Pentakostarion

Св. ТЕОФИЛАКТ Охридски, 

Тумачење Дела Апостолских, 

3. Четвртак после Псхе 

8. 26-40

26. А анђео Господњи рече Филипу, Говорећи: Устани и иди према југу на пут који силази од Јерусалима у Газу, он је пуст. Псал. 91:11, Јевр. 1:14 27. И уставши пође. И гле, човек Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандакије, царице етиопске, што беше над свима њезиним ризншшма, који беше дошао у Јерусалим као поклоник, 1 Цар. 8:41, Псал. 68:29, Псал. 68:31, Иса. 18:7, Иса. 43:6, Иса. 56:3, Јер. 13:23, Соф. 3:10, Јован 12:20 28. Па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију, 29. А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима. 30. А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: Да ли разумеш то што читаш? 31. А он рече: Како бих могао ако ме ко не упути? И умоли Филипа да се попне и седне с њим. 32. А место из Писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и каојагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара уста својих. Иса. 53:7, Филиб. 2:7, 1 Пет. 1:19 33. У његовом понижењу укиде се суд његов. А род његов ко ће исказати? Јер се узима са земље живот његов. Јован 19:16

Мени се чини, да је тај Филип био један од седморице, јер иначе из Јерусалима не би ишао на југ него на север, будући да из Самарије, где се налазио и где је поучавао Филип, који је био један од седморице, пут води ка југу. Који силази од Јерусалима у Газу, и тај (пут) је пуст, анђео му то говори зато да се Филип не би уплашио напада Јудејаца. И уставши пође. Уочи његово послушање. Није питао, нити је рекао: зашто, него је исто времено са заповешћу устао и пошао.

Беше дошао у Јерусалим као поклоник. У тој Етиопији су господариле жене; по праву наследства, једна од њих је била Кандакија, и ушкопљеник је био њен ризничар. Запази да није био празник, али да је он и поред тога путовао у Јерусалим, и то из града који се предао сујеверју. На путу је читао Исаију, највећег међу пророцима. Поред тога, читао је не разумевајући оно што чита и свесрдно био обузет читањем.

Да ли разумеш то што читаш? Пита га на задивљујући начин, јер нити му ласка, нити га хвали, нити га пак прекорева због незнања. Међутим, пита га тако да подстакне већу жељу и показујући да се у томе (што чита) налази велико благо. Овај се не скрива, неко каже: Како бих могао, ако ме ко не упути? Затим је затражио да га поучи.

Као овца на заклање одведе се. Веома је разумљив смисао наведених речи, јер се у неко време овце одводе на стрижење, и пастири полажу на њих справе за стрижу. Међутим, оне то трпе и не нападају оне, који то чине. Тако и Христос, трпећи увреде, није на њих узвратио другим увреама.

У његовом понижењу укиде се суд његов. Указује на незаконити суд над Њим, спроведен онда, кад је истина била скривена.

А род његов ко ће исказапш! То јест, Његово високо достојанство, какво се пројавило после Васкрсења а којем као доказ служи и то, што је Он учинио у делу домостроја. Ко ће бити у стању да искаже речима, када му дође мисао: ко је тај и какав је, па је чак и Син Божији Јединородни све то претрпео? Јер се узима са земље живот Његов, тј. поприште делатности и постојање Јединородног, кад се Он созерцава изван тела и не више као неко, ко се налази међу нама.

34. Онда ушкопљеник одговори и рече Филипу: Молим те, за кога ово говори пророк? За себе или за некога другог? 35. А Филип отворивши уста своја, почевши од Писма овога, проповеди му еванђеље о Исусу. Лука 24:27, Дјела 18:28, 2 Кор. 1:20, Кол. 2:17, 1 Пет. 1:11 36. Како пак иђаху путем, дођоше на неку воду, и рече ушкопљеник: Ево воде, шта ме спречава да се крстим? Дјела 10:47 37. А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца, може. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божији. 38. И заповеди да стану кола, и сиђоше оба у воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га. 39. А кад изиђоше из воде Дух (Свети паде на ушкопљеника а анђео) Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник, него отиде својим путем радујући се. 1 Цар. 18:12, 2 Цар. 2:16, Језек. 3:12, 2 Кор. 12:2 40. А Филип се обрете у Азоту, и пролазећи проповедаше еванђеље оним Градовима, док не дође у Кесарију. Зах. 9:6

Молим те, за кога...? Знати да пророци понекад и о другима и о себи самима говоре у другом лицу особина је веома проницљивог човека.

Ево воде, шта ме спречава да се крстим?. Погледај како разборито он поступа. На почетку чита и не разуме, а затим чита то исто пророштво. У њему се садржи учење о страдању и васкрсењу Исуса Христа и о даровању (благодати Светога Духа). Затим тражи да га крсти. Филип му објашњава по реду, почевши од тог пророштва. Окриливши се спремношћу, он се постепено приводи крштењу. Он није рекао: "крсти ме", него: шта ме спречава? Тим питањем је показао огромну жељу да прими крштење.

А кад изиђоше из воде, Дух Свети узе Филипа. Њега узима Дух, и самим тим оно што се догодило бива још чудесније. Истовремено чини радост и Филипу, будући да је удостојен онога, чега су бивали удостојени и пророци, на пример Авакум. Њега узима Дух а не анђео, као раније. То је због тога, што се анђео јављао телеснијим људима, а  Дух - духовнијим. Добро је, што је био узет од ушкопљеника, јер би ушкопљеник тражио од Филипа да пође с њим и Филип би га ражалостио уколико би га, због околности, одбио. Тако је све устројено на божанствен начин. Дух је оставио Филипа у Азоту, јер је након тога требало да тамо проповеда