Pentakostarion

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

4. уторак после Пасхе

ДЕСЕТА ГЛАВА 21-33

21. А Петар сишавши људима посланим њему од Корнилија рече: Ево, ја сам тај кога тражите. ради чега сте дошли? 22. А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, на добром гласу код свега народа јудејског, примио је заповест од анђела светога да те позове у свој дом и да чује речи од тебе. 23. Онда их позва унутра и угости. А сутрадан уставши пође с њима, и неки од браће који беху из Јопе пођоше с њим. Ја сам тај.

На самом почетку је признао да је он тај, којег траже, па тек онда пита за разлог њиховог доласка, како би или одмах био спреман да пође или да их, уколико то није потребно, угости у дому. Посланици изговарају похвалу Корнилију, како би убедили Петра да му се јавио ан ђео. Старешинство над народом налази се у рукама благочестивог чове-ка, који се својим делима показао да је достојан тога. Истина, догађа се да се они, који имају власт, и саблазне о њу; међутим, ако тога не би било, чега онда не би било?

Да те позове у дом свој. Није нас, каже, послао да би те ниподаштавао, него зато, што му је тако заповеђено. Није га, дакле, ниподаштавао. Добро је што се Петар од почетка пријатељски односи према тим људима. То, што су с њим пошли неки из Јопе, догодило се према икономији, да би затим били сведоци онда, кад је Петру требало да се оправда.

А Корнилије их чекаше, сазвавши родбину своју и блиске пријатеље. 25. А кад Петар улажаше, срете га Корнилије, и паднувши пред ноге његове поклони се. 26. А Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам само човек. 27. И с њим разговарајући уђе, и нађе многе који се беху сабрали.

Био је то славан човек, и имао је дом у славном граду. Сазвавши родбину своју. То је својство сасвим благочестивог пријатеља јер је он, поседујући толика добра, све учинио заједничарима и блиским пријатељима. Бли-ским пријатељима су названи због тога, што се он могао поуздати у њих кад би се пред њим нашао труд (и брига) о толиком броју потчињених. Мислим да су се и рођаци и пријатељи хранили његовом храном. Погледај, како је био уверен да ће Петар поуздано доћи. То је због тога, што му се анђео није јавио у сну него у време док је био будан, и током дана.

Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам само човек. Тиме он поучава и остале и приноси благодарење Богу, показујући своје смирење. Погледај како их најпре поучава томе да немају високо мишљење о себи.

28. И рече им: Ви знате како је забрањено човеку Јудејцу дружити се или долазити иноплеменику; али мени Бог показа да ниједнога човека не треба звати поганим или нечистим. 29. Зато и дођох без поговора чим сам позван. Питам вас, дакле, ради чега сте ме позвали? 30. А Корнилије рече: Пре четири дана ја постих до овога часа, и у девети час бејах на молитви у кући својој; и гле, човек стаде преда ме у хаљини сјајној. 31. И рече: Корнилије, услишена је молитва твоја и милостиње твоје бише споменуте пред Богом. 32. Пошаљи, дакле, у Јопу, идозови Симона који је прозван Петар; он гостује у кући Симона кожара поред мора; када он дође, рећи ће ти. 33. Онда одмах послах теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сада, дакле, сви ми стојимо пред Богом да чујемо све што ти је од Бога заповеђено.

Ви знате, како је забрањено. Одмах расуђује о човекољубљу Божијем и показује да им је Бог подарио велике дарове. Истовремено говори о великим стварима, и говори са смирењем. Будући да није рекао: "Људи, дошли смо код вас иако сматрамо недоличним да се некоме приближавамо", него: "Ви знате да је Бог издао заповест према којој се дружење или дола-зак код иноплеменика сматра за безакоње; међутим, мени Бог показа да ни једног човека не треба звати поганим или нечистим".

Значајно је, да је Сам Бог заповедио хришћанском народу да не назива поганим или нечистим ниједног човека него да живи поред њега, јер постоји нада да ће и такви с великом силом поверовати у Христа.

Питам вас, дакле, ради чега сте ме позвали. Петар је већ о свему слушао од војника, али жели да то и они исповеде и постану покорни у вери.

У девети час бејах на молитви, каже. Шта то значи? Чини ми се да је у његовом животу време било распоређено прецизно и по одређеним данима. Због тога је и рекао: Пре четири дана. Погледај колико је силна молитва. Кад је узнапредовао у благочешћу, тада му се јавио анђео, и то је био један дан. Кад је Корнилије упутио изасланике, и то је један дан; док су они ишли, такође је прошао један дан. То је, дакле, четврти дан од трећега часа, кад се молио.

И гле, човек стаде преда ме. Не каже: "анђео", него: "човек",толико је он био далеко од гордости. Погледајте мисао која одатле проистиче: погледајте, како је он био достојан свега тога.

Сада, дакле, сви ми стојимо пред Богом. Није рекао: "пред човеком", него: пред Богом. Дакле, потребно је да се с пажњом слушају слуге Божије.

34. А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко. 35. Него је у сваком народу мио Њему онај који Га се боји и твори правду. 36. Реч коју посла синовима Израиљевим, благовестећи мир кроз Исуса Христа: Онје Господ свију. 37. Ви знате реч која се збила по свој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које проповедаше Јован: 38. За Исуса из Назарета, како Га помаза Бог Духом Светим и силом, који пролажаше чинећи добро и исиељујући све мучене од ђавола, јер Бог беше с Њим. 39. И ми смо сведоии свега што учини у земљи Јудејској и у Јерусалиму. Њега и убише, обесивши на дрво. 40. Овога Бог васкрсе трећи дан, и учини да се Он јави. 41. Не свему народу него нама, сведоцима унапред изабранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по Његову васкрсењу из мртвих. 42. И заповеди нам да проповедамо народу и сведочимо да је Он одређени од Бога Судија живих и мртвих. 43. За Њега сведоче сви пророци да ће Именом Његовим примити опроштење греха свако, ко верује у Њега.

Заиста видим, односно, да Бог не гледа на особине лица, него на различитост дела. Тиме што говори јасно показује да Бог, којега се бојао Корнилије, и о којем се поучио из Закона и Пророка, ради којега је и творио милостињу, уистину јесте Бог. Њему је недостајало познање о Сину. Погледај како он не допушта да се преузнесе његова мисао.

У сваком народу, каже, да ти не би помислио како незнабошци припадају одбаче-нима. Који твори правду. Израз: правдуупотребљен је уместо израза: сваку врлину. Није рекао: "у сваком народу спашће се онај, који чини правду, него: мио је,односно, достојан тога да буде мио.

Реч коју посла синовима Израиљевим. Даје предност синовима Израиљевим. То говори и ради присутних, да би их убедио.

Како Га помаза Бог Духом Светим, при чему подразумева Његову људску природу. Будући да је Он унизио Самога Себе и уистину постао причастан нашој крви и телу (в. Јевр. 2; 14), за Њега се каже да као човек прима оно, што као Бог поседује по природи. Он то не прима за Самога Себе него за нас, као што и у почетку кроз Њега све постаде. Боље речено, будући да је Он Бог Логос, све је то Његово сопствено.

Израз: Исцељујући све мучене од ђавола указује да је ђаво многе осакатио, јер су и многе телесне повреде потицале од њега. Њега и убише, обесивши на дрво. Опет говори о Његовом унижењу. По-казујући да је Он од Бога послат, каже (апостол Петар) да је Он и убијен. Да ти нешто не би сматрао за неумесно, погледај како они никада не скривају учење о крсту, него упоредо са осталим излажу и начин (смрти).

Њега и убише, каже, обесивши на дрво. Нама, сведоцима изабранима. Иако их је изабрао Сам Христос, изразом:изабранима и то приписује Богу Оцу.

С Њим једосмо и писмо по Његову васкрсењу из мртвих. Погледај чиме потврђује (истину) васкрсења. Зашто Васкрсли (Исус Христос) није сатворио никакво чудо, него је јео и пио? Зато што је само Васкрсење било велико чудо. При том није могло постојати веће чудо од онога, да је Он јео и пио.

Да сведочимо. Да јасно сведочимо, каже, како не би пали у незнање.

За Њега сведоче сви пророци. Ма који пророк да је, каже, гово-рио о отпуштању грехова, сви они су говорили да ће бити отпуштени у Исусу. Тако и Исаија у Његово име каже: Ја сам бришем твоје преступе и греха твојих не помињем (Иса. 43; 25). Не каже да је Он Син Божији него оно, што их је више уплашило, и благовремено их припрема помињући пророке, јер су они уживали велику славу. Међутим, кад их је једном поколебао страхом, он изговара снисходљиве (попустљиве) речи које, уосталом, нису његове него пророчке. Дакле, оно што застрашује говори он сам, а оно што је прожето кроткошћу изговара у име пророка.