Wednesday, 22 May 2013

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски
ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ
3. среда после Пасхе (8. 18- 25)

18. А кад видје Симон да се даје Дух свети кад апостоли метну руке, донесе им новце 19. Говорећи: дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа светога. 20. А Петар му рече: новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божиј може добити за новце. 2 Цар. 5:16, Мат. 10:8, Дјела 2:38 21. Нема теби дијела ни исета у овој ријечи; јер срце твоје није право пред Богом. Приче 6:16, Приче 6:18, Приче 11:20, Иса. 44:20, Јер. 17:9, Рим. 8:7, 2 Тим. 3:5

Погледај и други покушај који је учинио Симон. Каже (Лука) да су га поштовали због велике силе. У то време су били обманути чаробњаштвом, док није дошао Филип и извео их из заблуде, јер је Симон Јудејцима говорио: "Ја сам отац", а Самарјанима: "Ја сам Христос". Симон је и сам поверовао. Он, међутим, није поверовао ради вере, него да би и он творио чудеса. Како је мислио да твори чудеса? Он је обмањивао а такође и кротио ђавоимане, због чега је мислио да и апостоли користе неку сличну вештину. Зато је и понудио новац. Исто тако, да се не би лишио тога дара, он је стално био уз Филипа.

22. Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твога. Иса. 55:7, Дан. 4:27, 2 Тим. 2:25 23. Јер те видим да си у гркој жучи и у свези неправде. Јов 20:14, Јевр. 12:15 24. А Симон одговарајући рече: помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овога што рекосте. 1 Мој. 20:7, 2 Мој. 8:8, 4 Мој. 21:7, 1 Цар. 13:6, Јаков 5:16 25. Тако они посвједочивши и говоривши ријеч Господњу вратише се у Јерусалим, и многијем селима Самаријскијем проповједише јеванђеље. 

Према измишљотинама јеретика, узалудно је било да Симону кажу: "покај се", јер је он створен као рђав. Они кажу да човек, будући зао по природи, није способан да се измени према својој жељи. Није, међутим, узалудно речено: "покај се", јер је и он имао слободну вољу и моли се Богу еда би ти се опростила помисао срца твојега. Рекао је то (Петар) Симону, као да према њему не би било показано снисхођење ако би почео да плаче и ако би се покајао. Међутим, такав начин изражавања био је уобичајен код пророка. Осим тога, Петар је предвидео да се он неће покајати. Зато и каже: Да би ти се опростило.

Речи: Помолите се ви за мене Господу Симон није изрекао због тога што жели да се покаје и преобрати, него само због пристојности. Где је ту плач? Где је покајање и исповедање грехова?

Јер те видим да си у горкој жучи и у оковима неправде. Петар га, међутим, не кажњава, да се не би испоставило да је његова вера изнуђена силом нужности и страха и да се то дело не би показало као сурово.

А они засведочивши и говоривши реч Господњу, вратише се у Јерусалим. Запази да нису на самом почетку отишли у Самарију, него тек онда кад су почели да их прогоне у Јудеји, као што се догодило и са Христом.

No comments:

Post a Comment