Pentakostarion

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

3. петак после Пасхе

6. 48-54

"Ја сам хљеб живота"

(6:48)

Такав човек више није сам већ увек у Богу: његова мисао је богомисао, осећање - богоосећање, живот - богоживот. Мисао се храни Богом, увек корени Богом и врхуни Богом, зато се и претвара у богомисао; тако и осећање; тако и дела: тако сав живот човеков. Такав човек и осећа свим бићем да је Богочовек "хлеб живота": мисао човекова када се Њиме храни, не умире, обесмрћује се, прешла је из смрти у живот, јер је постала богомисао; и њихово осећање исто тако, јер је посгало богоосећање; и њихов живот опет тако, јер је постао богоживот. Али све је то условљено Личношћу Богочовека Христа, не овим делом Његовим или оним; јер је "хлеб живота" Он Сам, у целокупној Својој Богочовечанској Личности, појави и стварности. Зато и изричито вели: "Ја сам хлеб живота".

"Оци ваши једоше ману у пустињи и помријеше. Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре. Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; и хљеб који ћу Ја да ти тијело је Моје, које ћу Ја дати за живот свијета."

(6:49-51)

Сва је сила тога хлеба живота да лечи од - смрти, дајући живот вечни. Тога хлеба нема на земљи, смрт га је онемогућила; Он у личности Богочовека "силази с неба" са јединим циљем: "да који од Њега једе не умре". Бог је постао човек, да би као човек дао људама средства и силе да савладају и победе смрт, хранећи се вечним животом, хранећи се хлебом живим. А то значи: хранећи се и живећи Хрисгом Богом, Његовим богочовечанским силама; Његовим богочовечанским Еванђељем. Као шго умире онај који се храни грехом, тако живи занавек онај који се храни Христом. Али, да се не би људи одвратили од Христа мислећи да Он непрестано говори о невидљивој вечној храни, Он им открива коикретну тајну вечног живота: она је сва "материјализована", овештаствљена у светом и безгрешном, али видљивом и опипљивом, телу Његовом - светом Причешћу. "Ја сам хлеб живи који сиће с неба; који једе од овога хлеба живеће вавек, и хлеб који ћу Ја дати тело је Моје које ћу дати за живот света". У Богочовеку, у телу Његовом је "живот света", а свуда наоколо је смрт света, агонија света, ропац и вечно умирање света без коначног издисаја.

"А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човјечијега и не пијете крви Његове, немате живота у себи. Који једе Моје тијело и пије Моју крв има живот вјечни; и Ја ћу га васкрснути у последњи дан."

(6:53-54)

Конкретније средство за спасење света од смрти, и за живот света, нико није могао ни замислити, акамоли дагга, него што је то учинио Господ Христос. Бог и живот Божји се не може стварније дата нето Божјом крвљу и Божјим телом. А то баш Богочовек и даје људима, да би победили смрт а стекли живот вечни. Шта је живот људски? Храњење себе Богам, телом Божјим и крвљу Божјом. Без тога, нема живота људима; у њима је смрт, смрт, и само смрт. Тело и крв Христа су тело и крв Сина Човечјега, оваплоћеног Бога Логоса, а тиме су тело и крв Самог Бога Логоса, јер је Он зато и постао човек да и тело и крв и душу људску учини својим. Тако је тело Његово - тело Божје, крв Његова - крв Божја, душа Његова - душа Божја. Али притом итело и крв и душа остају у границама и природи људокој, само су обожени. То нам Спас јасно казује: "Заиста, заиста вам кажем; ако не једете тела Сина Човечјега, и не пијете крви његове, немате живота у себи". И заиста ако човек не храни себе Господом Христом, ако не живи Њиме, нека уђе у себе и разгледа себе, и свуда ће у себи наићи на смрт, иа смртно, на пролазно. А почне ли себе хранити Господом Христом, Његовим светим телом и крвљу, светим силама и врлинама, осетиће како живот заструји у њему, и то живот вечни, у коме нема ничег смртног и који прогони сваку смрт из човека и све смртно и пролазно. "Логос постаде тело" (Ји. 1,14), зато да се Њиме и телом хране људи, и на тај начин стекну живот вечни. Логос постаде тело да би људи, причешћујући се тим телом Бога Логоса, и сами постали сутелесници Његови (Еф. 3,6), заједничари, причасници Његови: (Еф. 3,6): и тако сав живот добијали од Њега; а од Њега се добија само живот вечни. То је у исто време и залог нашег васкрсења, тј. последње и коначне победе и тела нашег над смрћу. Спас је јасан у томе: "Који једе моје тело и пије моју крв, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан". А у томе је божански смисао и назначење људског бића, свих људи уопште. Зато је та богочовечанска храна уствари једина права храна човекова, и Његова крв - једино право пићечовеково. Ако није тако, која је онда то храна, и пиће, који ће учинити човека вечним бићем и победником смрти?