Pentakostarion

Свети Теофилакт Охридски

ТУМАЧЕЊЕ ПРВЕ ПОСЛАНИЦЕ КОРИНЋАНИМА СВ. АП. ПАВЛА

ПЕТНАЕСТА ГЛАВА 39-57

Побусани понедељак

Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тога дана, по народном веровању и обичају треба побусати, уредити и очистити гробове умрлих сродника. У неким крајевима овај дан се обележава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника. Тај дан се износе фарбана васршња јаја на гроб. Дакле, Побусани понедаљак је дан посвећен мртвима.

39. Није свако тело исто тело, него је друго тело човечије, и друго тело животињско, а друго рибље, а друго птичије.

Да не би, слушајући о пшеници, чије је све класје исто, помислио да ће и сва васкрсла тела бити иста, овим показује да ће међу васкрслима бити разлике (што је и раније напоменуо говорећи сваки у своме реду)и каже да није свако тело исто, тј. да неће сви васкрснути у једном истом достојанству, него да ће се најпре праведници разликовати од грешника, као што се разликују небеска од земаљских тела, а затим ће се у великој мери разликовати и тела праведника, као и самих грешника, о чему говори касније. Као што постоји разлика између људског тела и тела звери, као и тела других животиња, тако ће постојати и разлика у кажњавању грешника. Оно што је речено о разлици међу телима речено је о разлици међу грешницима.

40. И постоје телеса небеска и телеса земаљска, али је друга слава небеских а друга земаљских.

И овде, као што је претходно речено, указује на разлику између праведних и грешних. Тела првих назива небеским, а тела других земаљским, и каже да је друга слава праведника а друга грешника, само што то није слава (јер се то не може подразумевати), него живот.

41. Друга је слава сунца, а друга слава месеца, а друга слава звезда, јер се звезда од звезде разликује у слави.

Као што је претходно понешто рекао о телима грешника, почевши од људи и поменувши затим птице, животиње и рибе - јер су и грешници, који су у почетку били људи, пали до уподобљења бесловеснима - тако и сада указује на разлике међу праведницима. Сви су, каже, у слави, али се светлост сунца разликује од светлости месеца или светлости неког другог тела; и звезда се од звезде разликује у слави, тј. у светлости, јер славу звезда чини светлост. Неки су под небеским телима подразумевали анђеле, али ја мислим да то није тачно. Из тога што је поменуо сунце, месец и звезде, очигледно је да је реч о њима.

42. Тако и васкрсење мртвих:

Како? Са много разлика, као што се види из наведених примера.

Сеје се у распадљивости, устаје у нераспадљивости.

Кад је говорио о семенима, употребљавао је речи какве доликују телима. На пример, каже: Неће оживети ако не умре. Сада пак, када говори о телима, употребљава речи које би више приличиле семенима, јер каже: Сеје се у распадљивости. Под сејањем овде не подразумева наше зачеће у утроби, него погребење мртвих тела у земљу и као да каже: мртво тело се у земљу сахрањује у распадљивости, тј. зато, да би иструлело. Добро је рекао устаје, а не "ниче", да ти ово не би сматрао за дело земље.

43. Сеје се у бешчашћу, устаје у слави.

Шта је бешчасније (тј. пониженије) од мртвога? Међутим, васкрснуће у слави непропадљивости, иако неће сви добити исту част.

Сеје се у немоћи, устаје у сили.

Не прође ни пет дана и тело више не може да се супротстави распадању. Међутим, васкрснуће у сили нераспадљивости, и више неће бити подложно никаквој трулежности, иако ће нераспадљивост за грешнике послужити као већа казна.

44. Сеје се тело душевно, устаје тело духовно.

Душевно је оно тело које управља силама душе и над којим душа господари и влада. Духовно је оно које има изобилно дејствовање Духа Светога који њиме управља у свему. Иако Дух и сада дејствује у нама, то није тако и није увек, јер се од оних који греше Дух удаљује. Иако је Дух и сада присутан, телом управља душа. Тада ће пак Дух непрекидно обитавати у телима праведника. Или можда духовним назива непропадљиво тело, само не ваздушно и етарско, тј. оно чија је суштина ваздух и етар, као што говори Ориген. Ако не верујеш нераспадљивости, погледај небеска тела која све до сада нису ни остарила, ни ослабила. Онај Који их је створио таквима учиниће и наше распадљиво тело нераспадљивим.

Постоји тело душевно.

Оно које имамо у овом животу.

Постоји тело духовно.

Оно које ћемо имати у будућем животу, по суштини исто али духовно, нераспадљиво.

45. Тако је и написано: први човек, Адам, постаде душа жива, а последњи Адам дух који оживљује.

Тачно да је прво написано (1. Мојс. 2; 7), док друго није написано. Међутим, како се оно догодило према редоследу догађаја, каже да је написано. И пророк је слично говорио о Јерусалиму (Зах. 8; 3) и рекао да ће се он назвати градом правде, иако није дословно тако назван. Еванђеље је Господа назвало Емануилом. Он се није тако звао, али Му дела дају такво име. Први Адам је, дакле, био душевни човек, тј. имао је тело којим су управљале душевне силе. Последњи Адам, Господ, јесте дух који оживљује. Није рекао да "живи у Духу", него да је дух који оживљује. Господ је имао Духа Светога Који је по суштини својствен само Њему; Њиме је он оживео Своје тело, Њиме и дарује непропадљивост. Дакле, у првом Адаму смо добили залог садашњег пропадљивог живота, а у Христу - залог будућег.

46. Али није прво духовно, него душевно, потом духовно.

Да неко не би упитао зашто сада имамо душевно и лошије тело, док ћемо духовно тек добити, каже: зато што су у том поретку постављени почеци једном и другом. Адам је био пре, а Христос после, а на нама је да свагда идемо ка бољем, и буди уверен да ће се оно што је у теби сада распадљиво и рђаво преобразити у нераспадљиво и боље.

47. Први човек је од земље, земљан; други човек је Господ с неба.

Да не би постали немарни према благочестивом животу, хоће да их убеди да живе богоугодно и каже да је Адам био од земље, због чега је тако и назван, јер име Адам означава оног који је од земље и праха. Првоме даје име по лошијем, а другоме по бољем, не зато што је човек, тј. примљена човечија суштина, наводно дошла с неба - као што је празнословио Аполинарије – него зато што је једно лице у једном Христу. Због тог јединства (две природе) каже се да је Он човек с неба. Из истог разлога, каже се да је Бог распет (1. Кор. 2; 8).

48. Какав је земљани, такви су и земљани.

Тј. тако ће пропасти и умрети. Или: они који су се привезивали за земаљско умреће греховном смрћу.

И какав је небески, такви су и небески.

Тј. биће исто тако бесмртни и славни иако је умирао и други Адам, Он је умирао зато да би уништио смрт. Или: они који су водили богоугодан живот биће прослављени као они што су помишљали на небеско.

49. И као што носимо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога.

Овде се јасније испољава саветодавни тон његовог слова. Сликом земљаног назива порочна, а сликом небеског - добра дела. И као што смо пре живели у злу, као синови земљаног који мудрују на земаљски начин, тако и сада треба да живимо у врлини, да бисмо сачували образ и подобије небеског. Слика земљаног састоји се у следећем: Прах си, и у прах ћеш се вратити (1. Мојс. 3; 19), а слика небеског - у васкрсењу мртвих и у нераспадљивости. Према томе, ако оно што се говори о васкрсењу не треба да разумемо у вези с начином живота, онда и речи тако ћемо носити и слику небескога треба да схватимо у вези с будућим догађајем, тј. да ћемо је носити.

50. А ово кажем, браћо, да тело (плот, месо) и крв не могу наследити Царства Божијега.

Пошто је рекао слику земљанога, као објашњење каже да су слика земљаног тело (месо, плот) и крв, тј. телесна дела и оно што је својствено масивности (претилости) тела, која не могу да наследе Царство Божије.

Нити распадљивост наслеђује нераспадљивост.

Тј. зло, које уништава племенитост душе, не може наследити ону славу и непропадљива добра. Можеш разумети да све то није речено о начину живота, него о васкрсењу. На пример, речи тело (месо, плот) и крв значе да се у будућем веку неће наслађивати садашње тело, које се састоји од меса и крви, јер тамо нема хране и пића којима се храни садашње тело. Распадљивост, тј. распадљиво тело не наслеђује нераспадљивост. Зато је нужно да наше тело постане духовно и нераспадљиво. Уосталом, знај да је св. Златоуст ове речи апостола схватио као савет за побољшавање живота.

51. Ево вам казујем тајну.

Опет се враћа на учење о васкрсењу и каже да намерава да им каже нешто страшно и скривено. Тиме их подстиче на веће уважавање онога што ће рећи, јер саопштава тајну.

Сви нећемо помрети, а сви ћемо се променити.

Иако каже, неће сви умрети, сви ће се изменити, тј. и они који не буду умрли обући ће се у нераспадљивост. Дакле, када будеш умирао, не плаши се да нећеш васкрснути. Кажем ти да неки неће умрети, али да им то није довољно за васкрсење, ако се не измене и на тај начин не пређу из смртних тела каква су имали у бесмртна. И као што за њих није корисно да не умру, тако ни за нас није штетно да умремо. И за њих ће промена послужити као смрт, јер ће у њима умирати распадљивост, изменивши се у нераспадљивост.

52. Уједанпут, у трен ока, при последњој труби.

За најкраће и најбрже време, у трен ока, савршиће се толика и таква дела. То је веома чудно. Морамо се дивити не само томе што ће васкрснути иструлела тела или томе што ће сваки добити своје сопствено тело, него и томе што ће се све савршити тако брзо да се то не може ни описати.

Речи при последњој труби неки су разумели у смислу оне, о којој се пише у Откровењу (гл. 7,8 и 9) еванђелисте Јована. Он каже да постоји седам труба, од којих ће прве погубити људе, али неће сви заједно умрети, него је то, каже, према устројству Божијем, да би они који остану видели да су први изгинули и да би се покајали. Последња труба ће огласити васкрсење и измену оних који су већ васкрсли, и то ће се догодити у трену ока.

Јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви.

Да неко не би посумњао да ће се та дела савршити у трену ока, веродостојност својих речи потврђује силом Бога, Који то дело савршава. Затрубиће и десиће се, слично као: Он рече, и постадоше (Пс. 32; 9). Труба не означава ништа друго до заповест и знак Божији, који свему претходи.

И ми ћемо се променити.

Не говори то о самоме себи, него о онима који ће тада бити живи.

53. Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

Да неко не би, када чује да тело (плот, месо) и крв неће наследити Царство Божије и да ће мртви васкрснути као нераспадљиви, помислио да тела неће васкрснути - јер се она сада састоје од меса (плоти) и крви - додаје да ће тела васкрснути, али не она која су месо (плот) и крв, него преображена и нераспадљива Ове су речи изговорене против оних што кажу да ће васкрснути тела, али не ова иста него нека друга. Апостол каже ово распадљиво и ово смртно; не дакле неко друго, него ово. Тело ће бити ово исто (јер се у њега облачимо). Међутим, уништиће се смрт и распадљивост, јер ће се оно обући у нераспадљивост и бесмртност. Између смрти и распадљивости постоји разлика, јер се реч "смрт" користи само за бића која имају душу, док се распадљивост користи за она бића која су без душе. Ми имамо нешто слично неживом (тј. оном без душе), као што нокти или коса, али ће се и то обући у нераспадљивост.

54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она реч што је написана: Победа прождре смрт.

Кад се то догоди, испуниће се оно што је написао пророк Осија. Пошто је рекао нешто запрепашћујуће, у истину својих речи уверава сведочењем Писма. Победа, тј. коначно, јер ће се побеђена уништити, и неће јој остати никаква нада да ће било кад вратити снагу.

55.  Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?

Као да је видео да се то и на делу извршило, надахњује се, узвикује и тријумфује, као да је стао на поражену смрт и згазио је. Између ада и смрти можеш да откријеш неку разлику, односно ад задржава душе, а смрт тела, јер су душе бесмртне.

56. А жалац је смрти грех.

Јер је она кроз њега (грех) добила снагу, користећи га као неко оружје или жалац. Као што је и сам шкорпион ситна животиња, али има силу у жаоки, тако је и смрт добила силу кроз грех, јер би иначе била неделотворна. То се види и из примера Самог Господа, јер смрт у Њему није нашла грех, тако да није могла ни да делује на Њега.

А сила је греха закон.

Зашто? Кад не би било закона, ми бисмо грешили у незнању и не бисмо потпадали под тако строгу осуду. Када је закон показао грех, он нас је изложио већој казни, јер ми знамо и грешимо. Он га је учинио силним, не према његовој природи, него услед нашег немара јер закон нисмо користили како је доликовало, односно као лек, о чему је више говорио у Посланици Римљанима. Не сумњај, дакле, човече, у васкрсење. Ти видиш да је уништен грех, који је био оруђе смрти, и да је укинут закон, који је случајно постао сила греха. Кад је смрт разоружана, она, очигледно, нема снаге.

57. А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашега Исуса Христа.

Подвизавао се (борио се) Господ Исус, а нама је дарована победа, не по заслугама нити по дугу, него по благодати и човекољубљу Бога Оца, Који нас је кроз подвиг Свога Сина учинио победницима.

58. Зато, браћо моја мила, будите чврсти, непоколебиви, напредујте непрестано у делу Господњем.

Пошто знате да ће бити васкрсења и награде и добрима и злима, будите чврсти. Каже то јер су се колебали у погледу учења о васкрсењу. Како се нису трудили на врлинском животу, мислећи да нема васкрсења, каже напредујте непрестано у делу Господњем. Дело Господње, које Господ љуби и захтева од нас, јесте врлина.

Знајући да труд ваш није узалуд у Господу.

Тј. надајте се да ће бити васкрсења и да нећете изгубити ништа од свог труда. Раније нисте веровали васкрсењу и нисте хтели да се узалудно трудите; сада пак знате да никакав ваш труд неће бити узалудан.

У Господу значи или ваш труд који је у Господу, тј. за који сте имали помоћ са висине, или да у Господу ваш труд неће бити узалудан, него да ћете од њега добити награду.