4. Петак после Пасхе

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

Глава осма 21-30

"Тада Му говораху: Гдје је Отац Твој? Исус одговори: Не знате ни Мене ни Оца Мојега; кад бисте знали Мене, знали бисте и Оца Мојега. Ове ријечи каза Исус код ризнице кад учаше у храму; и нико Га не ухвати јер још не бјеше дошао час Његов. А Исус им поново рече: Ја идем, и тражићете Ме; и помријећете у гријеху своме; куд Ја идем ви не можете доћи."

(8:19-21)

"Тада му говораху: где је Отац твој? Исус одговори: ни Мене знате ни Оца мога; кад бисте знали Мене, знали бисте и Оца Мога". Пођите ма којим Мојим делом, или речју, или мишљу, свако је од њих пут који право води Оцу. Али ви баш то нећете, зато не знате ни мене ни Оца мог. Знање о једном одводи знању о друшом. То је двоје једно и једносушно. Али ви сте се заљубили у једну и, и заробили себе њоме; та је мисао како бисте ухватили и убили мене. Но то неће бити док не буде дошао час за то. Има један грех, у коме су присутне све смрти, то је христоборство. Тај грех је у вама, и ви у њему. Да, ви сте опкољени, обзидаии њиме као неотворивом тамницом: "и помрећете у своме греху": помрећете у греху христоборства, издајући и распињући Христа; и док будете мислили у својим злим душама да сте занавек убили Исуса, Ја ћу васкрсењем изаћи из овог и узнети се као вечно живи Богочовек у онај свет; тада: "Куд ја идем ви не можете доћи", - тада: "тражићете ме и - помрећете у свом греху".

"И рече им: Ви сте одоздо, Ја сам одозго; ви сте од овога свијета,

Ја нисам од овога свијета."

(8:23)

Због свог главног греха свог: христоборства = богоборства, људи не осећају своје небеско порекло, заборавили су га; грех их је оземљио и уземљио; они су свим бићем одоздо, грех их је сатерао у земљу са свима њиховим особинама; постали су као гмизавци, изједначили се са оним што је ниско, што није небеског порвкла.

А Исус? Сав је одозго, с неба: "Ја сам одозго". Бог који је сишао с неба, постао човек, али као човек остао Богом, и то показује и доказује делима својим. Људи су створени боголикима, да би живели у овоме свету, а били свесни да су од онога света, и да је тамо, у Богу, њихова главна и вечна отаџбина: на небу. А они су се гресима богоборним толико удаљили од неба и Бога, толико се зарили, загњурили у земљу, толико уземљили и оземљили, поиловачили, да су потпуно постали бића од овога овета, због чега им Спас и вели: "ви сте од овога света".

Овај свет су људи претворили у радионицу греха и смртти, и потпуно се посветили производњи греха и смрти. Фабрика греха и смрти, ето то је земља; а људи - фабриканти. Тиме је овај свет одвојен од оног света, прекинуто је између њих оно предгреховно логосно стање, и овај је свет утонуо у таму незнабоштва. А Исус? Ето тог предгреховног безгрешног света; сав је у јединству са оним светом, "сав је од онога света". Питаш ли: какав је био човек пре греха? Ето ти одговора: Исус. А свет? - Све оно што Исус чини, и како чини; Његов свет - то је предгреховни свет, у коме нема ни греха, ни смрти.

"Зато вам и рекох да ћете помријети у гресима Својим; јер ако не повјерујете да Ја јесам, помријећете у гријесима својим. Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, што вам и кажем. Много имам о вама говорити и судити; али Онај који Ме посла истинит је, и Ја говорим у свјиету оно што чух од Њега."

(8:24-26)

И људи ће непрестано уништавати сами себе гресима својим, и сатеривати у смрт док то не увиде: док се не обрате Исусу, и не пођу за Њим вером у Њега. А вера у Њега изводи кроз свете врлине еванђелске из свих грехова и из свих смрти и уводи у бесмртност и живот вечни. И тамо изводи из овог света и уводи у онај овет. Све док не поверују да је Исус - Богочовек и Спаситељ, људи ће умирати у гресима својим: "јер ако не узверујете да сам Ја, помрећете у гресима својим". Поверују ли у Њега као Богочовека и Месију, враћају се у онај почетни, предгрешни, божански свет: у почетак. И када Га питају: "Ко си ти?" Он им одговара: "Почетак, како вам и кажем". Све што су људи чинили и чине у својим гресима и грехољубивим расположењима толико је и по количини и по каквоћи да би и свезнајући Богочовек имао о томе "много говорити и судити", али сада се уздржаЈва од суда, јер није дошао да суди људима за грехе нњго да их спасава од греха. А оно што говори, говори као Син Бога Оца; и то говори само оно што чује од Оца. Јер у Њих је једно биће, једна воља, једно Еванђеље.

"И не разумјеше да им говори за Оца. А Исус им рече: Кад подигнете Сина Човјечијега, онда ћете дознати да Ја јесам, и да ништа сам до себе не чиним; него онако како Ме научи Отац Мој онако говорим."

(8:27-29)

Али људи то не разумеју, како да Он - Исус буде једно са Оцам небеским. Када ће разумети? Када Исус изврши богочовечанско дело спасења људи, када буде уздигнут на крст, и кроз васкрсење узнет са телом на небо. Онда ће дознати ко је Он и шта је Он: и да ништа сам од себе не чини, "него како Ме научи Отац Мој онако говорим". Разумети смерност Исусову: овде Он говори о својој човечанској природи која се увек учи од Бога свему, па и говорењу.

Спас стално наглашава да је Он уједно и Бог и човек, и да је као човвк нижи од Оца. Али, иако у телу људском, Исус је Бог Логос, и пошто је такав, са Њим увек и Отац који га посла: "Не остави Отац мене сама, јер ја свагда чиним што је Њему угодно". У томе је и величина човека Исуса, што свагда чини оно што је угодно Богу Оцу. У томе је опет величина сваког човека уопште. Исус је пример и углед тога.

"Кад Он ово говораше, многи повјероваше у Њега. Тада Исус говораше оним Јудејцима који су Му повјеровали: Ако ви останете у науци Мојој, заиста сте Моји ученици; и познаћете истину, и истина ће вас ослободити."

(8:30-32)

Шта је то веровати у Христа? - Сав бити у речи Његавој, у Еванђељу Његовом: сав се обзидати том речју, остати у њој увек, живети њоме свагда. Таква вера, само таква преображава грехољубиво биће човеково у следбеника и ученика Христовог. Вера "на парче", вера на трненутак, вера условна - не спасава, нити човека преображава. Само вера овом душом, свим срцем, свом мишљу, свом снагом, - ето вере која спасава и потпуно човека преображава. Спас зато и вели онима који су поверовали у Њега: "Ако ви останете у беседи мојој (у речи мојој), заиста сте моји ученици".

Шта вам то доноси и дарује? - Познање истине, а истина даје слободу од греха и обмане и лажи. Боравећи у Еванђељу Спасовом, у речи Његовој, по човековом се бићу постепено разлива Божанска Истина, и потискује из њега све прехе и греховно, а то: све обмане и лажи, јер је грех отровна лаж, и сав на лажи стоји и у њој постоји: "бићете као богови". Кроз ту прву лаж демонску ушао је грех у људе и род људски. Истина Богочовекова ослобађа људе од преха, и тиме од свих лажи, на којима је човек градио овој живот у овоме свету. Само Истина Богочовекова доноси људима истинску слободу: слободу од греха. Истина и слобода су једносушни. То је једна од новина Новога Завета. Свака друга слобода уствари је назови слобода, псевдослобода.