Pentakostarion

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

3. петак после Пасхе

8.40.9.19

1. А Савле, још дишући претњом и убиством на ученике Господње, приступи првосвештенику, 2. И затражи од њега посланице у Дамаск за синагоге, да ако кога нађе који је од овога Пута, и људе и жене, свезане доведе у Јерусалим.

Објашњава (Лука) Павлову махнитост (грч. цспчсс) против верних и против Цркве, јер је желео да јавно покаже своју ревност. На њему се испунило оно, што је Христос рекао, да ће они који вас убијају, мислити да Богу службу приносе (Јн. 16; 2). Он (Савле) то није чинио онако, као што чине други људи. Да је то чинио из ревности, очигледно је отуда што се упутио и у друге (досл. спољашње) градове, док остали нису обраћали пажњу ни на оне, који се налазе у Јерусалиму. Они су се бринули само о једном, односно, о томе да уживају у почастима. Савле иде у Дамаск због тога, што је то био велики и царски град, и што се плашио да тај град не привуче хришћанска проповед. Он се није с молбом обратио претору него архијереју, јер је намеравао да све учини према закону.

Да ако кога нађе који је од овога Пута, и људе и жене, свезане одведе у Јерусалим. Шта значи: од овога Пута! Можда су верујући себе тако називали, јер се једино посредством вере узносимо на небо. Или их је пак Савле из презрења и подругујући им се називао следбеницима тога пута, пошто се за нечасног човека обично каже да је сишао са пута. Он није тражио власт да ту казни хришћане, него је тражио да их доведе у Јерусалим, пошто је хтео да делује са већом влашћу.

3. А кад путоваше и дође близу Дамаска, изненада обасја га светлост са неба, 4. И паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле, Савле, зашто Ме гониш! 5. А он рече: Ко си ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус којега ти гониш (тешко ти је против бодила праћати се) 6. А он дрхтећи од страха рече: Господе, шта ћу да чиним? А Господ му рече: Него устани и уђи у град, па ће ти се казати шта треба да чиниш. 7. А људи који путоваху с њим стајаху неми, чујући глас а никога не видећи 8. А Савле устаде са земље и отвореним очима својим никога не виђаше. 9. И беше три дана слеп, и не једе, нити пи.

Виђење се није догодило у граду, него на путу и у тишини, јер гомила не би поверовала него би се само наругала, будући да су и тамо (у присуству Исусовом), када су зачули глас са небеса, говорили да се чује гром (в. Јн. 12; 29). Овај (Савле) је заслуживао да му поверују, јер је казивао о ономе, што му се догодило. Према томе, ни у Јерусалиму ни у Дамаску, него је на путу заблистала светлост како оно, што се с њим догодило, неки не би објашњавали другачије од онога, како је објаснио он сам, јер је заслужио веровање, пошто је и виђење имао, и поднео стра-дање. То говори (Павле) и брани се пред Агрипом (в. Дела ап. 26; 12-18).

Савле, Савле, зашто Ме Гониш? Христос му не каже: "веруј", него га прекорева, говорећи: Зашто ме Гониш! Готово да каже: "Шта си ти, мало или велико, претрпео од Мене, да би Ми то чинио?"

Ја сам Исус, којега ти Гониш. То је речено уместо: "Немој мислити да водиш битку с љу-дима, него се бориш против Мене, твог Господа." Зашто се то (јављање) Савлу није догодило на почетку? Зато да би се показало, да је Христос уистину васкрсао. Како би поверовао Његов прогонитељ и онај, који ни-је веровао Његовом васкрсењу и који је услед тога махнито прогонио верујуће, ако није била велика сила Његовог васкрсења? А зашто не одмах после васкрсења? Да би се јасније пројавило непријатељство према учењу о васкрсењу и да би се преобраћање (Павлово) показало као још бо-жанственије.

А људи који путоваху с њим стајаше неми, чујући Глас а никога не видећи. Светлост је обасјала све, који су били с њим, како би и они сведочили о том јављању. Она, међутим, није заслепела све њих него само Павла, како не би помислили да је то била општа и као случајна несрећа, него да би се открило да је то у потпуности било божанствено дејство и промишљање. Зашто нису поверовали и они, који су били с њим? Да би могли да буду веродостојни сведоци онога, што се догодило Павлу. Да су и они поверовали, изгледало би да сведоче по наклоности. Чији су глас чули они, што су били с Павлом? Чули су глас самог Павла, кад је одговарао, док је небески глас чуо само он. Због тога је овде и речено:

А људи који путоваху с њим стајаху неми, чујући глас, тј. Павлов глас, а никога не видећи коме би он одговарао. Приповедајући у наставку, сам Павле каже: они, који су били са мном, видели су светлост и уплашили се, али глас који ми је говорио нису чули (в. Дела ап. 26; 14).

И отвореним очима својим никога не виђаше. Павлове очи су пострадале, јер преобиље светлости обично узрокује бол, будући да и очи имају своју меру. Кажу такође да и прекомерни звук учини (уши) глувим и неосетљивим.

И беше три дана слеп, и неједе, нити пи. Зашто је то учинио? Зато, што се силно покајао што је прогонио Цркву, што је јадиковао, молио се и преклињао Бога да му буде опроштено.

10. А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у виђењу: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе! 11. А Господ њему: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер Гле, он се моли Богу. 12. И виде у виђењу човека по имену Ананију, Где уђеи метну на њега руку да прогледа. 13. А Ананија одговори: Господе, чуо сам од многих за тога човека колико зла почини светима Твојима у Јерусалиму. 14. И овде има власт од првосвештеника да веже све који призивају Име Твоје. 15. А Господ му рече: Иди, јер Ми је он сасуд изабрани, да изнесе Име Моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве. 16. А Ја ћу му показати колико му ваља пострадати за Име Моје.

Зашто Ананија, иако није био један од најзнаменитијих и познатих ученика, добија власт да призове и исцели Павла, који ће постати тако (велики проповедник Еванђеља)? Зато што је требало да Павла поучи не човек, него Сам Христос. Зато га је Ананија крстио и исцелио, али га ничему није поучавао. Да он није био један од веома познатих, сведочи и његова бојазан и страх, а што се открива из његових речи. Он се толико бојао прогона од стране Павла, да је био запрепашћен и ужаснут кад је од Господа чуо и само његово име. Он није обратио пажњу чак ни на оно што је након тога речено, односно да се Савле моли, да је имао виђење, да је слеп и да се Ананија упућује код њега зато, да би му учинио добро дело и спасао га.

И виде у виђењу човека по имену Ананију. Будући да је био слеп, није ни могао да га види на јави.

И овде има власт од првосвештеника да веже све. Одакле су то знали? Било је природно да се они који страхују распитају и дознају о ономе, што се смишља против њих. Погледај какав је страх; он није допустио да до његових ушију допре реч "Павле", и каже: бојим се да ме некако не одведе у Јерусалим.

Иди, јер Ми је он сасуд изабрани. Не само, каже, да ће постати верујући, него и учитељ, и задобиће велику одважност.

Он ће стати пред незнабошце, и цареве и пред Јудеје. Господ тиме охрабрује Ананију и истовремено га поспфује, као да говори: "Ако је он тако махнитао због Мене и убијао, па ће ипак све претрпети, зар ти нећеш чак ни да га крстиш?" Зато, каже, што је он сасуд изабрани и што ће изнети Име Моје. Када је чуо да је Павле слеп, Ананија само што се није обрадовао и рекао:"Добро је! Зашто ми заповедаш да му отворим очи? Да би нас опет везивао? Или да би нас опет кажњавао?" Господ на то каже: "Он не само да неће чинити никакве страхоте, него ће и много претрпети Мене ради." Добро је речено: сасуд изабрани. Тај израз показује да не постоји природно зло, јер ми одабирамо оно, што је добро.