Pentakostarion

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

3. Понедељак после Пасхе

8. 5-17

5. А Филип сишавши у град Самаријски проповиједаше им Христа. Дјела 6:5, Дјела 8:12 6. А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше; 7. Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многијех у којима бијаху, и многи узети и хроми оздравише. Мат. 10:1, Мар. 16:17, Лука 10:17 8. И би велика радост у граду ономе.

Не онај апостол Филип, који се убраја међу Дванаесторицу, него један од оне седморице, изабраних да се брину о удовицама, а такође и онај који је крсгио ушкопљеника и прозвао Симона. Саслушај шта каже Лука: после убијања Стефана, дошло је до великог прогона Цркве. Сви се расејаше по јудејским и самаријским земљама, осим апостола. Одатле је јасно да се апостол Филип с осталим апостолима налазио у Јерусалиму. Лука је ту примедбу начинио зато, да би показао да је Филип крстио оне, којима је било предато (хришћанско) учење у Самарији.

Апостоли Петар и Јован, који су им дошли из Јерусалима, предали су им благодат Духа. Да је он био један од Дванаесторице, онда би и он имао власт да предаје (дарове) Духа. Он крштава само као ученик, а коначну благодат дају они апостоли, којима је била дата власт да предају такав дар. Други говоре да Филип на крштене није спустио Духа зато што је био само ђакон који се истакао међу онима, који су били са Стефаном, да није имао никакав презвитерски нити епископски чин, као што су га имали (изабрани) ученици Господњи.

Да је он био ђакон, сведочи Павле у Правилима; Павле не сведочи само о њему него и о Ананији, који је крстио самога Павла. Будући ђакон, он је, као прво, крштавао због недостатка презвитера у Самарији. У случају нужде, када нема презвитера, и ђаконима је допуштено да крштавају, како их је томе научио сам Дух, побуђујући (Филипа) да се приближи ушкопљенику. Требало би приметити да, после крштења, полагањем руку, а ради молитве у име Господа Исуса, на крштене нисходи Свети Дух. Због тога се све до данас тај чин сачувао у истом облику.

9. А бјеше један човјек, по имену Симон, који прије чараше у граду и довођаше у чудо народ Самаријски, говорећи да је он нешто велико;Дјела 5:36, Дјела 13:6 10. На којега гледаху сви, и мало и велико, говорећи: ово је велика сила Божија.Ефес. 4:14, Откр. 13:3 11. А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше. 12. Кад пак вјероваше Филипу који проповиједаше јеванђеље о царству Божијему, и о имену Исуса Христа, кршћаваху се и људи и жене. Дјела 1:3 13. Тада и Симон вјерова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дјела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло. Лука 8:13 14. А кад чуше апостоли који бијаху у Јерусалиму да Самарија прими ријеч Божју, послаше к њима Петра и Јована. 15. Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа светога; Мат. 18:19, Јован 14:13 16. Јер још ни на једнога не бјеше дошао, него бијаху само крштени у име Господа Исуса. Мат. 28:19, Дјела 2:38, Дјела 10:48, Дјела 19:2 17. Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа светога. Дјела 6:6, Јевр. 6:2 18. А кад виде Симон да се полагањем руку апостолских даје Дух Свети, донесе им новаца, 19. Говорећи: Дајте и мени ту власт да кад положим руке на некога прими Духа Светога. 20. А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду на погибао, што си помислио да се дар Божији може добити за новце. 21. Нема теби ни дела ни удела у овојречи, јер срце твоје није право пред Богом.

Погледај и други покушај који је учинио Симон. Каже (Лука) да су га поштовали због велике силе. У то време су били обманути чаробњаштвом, док није дошао Филип и извео их из заблуде, јер је Симон Јудејцима говорио: "Ја сам отац", а Самарјанима: "Ја сам Христос". Симон је и сам поверовао. Он, међутим, није поверовао ради вере, него да би и он творио чудеса. Како је мислио да твори чудеса? Он је обмањивао а такође и кротио ђавоимане, због чега је мислио да и апостоли користе неку сличну вештину. Зато је и понудио новац. Исто тако, да се не би лишио тога дара, он је стално био уз Филипа.