Pentakostarion

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

Глава шеста 27-33

УЧЕЊЕ ХРИСТОВО О СЕБИ КАО ХЛЕБУ ЖИВОТА

"Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите Ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се. Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вјечни живот, које ће вас дати син човјечиј, јер овога потврди отац Бог. Мат. 3:17, Мат. 17:5, Мар. 1:11, Лука 3:22, Јован 1:33, Јован 4:14, Јован 5:37, Дјела 2:22, Рим. 6:23, 2 Пет. 1:17 

(6:26-27) 

Шта је важније: питање хлеба или душе? Несумњиво душе. Спаситељ то наглашује. Када би људи хтели да нахране своје душе, они би у Чудотворца тражили такву храну. Чиме се душа храни? Истином Божјом, и Правдом, и Милошћу, и Добротом, и Мудршпћу. То је њен хлеб, њена храна, њено непролазмо јело, "јело које остаје за вечни живот". Или боље: неиролазна храна душе је све што је Христово, тј. најпре Он сам, па затим целокупно Његово Еванђеље. Хранити себе том храиом, треба да је главна брига човека у авом свету. Зато Спас и вели: "Старајте се не за јело које пролази (=које пропада), него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син Човечији, јер Овога потврди Бог Отац".

Све што је Христово очувава, конзервира биће човеково за живот вечни. Хранећи себе Христовом Истином, Љубављу, Правдом, човек се одједном осети вечним бићем, беамртним бићем, коме никаква смрт наудити не може. Јер никаква смрт не може уништити, умртвити оио што је Христово. Да, само на томе треба радити: јер Христос све Своје нуди човеку, само је потребан лични напор човеков да оно што је Христово учини својим, претвори у овоје. Попут телесне хране: као што телесна храна треба да се једе, свари, па тек онда пређе у крв и у животне сокове који одржавају тело, тако и духовна храна: Хрисгова Истина, Правда = Његово Еванђеље, треба да се једе, да се постепено претвара у крв наше душе, у њене животне силе. А све то претпоставља дуг и напоран посао, саморадњу. И када човек оно што је Христово подвизима претвара у своје, оно, зато што је бесмртно и вечно, и самог човека испуњује бесмртним и вечним, и он "остаје за живот вечни".

Све што није Христово, а човек тиме храни душу, храни је пропадљивом храном, која и душу чиии пропадљивом, уваљује је у смрт. Уствари, хран и душу отровом.

"28. А они му рекоше: шта ћемо чинити да радимо дјела Божија? Одговори Исус и рече им: ово је дјело Божије да вјерујете онога кога он посла. 1 Јов. 3:23

(6:28-29)

Захтев је Богочовеков: човек треба да ради дело Божје у овом свету. Али како? "Шта ћемо чинити да радимо дела Божја"сва дела Божја своди на једно дело, сведело: веру у Богочовека. Сва остала дела Божја еманирају се из Тог свеизвора. А та судела? Љубав божанска, Правда божанска, Истина божанска, и све уопшге божанско, односно богочовечанско, односно еванђелско. Дела Божја су - Еванђеље, и оно што оно тражи од људи. Испуњавати Богочовеково Еванђеље, ето то је испуњавати дела Божја. А тиме води, и у то уводи, вера у Богочовека: "ово је дело Божје да верујете у Онога кога од посла".

"А они му рекоше: какав дакле ти показујеш знак да видимо и да вјерујемо? шта радиш ти? Мат. 12:38, Мар. 8:12, Лука 11:16, Јован 2:18, 1 Кор. 1:22 Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: хљеб с неба даде им да једу. 2 Мој. 16:15, 4 Мој. 11:7, Нем. 9:15, Псал. 78:24, 1 Кор. 10:3, Откр. 2:17  Тада им рече Исус: заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хљеба с неба, него вам отац мој даје хљеб истинити с неба; Јер је хљеб Божији онај који силази с неба и даје живот свијету. (6:30-33)

Томе сведелу води цели Стари Завет, на челу са Мојсијем. Јер је сав он припрема за Богочовека, (=руководитељ ка Христу) (Гл. 3,24). А Христос, а вера у Њега, то је "истинити хлеб с неба"; "хлеб Божји". Њиме се храни оно што је Божје у човеку, и у свима Божјим створењима. Али "хлеб Божји" на првом месту јесге Личност Богочовека Хрисга, оно пгго Он по себи јесте и што са Собом доноси и даје свету. У најразличтијим облицима даје Он преко "хлеба Божјег" живот свету. Њиме живи, и ради Њега живи, све што је живо у свету. Као што на свету живот Њиме постаде, као што "Он беше живот" (Јн. 1,4), тако Он и јесте живот, јер Он "даје живот свету".

Речју: Богочовек је хлеб Божји, и тиме живот свету: "Јер је хлеб Божји онај који силази с неба и даје живот свету". Значи: живот на земљи је сав с неба, сав пореклом одозго, од Бога, од Богочовека. Овде је и сва логика живота, и сва сила живота, и сва вечиост живота - Богочовек Христос.