно малим наша грешност.

Нико од људи није велики пред Њим. То је сазнање и осећање "највећег између рођених од жена". Зашто? Зато шго је Он - сав с неба; а људи, сви су људиса земље и од земље. Све што је људско - заудара на земљу; све што је Христово - мирише на небо. Он долази "одозго", а људи - одоздо, од земље. "Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и од земље говори; који долази с неба над свима је" (ст. 31).

Ко је са земље, мали су видици и његових мисли, и његових телесних очију, и његових речи. А Месија=Исус долази с неба, види сву земљу као зрно песка, и зна шта јој треба. Када говори Он у ствари: сведочи о ономе што види и што чује, што види својим божанским видом ишто чује својим божанским слухом: "и сведочанство Његово нико не прима" (ст. 32); нико од оних што су са земље и од земље.

"Који прими свједочанство Његово, потврди да је Бог истинит."

(3:33)

Али то сведочанство примају они који се добровољно смањују пред Његовим божанским величансвтом који смерно признају своју људску сићушност и ништавност пред Њим - свевеликим Богом и Спаситељем.

И тиме потврђују да је Бог истинит: у свима обећањима и речима, и делима својим; нарочито у свима обећањима, речима и делима Христовим. Без Богочоввка=Месије, нити је Бог истинит, нити човек. Јер без Њега, како би Бог могао доказати људима да је Он: Истина, Љубав, Правда, Милост, Доброта, Бесмртност, Рај, Живот Вечни?

Без Богочовека Бог је тиранија, а човек - сићушна играчка њена.

"Јер кога Бог посла, онај ријечи Божије говори:

Јер Бог Духа не даје на мјеру."

(3:34)

Људи "од земље", говоре ,од земље"; Исус Богочовек - "речи Божје говори" (ст. 34), јер је послан од Бога. У таме је сва разлика између човечијег и Богочовечијег. Нема речи Христове која није Божја, и у њој - сав Бог, сав Дух Божји: "јер Бог Духа нг даје на меру" (ст. 34): "јер Бог Духа не даје на меру" најпре Њему - Исусу = Човеку = Богочовеку, а преко Њега и свима људима.

Ништа Божје није остало што Бог није дао Богочовеку Исусу, ништа небеско, зато што је као Јединородни Син Божји у свему једнак са Богом Оцем у свему послушан Њему. Јер Очинском љубављу својом Отац Себе, све своје даје Сину, а Син Му исто тако свега Себе, све Своје узвраћа љубављу.

"Јер Отац љуби Сина, и све је дао Њему у руку. Ко вјерује у Сина, има живот вјечни; а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему."

(3:35-36)

"Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке његове" (ст. 35). Даде Му као човеку у Богочовеку, као савршеном човеку.

Даде Му све: и небо и земљу, и човека и сав род људски, и спасење света и суд над светом. Зато што је Богочовек ималац свега Божјег, и што је Бог Син: што је људима донео, показао и дао сва савршвнсгва Божја, све дарове Божје: "Ко верује у Сина, има живот вечни", још овде на земљи има; "а ко не верује Сина, неће видети живота, него гњев Божји остаје на њему" (ст. 36).

Зашто неће видети живота? Зато што је сав, са свих страна опкољен и затворен смрћу, коју око њега и у њему луче греси, и претварају је у његову безпрозорну и бездверну тамницу. То значи: он се добровољно изједначио са грехом и злом, одбацио је све Божје; и на њему почива гњев Божји, јер је боголику слободу злоупотребио, и на грех употребио, не на божанско добро.

Нема живота где нема Бога и добра Божјег, где нема Богочовека, јер је ван Њега - све сам псевдоживот, назовиживот, фалсификат живота, смрт која себе проглашује за живот, сенке и сновиђења који лудују и себе у лудилу проглашавају за стварност и јаву.

Стога, мртве душе су сви који у Христа не верују; они "неће видети живота", а камоли имати га.