Pentakostarion

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ), 

Тумачење Јеванђеља по Јовану, 

3. четвртак после Пасхе

Јн. 6.40-44

"Јер сам сишао с неба не да творим вољу Своју, него вољу Оца, који Ме посла. Мат. 26:39, Лука 22:42, Јован 3:13, Јован 4:34, Јован 5:30, Ефес. 4:9 А ово је воља Оца који Ме посла, да све што Ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у посљедњи дан. Јер. 23:4, Јован 5:24, Јован 10:28, Јован 17:12, Јован 18:9, Кол. 3:3, Јуда 1:1 А ово је воља Оца ко Ме посла, да сваки који види Сина и вјерује у Њега има живот вјечни; и Ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. Јован 4:14"(6:38-40)

То што Син Божји ради: не истерује никога који долази к Њему, у пуној је сагласности са вољом Бога Оца. Много пута исмејан, поруган, гоњен, мучен, Исус је прави човек. Али, као човек, зар се не би могао због тога светити својим исмевачима, гониоцима., мучитељима? Не, јер Он није допгао да суди свету, него да спасе свет од онога што исмева, ружи, гони, мучи, оно шго је Божје и Бога; а то чини из човека и кроз човека грех. Њему се као правом човеку могла приписивати пристрассност, грешност воље, да би и то отклонио, Он вели: "Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који Ме посла". А воља Оца је: да ништа Син не изгуби од онога што му даде Бог Отац, него да васкрсне у последњи дан = спасе од греха, смрти и ђавола. У односу према људима Отац је сав љубав, сав човекољубље. А Син? Тиме је Син што је исте природе са Оцем, исте воље, исте љубави, истог човекољубља: Он је дошао у свет да сваки који види Сина и верује у Њега, има живот вечни. Јер вера у Њега сједињује верујућег са Њим духовно, сједињује га са Његовим божанским силама, Исгином, Љубављу, Правдом, једном речју: са Његовим вечним животом. Те и верујући у Њега "има живот вечни", чим то доживи, још овде на земљи. Још нешто: Богочовек није своје Еванђеље спустио с неба на замљу, а Сам остао на небу, сакривен за очи људске.

У том случају људи би с правом одбацили Еванђеље као "књигу", као теорију, као збир мртвих прописа која није у стању да испуни земаљско биће као што је човек. Али супротно томе: Бог Логос је постао човек, постао видљив по животу земаљском, видљив по свима својим божанским савршенствима; људи у Њему, ако хоће могу да виде, и виде целога Бога, Његов вечни Живот, Његову Љубав, и Мудрост, и Свезнање, и Беомртност. И на основу виђенога, на основу онога што очима овојим расмотрише, и видеше, и рукама опипаше (1. Јн. 1,1), они се и одлучују на веру у Њега. Зато Спас то и наглашава:"сваки који види Сина = и верује у Њега, гша живот вечни": тј. сваки има лично искуство, искуство и стварност моју му показују његове очи; а гледајући Исуса и Његова дела, шта људске очи могу видети у томе, ако не Бога и дела Божја? То Спас и хоће, да на томе, на виђеноме људи и заснивају своју веру у Њега као у Бога и Спаситеља. Али, људи, и видећи то својим рођеним очима, често пута не верују у Богочовека. То показује колика је слобода човкова, и како је зла и богоборна. Види Бога, и неће га, одбацује га, не верује у Њега. А сваки који види Христа, и Бога и Спаса у Њему, и на томе заснива своју веру у Њега, и на тој вери свој живот у Њему, он заиста "има живот вечни". Никаква смрт већ нема власти над њим, нити ће имати. Зато Спас и вели: "И ја ћу га васкрснути у последњи дан": тј. и његово тело савладаће вечну смрт, "другу смрт", и постаће вечно, иимаће живот вечни. Тако заиста Син "ништа" људско неће изгубити, већ ће целога чавека спасти од сваке смрти: васкрснути целога човека у последњи дан, и увести у божански живот вечни.

"Тада гунђаху Јудејци на Њега што рече: Ја сам хљеб који сиђе с неба. И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како, дакле, Он говори: С неба сам сишао? Мар. 6:2, Јован 3:13 А Исус им одговори и рече: Не гунђајте међу собом. Нико не може доћи Мени ако га не привуче Отац који Ме посла; и Ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. Јован 6:65 У Пророцима је написано: И биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, долази к Мени. Иса. 54:14, Јер. 31:34, Мих. 4:2, Јевр. 8:10 Не да је ко видио Оца, осим Онога који је од Бога: Он је видио Оца. Мат. 11:27, Лука 10:22, Јован 1:18, Јован 5:37, Јован 7:29, 2 Кор. 4:6"

(6:41-46)

Злољубиви савременици Господа Христа, и виде депа Његова, која су очигледно божанска, и не само не верују у Њега него вичу на Њега што рече: ја сам хлеб који сиђе с неба. Да су хтели, да ма које дело Христоо испитају до дна, они би на том дну наишли на самог Бога; и то би њихово срце окренуло Исусу. Али они својим пакосним христоборством одбацују себе далеко од Бога. А Спас? Он се труди да, показујући им дела Божја, помоћу тих дела их и привуче себи, и спасењу које Он доноси свету. Јер зашто је Отац послао Сина Свог у свет? - Да све привуче Себи, да свему на тај начин да живот вечни. Да помоћу божанских сила својих, које су у Сину Његовом, привуче све и Сину и Себи. Али богоборци то упорно неће, не желе. Зато Син и вели: "Нико не може доћи к Мени ако га не привуче Отац Који ме посла". Привуче помоћу бажанских блага и сила које ау у Сину тако очигледне за све људе, пошто је Он постао човек, да би на човечански начин учинио приступачним људима оно што је Божје, и Бога Самог.

Питање и роптање Јевреја против Исуса је уствари роптање против старозаветних пророка, у које они тобож верују, јер: "у пророцима стоји написано, вели Спас: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени". А сваки може чути од Оца и научити од Оца ко сам и шта сам преко пророка, преко светих и духоносних и богонаучених људи. Ко тонаучи - "доћи ће к мени", јер све то на разне начине доводи к мени. Сви виде Сина, јер је постао човек; Оца у суштини не види нико, само Син "који је од Бога" - Бог: Отац се да видети само у делима Својим и силама који су тако очигледни у Исусу Богочовеку. Али, то је доста за људско биће; То је максимум. Јер више од тога не би могла издржати, поднети људска природа.