ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

Глава пета20-26

20. Јер вам кажем да, ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско:

Под "правдом" подразумева сваку врлину, као што је речено за Јова да "беше праведан и непорочан".[1] Задрхти од страха, човече, када схватиш колико се много тражи од нас. Затим нас учи како да наша правда буде већа од правде књижевника и фарисеја, те набраја врлине.

21. Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије биће крив суду:

Христос не спомиње ко је ово казао,[2] јер, да је рекао: "Ово је заповедио старима мој Отац, а Ја вама кажем..." изгледало би да Он установљује законе противећи се Оцу. А да је, опет, рекао: "Ја сам казао старима", то би људи тешко прихватили. Зато говори неодређено: "Казано је старима", показујући тиме да је Закон застарео. А пошто је застарео и треба да буде укинут, ми смо дужни да га оставимо и окренемо се новим заповестима.

22. А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата свога (ни за што), бити крив суду.

Када су прорицали, пророци су говорили: "Тако говори Господ", а Христос вели: "Ја вам кажем", показујући тиме ауторитет Свога божанства. Пророци су били слуге, док је Он Син Божји који има све што има и Отац. Онај "који се гневи на брата свога ни за што" биће осуђен; ако се пак неко гневи с разлогом и ради поуке или из духовне ревности, тај неће бити осуђен. Чак се и Павле разгневио на Елиму врачара, а касније и на првосвештеника (Ананију), али не без разлога, већ из ревности.[3] Али, када се гневимо због новца или славе, тада се гневимо "ни за што".

А ако ли ко рече брату своме: "Рака!" биће крив синедриону.

"Синедрион"[4] је јеврејски суд, а "рака" (погрдан) израз за "ти"; као када некога хоћемо презриво да отерамо, па по обичају кажемо "хеј ти, бежи одавде". Господ нам ово говори с намером да нас научи да будемо пажљиви и у најмањим стварима, те да поштујемо једни друге. Неки говоре да је "рака"[5] сиријска реч која означава презреног човека, ништарију. Онај, дакле, који вређа свога брата називајући га ништаријом биће крив пред Сабором светих Апостола када седну да суде дванаест племена.

А ко рече: "Будало!" биће крив паклу огњеноме. [6]

Многи говоре и мисле да је ова осуда тешка и сурова. Али, није тако. Јер како није достојан пакла онај који брата свога лишава разума и памети, то јест, онога чиме се ми разликујемо од животиња? Ко вређа и понижава, тај љубав разара, а са разарањем љубави нестају и све друге врлине, које једино на љубави опстају. Који вређа (брата свога), уништавајући љубав руши све врлине, зато је достојан пакла огњеног.

23-24. Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и ондје се сјетиш да брат твој има нешто против тебе, остави ондје дар свој пред жртвеником, и иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.

Бог се одриче Своје властите части, само да бисмо ми живели у љубави. Зато каже: "Ако брат твој има нешто против тебе", и не додаје ништа више. Дакле, имао он оправдано нешто против тебе или не, помири се с њим. Није рекао: "Ако ти имаш нешто против њега", већ "ако он има нешто против тебе", постарај се да га учиниш својим пријатељем. Заповеда ти да оставиш свој дар како би те обавезао да се измириш, јер ако хоћеш да принесеш дар, мораш се прво помирити с братом. Истовремено, Господ показује да је љубав истинска жртва.

25-26. Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слуги и у тамницу да те не вргну. Заиста ти кажем: Нећеш изићи оданде док не даш до последњега новчића (кодранта).

Неки мисле да је "супарник" ђаво, а "пут" живот.[7] Према томе, Господ нас опомиње: "Док си још у овоме животу раздужи се са ђаволом, како касније он не би могао да те као свог дужника оптужи због греха и не преда те на мучење, где ћеш одговарати и за најмању погрешку, јер један кодрант вреди две лепте." Ра-зуми, такође, да се ове речи односе и на супарнике у овоме свету, те да нас Господ упозорава да се не судимо с њима и не уда-љавамо од божанских дела. Па чак и да ти се учини неправда, не иди на суд, већ се измири "на путу", како не би горе пострадао од моћи свога супарника.

1. Јов. 1:1
2. Уп. 1.Мојс. 9:5-6; 2.Мојс. 20:13; 5.Мојс. 5:17
3. Д.ап. 13:6-12; 23: 2-3
4. Синедрион, скупштина (јев. Санхедрин); састојао се од 71 члана и чинили су га књижевници, старешине, истакнути чланови свештеничких породица и првосвештеник који је био председавајући. Синедрион је имао улогу суда пошто су Римљани Јеврејима оставили судску аутономију и могао је да донесе све пресуде, укључујући и смртну казну, иако је за њено извршење била потребна сагласиост римског прокуратора. Синедрионом се није називао само Санхедрин већ и сваки локални савет који је имао улогу месног суда.
5. Јев. reyk. Реч је о увреди која је била уобичајена у то време.
6. У Новом Завету се пакао најчешће назива речју "геена".То је реч јеврејског порекла, која означава долину (сина) Хиномова (јев. ge-henna, Ge-Hinnom). Ова долина се налази јужно од Јерусалима где је бацано ђубре и спаљиване мргве животиње. Отуда је ова долина постала символ вечне казне.
7. Бл. Августин сматра да реч "супарник" означава "Божју заповест", која се противи онима који желе да греше. Дакле, треба се помирити са Божјом заповешћу док је време, да не бисмо били предани на вечно мучење. Преподобни Доротеј Гаски у својим поукама (3, 3) супарником назива савест јер се стално супротставља нашој злој вољи. Ипак, већина древних тумача сматра да је супарник - ђаво, како се и каже у 1.Пет. 5,8.