Тумачење Дела Апостолских на 4. четвртак после Пасхе

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

ДЕСЕТА ГЛАВА 34-43

34. А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко. 35. Него је у сваком народу мио Њему онај који Га се боји и твори правду. 36. Реч коју посла синовима Израиљевим, благовестећи мир кроз Исуса Христа: Онје Господ свију. 37. Ви знате реч која се збила по свој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које проповедаше Јован: 38. За Исуса из Назарета, како Га помаза Бог Духом Светим и силом, који пролажаше чинећи добро и исиељујући све мучене од ђавола, јер Бог беше с Њим. 39. И ми смо сведоии свега што учини у земљи Јудејској и у Јерусалиму. Њега и убише, обесивши на дрво. 40. Овога Бог васкрсе трећи дан, и учини да се Он јави. 41. Не свему народу него нама, сведоцима унапред изабранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по Његову васкрсењу из мртвих. 42. И заповеди нам да проповедамо народу и сведочимо да је Он одређени од Бога Судија живих и мртвих. 43. За Њега сведоче сви пророци да ће Именом Његовим примити опроштење греха свако, ко верује у Њега.

Заиста видим, односно, да Бог не гледа на особине лица, него на различитост дела. Тиме што говори јасно показује да Бог, којега се бојао Корнилије, и о којем се поучио из Закона и Пророка, ради којега је и творио милостињу, уистину јесте Бог. Њему је недостајало познање о Сину. Погледај како он не допушта да се преузнесе његова мисао.

У сваком народу, каже, да ти не би помислио како незнабошци припадају одбаче-нима. Који твори правду. Израз: правдуупотребљен је уместо израза: сваку врлину. Није рекао: "у сваком народу спашће се онај, који чини правду, него: мио је,односно, достојан тога да буде мио.

Реч коју посла синовима Израиљевим. Даје предност синовима Израиљевим. То говори и ради присутних, да би их убедио.

Како Га помаза Бог Духом Светим, при чему подразумева Његову људску природу. Будући да је Он унизио Самога Себе и уистину постао причастан нашој крви и телу (в. Јевр. 2; 14), за Њега се каже да као човек прима оно, што као Бог поседује по природи. Он то не прима за Самога Себе него за нас, као што и у почетку кроз Њега све постаде. Боље речено, будући да је Он Бог Логос, све је то Његово сопствено.

Израз: Исцељујући све мучене од ђавола указује да је ђаво многе осакатио, јер су и многе телесне повреде потицале од њега. Њега и убише, обесивши на дрво. Опет говори о Његовом унижењу. По-казујући да је Он од Бога послат, каже (апостол Петар) да је Он и убијен. Да ти нешто не би сматрао за неумесно, погледај како они никада не скривају учење о крсту, него упоредо са осталим излажу и начин (смрти).

Њега и убише, каже, обесивши на дрво. Нама, сведоцима изабранима. Иако их је изабрао Сам Христос, изразом:изабранима и то приписује Богу Оцу.

С Њим једосмо и писмо по Његову васкрсењу из мртвих. Погледај чиме потврђује (истину) васкрсења. Зашто Васкрсли (Исус Христос) није сатворио никакво чудо, него је јео и пио? Зато што је само Васкрсење било велико чудо. При том није могло постојати веће чудо од онога, да је Он јео и пио.

Да сведочимо. Да јасно сведочимо, каже, како не би пали у незнање.

За Њега сведоче сви пророци. Ма који пророк да је, каже, гово-рио о отпуштању грехова, сви они су говорили да ће бити отпуштени у Исусу. Тако и Исаија у Његово име каже: Ја сам бришем твоје преступе и греха твојих не помињем (Иса. 43; 25). Не каже да је Он Син Божији него оно, што их је више уплашило, и благовремено их припрема помињући пророке, јер су они уживали велику славу. Међутим, кад их је једном поколебао страхом, он изговара снисходљиве (попустљиве) речи које, уосталом, нису његове него пророчке. Дакле, оно што застрашује говори он сам, а оно што је прожето кроткошћу изговара у име пророка.