ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

Духовни Уторак

Беседа на Гори: блаженства, 

Глава четврта 25-Глава пета 13

25. И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља,[1] и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана.

Глава пета

1. А кад он видје народ многи, попе се на гору.

На гору се пење како би нас научио да ништа не чинимо ради показивања пред људима. Будући да је намеравао да поучи народ, показује нам како треба да се удаљимо од многољудне вреве када учимо друге.

И сједе и приступише му ученици његови.

Народ Му прилази ради чуда, а ученици ради поука. После чудесних исцелења тела, Он лечи и душе, како бисмо научили да је он Творац и душа и тела. [2]

2. И отворивши уста своја.

Зашто еванђелиста каже: "Отворивши уста своја"? Зар ове речи нису сувишне? Нису, јер је Он учио и не отварајући уста. Како је то чинио? Својим животом и чудесима.[3] А сада је отворио Своја уста и учаше их говорећи.

Није учио само ученике већ и народ. Почео је с блаженствима, као што је и Давид своје псалме започео с блаженством. [4]

3. Блажени сиромашни[5] духом, јер је њихово Царство небеско.

На почетку као темељ поставља смирење. Пошто је Адам пао због гордости, Христос нас подиже смирењем. Док се Адам понадао да ће постати бог, "сиромашни духом"су они који су скрушени у души.

4. Блажени који плачу, јер ће се утјешити.

"Блажени су који плачу" због својих грехова, а не због ствари овога света. "Који плачу" непрестано, а не повремено, и то не само због својих властитих грехова већ и због грехова својих ближњих. "Јер ће се утешити" и у овоме животу, јер се онај који плаче због својих грехова духовно радује, а још више у будућем.

5. Блажени кротки, јер ће наслиједити земљу.

Неки под "земљом" разумеју духовну земљу, то јест, небо. Али, треба разумети и ову земљу. Пошто кротке обично сматрају за презрене и убоге људе, то Спаситељ каже да управо они имају све. А кротки, то нису они који се никада не гневе, јер су такви људи безосећајни и равнодушни, већ они који умеју да се разгневе, али се уздржавају, гневећи се онда када је потребно. [6]

6. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити.

Желећи да говори о милостињи, прво показује да човек мора да задобије праведност, како не би давао милостињу од онога што је стекао крађом и преваром. Праведност треба са усрђем тражити, јер такви су "гладни и жедни правде". Иако се користољупци хвале да су богати и сити, Исус каже да ће се праведници још у овоме животу наситити јер имају непропадљиво богатство.

7. Блажени милостиви, јер ће бити помиловани. Милосрђе се не указује само новцем и стварима, већ и речју, а ако баш ништа немаш, онда сузама саосећања. Милостиве ће помиловати и људи у овоме животу, јер ономе који је јуче био милостив, данас ће и самом затребати помоћ и сви ће према њему бити милостиви, док ће га Бог још више помиловати (у будућем веку).

8. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети.

Много је оних који нису похлепни, и још дају милостињу, а опет живе у блуду и свакој нечистоти. Зато нам Христос заповеда да уз друге врлине треба да будемо чисти и целомудрени,[7] и то не само у телу него и у срцу,[8] јер нико без светости и целомудрија неће видети Бога. Као што само на чистом огледалу можемо да видимо свој лик, тако само чиста душа може да види Бога и разуме Свето Писмо.

9. Блажени миротворци, јер ће се синови Божји назвати.

"Миротворци" нису само они који живе у миру с другима, него и они који мире посвађане. "Миротворци" су и они који својим учењем обраћају непријатеље Божје. А назваће се синови Божји, јер је нас јединородни (Син Божји) помирио с Богом. [9]

10. Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.

Прогоне не само мученике, већ и многе друге, зато што помажу невољнима и уопште због сваке врлине, а свака врлина и јесте "правда". Лопове и убице такође прогоне, ипак они нису блажени.

11. Блажени сте када вас срамоте и успрогоне.

Најзад, Господ говори Својим апостолима, показујући, да је учитељима на првом месту својствено да буду срамоћени.

И лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене.

Није, дакле, блажен сваки који подноси срамоту, већ онај кога срамоте ради Христа, и то лажући. У противном случају, такав је заиста јадан и бедан, јер многе саблажњава.

12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима.

Господ није говорио о "великој плати" за друге врлине, а овде говори о њој, показујући тиме да је трпљење увреда велики и тежак подвиг, јер су многи сами себи одузели живот (не могући да га претрпе).[10] Чак се и Јов, који је издржао сва друга искушења, нашао на муци када су га пријатељи вређали како он, тобож, страда због грехова.

Јер су тако прогонили и пророке прије вас.

Да апостоли не би помислили да их прогоне због учења које је противно Богу, Он их теши говорећи: "Чак су и пророке пре вас прогањали због врлине, зато у њиховом страдању имате утеху."

13. Ви сте со земљи.

"Пророци су били послани само једном народу (Јеврејима), а ви сте со целој земљи, со која крепи слабе учењем и прекорима, да се у њима не би стално легли црви (то јест, страсне помисли). Имајући то у виду, не одустајте од својих оштрих прекора, макар вас мрзели и гонили." Зато каже:

---

НАПОМЕНА:

1.  Десет градова, грчки: Декаполис, налазили су се са оне стране Јордана, североисточно од Палестине. Већим делом су их насељавали Грци и Сирци. Ови су градови сачињавали савез, били су под непосредном управом Римљана и уживали су нарочите привилегије.
2. По учењу Светих Отаца, тело није само привремено обиталшпте душе, нити тамница у којој је душа након пада заробљена и које се треба ослободити, већ је и оно позвано на преображење, обожење и вечни живот. Без Васкрсења тела, душе не би могле да осете пуноћу блаженства будућег века. У Светом Писму се јасно види да су телесне болести последица духовне раслабљености и греха. Господ, као истински лекар, не лечи само болест тела већ исцељује и главни узрок телесне болести, огреховљеност душе
3. Блажени Августин каже да је Господ сада сам отворио уста, док је у Старом Завету обичавао да отвара уста пророка (О беседи на Гори, Migne, P.L. t. 34)
4. Пс.1:1
5. Блажени су, дакле они који су "богобојажљиви и смирени духом."
6. Свети Оци нас уче да су страсти наше природне, богомдане енергије, које су деформисане грехом. Циљ нашег духовног живота није, дакле, постизање стања неосетљивости, већ бестрашћа, које не подразумева одсуство страсти, већ преусмеравање наших природних енергија према богомданом циљу и стиацњу врлина (Евагрије Понтијски сматра да је бестрашће неодвојиво од љубави, док Дијадох Фотички говори о "огњу бестрашћа"). Према томе, добро је богатити се, али не материјалним благом, већ Богом. Добро је гневити се, али на на ближњега свога, већ на грех и греховне помисли. Добро је волети славу, али не пролазну и сујетну славу овога света, већ небеску славу која се стиче смирењем и служењем другима.
7. Преп. Јустин Ћелијски у свом тумачењу Еванђеља од Матеја пише: "Целомудрије је врлина која не допушта да се у души човековој задржи и настани рђава мисао, рђаво осећање, рђава жеља. Од свега тога душа треба да је здрава, цела, чиста. Стога је најбоље превести са здравоумље, целоумље. Златоуст ову врлину назива - свеопшта врлина", (Ibid, стр. 145).
8. У Светом Писму појам "срца" има много шире значење него што то има у данашње време. Срце је духовно средиште човековог бића. Оно није само орган емоција, већ и гносеолошки орган. У Библији можемо видети да срце може да "мисли", "разуме", "замишља", "памти". Срце може да "одлучује". Светоотачка, традиција срце сматра и главним органом богопознања. Отуда се у Еванђељу и каже: "Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети", пошто познање Бога у библијској традицији није ствар интелектуалне спознаје рационалног ума, већ "виђење" Бога чистим срцем, Онаквог какав јесте и сједињење са Њим.
9. Уп. 2.Кор. 5:18
10. У Светом Писму иамо неколико случајева самоубистава: Саула, цара израиљског (уп. 1.Цар. 31:4-5; 1 Дн. 10:4-5); Ахитофела (уп. 2. Цар 17:23); цара Зимрија (уп. 3.Цар. 16:18) и Јуде (уп. Мт. 27:5; Д.Ап. 1:18).