Pentakostarion

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

4. уторак после Пасхе

Глава седма 1-13

ОДЛАЗАК ХРИСТОВ У ЈЕРУСАЛИМ НА ПРАЗНИК СЈЕНИЦА

"И послије тога хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтједе да ходи, пошто тражаху Јудејци да Га убију. Бијаше пак близу јудејски празник Сјеница. Тада Му рекоше браћа Његова: Отиди одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дјела Твоја која чиниш. Јер нико не чини нешто у тајности, а сам тражи да је познат. Када тако што чиниш покажи се свијету. Јер ни браћа Његова не вјероваху у Њега. Тада им рече Исус: Вријеме Моје још није дошло, а вријеме је ваше свагда спремно. Не може свијет мрзити вас; а Мене мрзи јер Ја свједочим да су дјела његова зла. Ви отидите на овај Празник; Ја још нећу ићи на овај Празник, јер се Моје вријеме још није испунило. Рекавши им ово, остаде у Галилеји. А кад отидоше браћа Његова, тада и сам оде на Празник, не јавно, него као у тајности. А Јудејци Га тражаху о Празнику и говораху: Гдје је онај? И бијаху о Њему многе препирке у народу: једни говораху да је добар, а други говораху: не, него вара народ. Али нико не говораше јавно о Њему због страха од Јудејаца."

(7:1-13)

Колико је Спаситељ ненаметљив, колико жели да нико не поверује у Њега под притиском, или из страха, или механички, аутоматски, доказ су Његова браћа: "ни браћа Његова не вероваху у Њега". Он једино не жели: да учини насиље над слободом људском. Зато свакоме препушта да се слободно определи за или против Њега, и то на основу личног искуства. Свему има своје време. У божанском промишљању Свом о људима, Господ Христос устројава спасење људи на Своме човекољубљу и човековом христољубљу. Његово човекољубље увек бескрајно, увек ту, за свакога човека, али људи немају потребно христољубље да би поверовали у Њега. Откуд то? Од злих дела. Зла дела људска израз су њиховог злољубља; а зло увек мрзи на добро; злољубље је сушти непријатељ христољубља, јер је христољубље - доброљубље. Господ Христос зна зашто свет који у злу лежи мрзи на Њега: "Свет мрзи на мене, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла".

Чиме то Спас сведочи? Самом појавом Својом: јер тек у светлости Његовој види се сва пагубност зла и величанственосг добра. Томе додати још и учење Његово, Еванђеље Његово. И с правом се може рећи: до Богочовека Христа људи уствари нису тачно знали шта је добро а шта зло. Он је богочовечанском светлошћу Својом први јасно осветлио граничну линију између добра и зла. Јер је демонска лукавост зла у томе што увек хоће да се ирокријумчари као добро, да се камуфлира, да се претстави као добро. И оно упорно и вешто брани себе. У свој светској изложби зла и добра, коју је Христос с краја на крај осветлио, људи су или уз добро или уз зло. Нарочито савременици Христови. Народ је у томе предњачио: осећао је да Христос значи прелом и преврат у историји света, у историји живота. Отуда и толике расправе око Њега у народу. Заиста се пророштво праведног Симеона испуњује на Њему: Он је "знак против кога ће се говорити" (Лк. 2,34).