ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ
3. среда после Пасхе (8. 18- 25)
18.
А кад видје Симон да се даје Дух свети кад апостоли метну руке, донесе им новце
19. Говорећи: дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа
светога. 20. А Петар му рече: новци твоји с тобом да буду у погибао, што си
помислио да се дар Божиј може добити за новце. 2 Цар. 5:16, Мат. 10:8, Дјела 2:38 21. Нема теби дијела ни
исета у овој ријечи; јер срце твоје није право пред Богом. Приче 6:16, Приче
6:18, Приче 11:20, Иса. 44:20, Јер. 17:9, Рим. 8:7, 2 Тим. 3:5
Погледај
и други покушај који је учинио Симон. Каже (Лука) да су га поштовали због
велике силе. У то време су били обманути чаробњаштвом, док није дошао Филип и
извео их из заблуде, јер је Симон Јудејцима говорио: "Ја сам отац", а
Самарјанима: "Ја сам Христос". Симон је и сам поверовао. Он, међутим,
није поверовао ради вере, него да би и он творио чудеса. Како је мислио да
твори чудеса? Он је обмањивао а такође и кротио ђавоимане, због чега је мислио
да и апостоли користе неку сличну вештину. Зато је и понудио новац. Исто тако,
да се не би лишио тога дара, он је стално био уз Филипа.
22.
Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила
помисао срца твога. Иса. 55:7, Дан. 4:27, 2 Тим. 2:25 23. Јер те видим да си у гркој жучи и у свези неправде. Јов 20:14, Јевр. 12:15 24. А Симон одговарајући рече:
помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овога што рекосте. 1 Мој. 20:7, 2 Мој. 8:8, 4 Мој. 21:7, 1 Цар. 13:6, Јаков 5:16 25. Тако они посвједочивши
и говоривши ријеч Господњу вратише се у Јерусалим, и многијем селима
Самаријскијем проповједише јеванђеље.
Према
измишљотинама јеретика, узалудно је било да Симону кажу: "покај се",
јер је он створен као рђав. Они кажу да човек, будући зао по природи, није
способан да се измени према својој жељи. Није, међутим, узалудно речено:
"покај се", јер је и он имао слободну вољу и моли се Богу еда
би ти се опростила помисао срца твојега. Рекао је то (Петар) Симону,
као да према њему не би било показано снисхођење ако би почео да плаче и ако би
се покајао. Међутим, такав начин изражавања био је уобичајен код пророка. Осим
тога, Петар је предвидео да се он неће покајати. Зато и каже: Да би ти
се опростило.
Речи: Помолите
се ви за мене Господу Симон није изрекао због тога што жели да се
покаје и преобрати, него само због пристојности. Где је ту плач? Где је
покајање и исповедање грехова?
Јер
те видим да си у горкој жучи и у оковима неправде. Петар га, међутим, не
кажњава, да се не би испоставило да је његова вера изнуђена силом нужности и
страха и да се то дело не би показало као сурово.
А
они засведочивши и говоривши реч Господњу, вратише се у Јерусалим. Запази да нису на самом
почетку отишли у Самарију, него тек онда кад су почели да их прогоне у Јудеји,
као што се догодило и са Христом.
No comments:
Post a Comment