ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА 19-30

19. Они међутим, који се расејаше од невоље, која наста због Стефана, прођоше све до Финикије и Кипра и Антиохије, не проповедајући реч никоме до само Јудејцима. 20. А неки од њих бејаху Кипрани и Киринејци, који упавши у Антиохију Говораху јелинистима проповедајући Еванђеље о Господу Исусу. 21. И рука Господња бејаше с њима: и велики број их поверова и обрати се Господу. 22. А дође реч о њима до ушију Цркве у Јерусалиму, и послаше Варнаву да прође све до Антиохије. 23. Кад овај дође и виде благодат Божију, обрадова се и мољаше све да искреним срцем остану у Господу; 24. Јер беше човек благ и пун Духа Светога и вере. И обрати се многи народ Господу. 25. Варнава пак изиђеу Тарс да потражи Савла, и када га нађе, доведе га у Антиохију. 26. И они се целе године састајаше са Црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији учениш бише названи Хришћани.

Прогони хришћана су учинили велику услугу хришћанству, јер онима, који љубе Бога, све помаже на добро (Римљ. 8; 28). Кад су убили Стефана, кад се Павле два пута налазио у опасности и кад су апостоли били бичевани, незнабошци су примани (у Цркву).

То каже и Павле: 

Вама је најпре требало да се говори реч Божија, али пошто је одбацујете и не сматрате себе достојнима... ево обраћамо се незнабошиима.

Говораху јелинистима. Каже "јелинистима" и назива их тако можда због тога, што нису знали јеврејски. Израз: рука Господња бејаше с њима показује да су они творили чуда. Видиш ли зашто су и сад била потребна чуда? Да би веровали.

И послаше Варнаву да прође све до Антиохије. Зашто о томе нису писали Павлу, него су послали Варнаву? Зато што још нису знали за врлине тога човека.

Јер беше човек благ (добар) и пун Духа Светога и вере. Нема исто значење када кажемо да је благ (добар) Бог и да је благ (добар) човек. Бог је добар по суштини, будући да је почетак и извор сваког добра. Човек није добар по суштини, него због врлина.

Варнава пак изиђе у Тарс да потражи Савла. Био је веома добар, простодушан и смирен човек (Варнава). Да потражи, каже, борца и војсковођу.

И они се целу годину састајаше са Црквом, и учише многи народ. Није мала похвала за град да се он пре свих осталих, током таквог времена, наслађивао његовим речима.

И најпре у Аншиохији ученици бише названи Хришћани. То говори о успеху Павлове проповеди, јер је он хришћанство уздигао на такву висину да се хришћанима могло дати име које је постало њихово обележје. Понегде је поверовало три, понегде пет хиљада, а понегде такво мноштво. Није постојало ништа слично, и хришћане су једноставно називали људима " овога пута". Овде су се најпре удостојили тога имена. Значајно је, да се Антиохија због тога, што су тамо хришћани први пут названи тим именом, удостојила главног старешинског престола.

27. А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију. 28. И уставши један од њих, по имену Агав, предсказа духом велику глад која је имала бити по иелом свету, која и би за Клаудија ћесара. 29. А ученици одлучишеда сваки од њих, колико који могаше, пошаље, на помоћ браћи која живљаху у Јудеји. 30. Ово и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.

Пророци. У ком смислу Христос каже: Закон и пророци су до Јована (Мт. 11; 13)? Он говори о оним пророцима, који су предсказали Његов долазак.

Предсказа духом. Да не би помислили да је до глади дошло зато, што се јавило хришћанство. Дух Свети то предсказује, јер је то и Христос предсказао. Глад није морала да се појави због одлуке изречене раније, него се појавила услед зла које је нането светим апостолима. Како се зло настављало, јавила се велика глад, предсказујући Јудејцима несреће које ће се догодити.

А ученици одлучише да сваки од њих, колико који могаше, пошаље. Погледај: за њих и глад постаје повод за спасење, прилика за милосрђе. Погледај, они истовремено постају верујући и доносе плодове (достојне вере) и то не само ближњима, него и далекима.

Послаше старешинама. Одатле постаје јасно да су апостоли имали достојанство старешина, иако су се налазили на степенима ђакона и епископа.