Дарови Духа Светога

др Предраг Драгутиновић 

Из православне ризнице тумачења Светог Писма

У Првој Посланици Коринћанима, у дванаестој глави, апостол Павле говори о различитим даровима које Свети Дух раздаје члановима Цркве. На којим еклисиолошким принципима апостол Павле темељи своја излагања у 1Кор 12? У 12. глави Прве Посланице Коринћанима могу се разликовати три тематске целине у којима апостол излаже своје виђење пројаве духовних дарова, као јединства и различитости у Цркви. Први део је 1Кор 12,1-3 (увод), други 12,4-11 (јединство дарова Духа) и трећи 12,12-31 (јединство у различитости).

УВОД У ТЕМАТИКУ (12,12-31)

У 1Кор 12,1-3 апостол Павле уводи своје читаоце у општу тему коју намерава да обради: „А о духовним даровима, браћо, нећу да не знате“ (ст. 1). За даљи ток мисли апостола важно је обратити пажњу на ст. 3 у коме он постулира улогу Светога Духа у животима верника: „И нико не може рећи: Господ је Исус, осим Духом Светим.“ Само Дух Свети је дакле тај који вернике узводи ка исповедању Христа као Господа. Други важан моменат је да исповедање Христа за Господа Духом Светим није само лична, приватна ствар појединца, већ се тиче целокупне заједнице и њеног јединства. На тај начин је постављен први принцип: на сабрању хришћана Свети Дух чини да сви буду једно, једнодушно исповедајући Христа као Господа.

ЈЕДИНСТВО ДАРОВА ДУХА (12,4 -11)

У 1Кор 12,4-11 доминира тематика Светог Духа: „Различити су дарови, али је Дух исти“ (ст. 4). Апостол овде развија ранохришћанску пневматологију. Дух дарује разне и различите дарове, истовремено омогућавајући да сви они буду јединствени, пошто је Он њихов извор и гарант њиховог јединства. Различитост и јединство главне су карактеристике хришћанског сабрања у Духу Светом. У оквиру ових излагања немогуће је превидети извесну тријадолошку димензију апостолове еклисиологије, што се нарочито види у 12,4-6: „Различити су дарови, али је Дух исти и различите су службе, али је Господ исти и различита су дејства, али је исти Бог који дејствује све у свима.“ У ст. 4 Дух је тај који раздаје дарове, док у ст. 6 Бог је тај који дејствује. „Дарове“ Духа и „дејства“ Божија тешко је разликовати. Свети Јован Златоусти каже: „Они се разликују по називу, али су у суштини исти.“ Исти свети отац наведене стихове тумачи тријадолошки чиме се даровима даје тријадолошка димензија: јединство извора из којег потичу и различитост у дејствима.

После ове тријадолошке утемељености јединства дарова апостол Павле се посвећује њиховој различитости. То је тема која доминира у 12-14 глави Посланице. Богатство духовних дарова апостол демонстрира у три каталога:

1) 12,8-10: „реч мудрости, реч знања, вера, дар исцељења, чињење чуда, пророштво, разликовање духова, различити језици, тумачења језика“ и 12,28-30: „апостоли, пророци, учитељи, чудотворци, дарови исцељења, помагање, управљање, различити језици.“

2) 13,1-2: „језици, пророштва, знање, вера, несебичност, мучеништво“, као и ст. 8: „пророштва, језици, знање.“

3) 14, 6 и 26-27: „псалам, поука, језик, откровење, тумачење.“

Каталог духовних дарова налазимо и у Рим 12,3-8. Многи ту наведени дарови поклапају се са онима из 1Кор Поређење наведених дарова доводи до следећих увида:

А) Дарови и њихово практиковање на црквеним сабрањима нису били карактеристични само за заједницу у Коринту, већ и за остале црквене заједнице раног хришћанства. Тако се може рећи да све оно што апостол наводи у 1Кор важи за општа теолошка убеђења, важећа за све заједнице. По апостолу Павлу свака заједница црпи свој живот из Светог Духа који је без разлике у сваком члану Цркве (1Кор 12,11: „А све ово чини један и исти Дух, делећи свакоме понаособ како хоће“) на корист (ст. 7: „Но свакоме се даје пројава Духа на корист“) која није само појединачна, индивидуална корист, већ на корист заједници Цркве.

Б) Главна карактеристика каталога духовних дарова је мноштвеност, као и недостатак неког критеријума који би их класификовао по важности и значају за црквени живот. Из наведених каталога се такође јасно види да духовни дарови покривају разне сфере црквеног живота (богослужење, поука, пророштво итд.). Апостол Павле дарове не наводи систематски, нити их рангира. Њему је пре свега стало да укаже на изобиље духовних дарова као дар једнога Духа и богатство црквеног живота. Готово ритмичко набрајање дарова наглашава њихову партикуларност и распрострањеност у свим члановима заједнице, а не концентрисаност у једној „духовној“ личности.

ЈЕДИНСТВО У РАЗЛИЧИТОСТИ (12,12-31)

Идеја јединства у различитости дарова тема је трећег дела. Да би описао ово фундаментално теолошко убеђење апостол користи, из грчко-римског познату, метафору тела. Као што се тело састоји из много удова од којих сваки има своју јединствену и незаменљиву функцију која је неопходна за живот тела као целине, тако и чланови Цркве, сваки са својим духовним даровима чине Тело Христово. Сходно томе, њихови дарови функционишу комплементарно – надопуњују једни друге – доприносећи тако расту Цркве као Тела Христовог. Метафора тела и химна љубави у гл. 13 у којој се љубав јасно постулира као „узвишенији пут“ (1Кор 12,31) указују на један нови критеријум по коме се мере дарови, наиме по томе у којој мери доприносе изградњи Цркве као Тела Христовог. Положај метафоре тела у тексту је индикативан: она се налази уоквирена са два каталога дарова (ст. 4-11/28-31). Још у ст. 4 апостол је својим читаоцима поручио да се мноштво дарова даје „на корист“ заједнице (уп. такође 8,7-11; 10,23).

Из свега наведеног може се извући закључак да су по апостолу Павлу дарови појединца у оквиру заједнице, дарови Светога Духа и да је исти тај Дух гарант јединства појединачних дарова. Дарови се препознају као дарови само ако су црквено утемељени, односно ако од њихове пројаве „корист“ има Црква као Тело Христово, као јединство у различитости.

© Православље, Сва права задржана. Адреса овог текста на интернету је 

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1071/tekst/darovi-duha-svetoga/