Pentakostarion

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊA ПОСЛАНИЦЕ РИМЉАНИМА

ПРВА ГЛАВА18-27

18. Јер се открива гнев Божији с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.

Почевши од онога, што доноси већа добра и рекавши да се правда Божија открива кроз благовест, сада употребљава изразе који могу да застраше, јер је знао да већину људи страх привлачи ка врлини. Тако и Господ Исус, говорећи о Царству, говори о геени. И пророци најпре изговарају обећања, а затим претње. Прво је дело воље Божије која претходи, а друго - последица нашег немара. Обрати пажњу на ред речи. Дошао је, каже, Христос, и донео ти оправдање и опроштај. Ако их не прихватиш, открива се гнев Божији са неба, очигледно - у време Другог доласка. И сада доживљавамо гнев Божији, али ради нашег поправљања, а тада - само ради казне. И сада у много чему мислимо да видимо увреду од људи, а тада ће бити јасно да од Бога долази казна за сваку безбожност. Истинско служење и благочешће је једно, док је безбожност многолика, због чега је и рекао: сваку безбожност, јер она има много путева, и неправду људи. Безбожност и неправда нису једно исто.

Прво је против Бога а друго против људи; при том је прво мислени (теоријски), а друго делатни (практични) грех. И неправда има много путева, јер ближњег неко може да увреди на много начина - или у погледу имања, или у погледу жене, или у погледу части. Уосталом, неки тврде, да Павле и под неправдом подразумева учење. Послушај сад шта значи: који држе истину у неправди. Истина или познање о Богу, положено је у људе на самом њиховом рођењу. Међутим, незнабошци су ту истину и познање потиснули неправдом, тј. увредили су је, иступајући против оног, што им је предато и приписујући славу Божију идолима. Замисли човека који је добио новац да га потроши на славу цара; ако би га он потрошио на лопове и блуднице, праведно би се рекло да је он увредио славу цара. Тако су и незнабошци потиснули неправдом, тј. сакрили и неправедно затамнили славу Бога и познање о Њему, употребивши их онако, како их није требало употребити.

19. Јер што се може дознати за Бога познато је њима, јер им је Бог објавио. 20. Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се ш створењима јасно види, Његова вечна сила и божанство, да немају изговора. 21. Јер кад познаше Бога не прославише Га као Бога, нити Му захвалише.

Претходно је рекао да су незнабошци увредили познање о Богу, употребивши га онако, како није требало. Одакле се види да су они имали то познање, говори сада: Јер што се може дознати за Бога познато је њима. Затим и то доказује, говорећи да о Створитељу благовести склад творевине, као што каже и Давид: Небеса казују славу Божију (Пс. 18; 1). А шта се заправо може знати о Богу, дознај из следећег. О Богу се нешто не може знати, и то је Његова суштина. Нешто се, међутим, може и познати, а то је све што се односи на Његову суштину, односно, доброта, премудрост, сила, божанственост или величина. Павле је то назвао на Њему невидљиво, а може се познати кроз разматрање видљиве творевине. На тај начин, апостол је показао незнабошцима шта се може знати о Богу, тј. све, што се тиче Његове суштине, што је за чулне очи невидљиво, али се умом може познати на основу хармоничности творевине. Неки под невидљивим овде подразумевају ангеле. Међутим, такво тумачење је према мом мишљењу нетачно.

Један од Св. Отаца каже да је вечна сила Син, а божанство Свети Дух. Да немају изговора. Тако се показало на делу. Бог није створио свет због тога да они немају изговора, али тако се показало на делу. Запази ту особитост Писма и немој је кудити. У Писму се на многим местима сусрећу такви изрази, за чије је објашњење потребно да се узрок онога, што се помиње, тражи у искуству. Тако и Давид каже: Зло пред Тобом учиних, јер си праведан у пресуди Својој (Пс. 50; 6). Тај израз би могао изгледати чудно, али он није такав. У њему се исказује следеће: иако си ми чинио добра дела преко сваког очекивања, ја сам сагрешио пред Тобом; одатле је проистекло да ћеш Ти, ако на суду искажеш Своја права против мене, победити. Значи, Бог се оправдава нашим поступцима, кад се покажемо неблагодарни, и кад ничим не можемо да се оправдамо. То значи да, исто тако, немају оправдања ни незнабошци, јер они, иако су Бога познали из Његове творевине, нису Га прославили како доликује, него су поштовање, какво доликује Њему, указали идолима.

Него залудеше у својим умовањима, и потамне неразумно срце њихово.

Наводи разлог због којег су пали у такво безумље. У свему сте се, каже, ослонили на своје мудровање. Желећи да Неизобразивог пронађу у изображењима и Бестелесног у телима, показали су се као неуспешни и неспособни да тај циљ достигну посредством свог умовања. Њихово срце се назива неразумним због тога, што нису желели да све познају вером. Због чега су дошли до такве заблуде, да су се у свему ослонили на своје умовање? Због тога што су себе сматрали мудрима, због чега су и постали безумни. Наиме, да ли је ишта безумније од поклоњења дрвету и камену?

23. И заменише славу бесмртнога Бога подобијем смртнога човека и птица и четвороножних животиња, и гмизаваца.

Онај, који мења, пре него што промени, има у себи нешто друго. И они су, значи, имали знање али су га поништили и, пожелевши да уместо тога имају нешто друго, изгубили су и оно, што су имали. Славу непропадљивог Бога нису исказали човеку него подобију пропадљивог смртног човека и, што је још горе од тога, дошли су до гмизаваца, па чак и до њихових изображења, у тој су мери постали безумни! Познање, какво је требало да имају о Суштаству, које неупоредиво превазилази сва остала, они су применили на предмет, неупоредиво презренији од свега осталог! Слава Божија садржи се у томе да познају да је Бог све створио, да о свему промишља и све остало, што Њему доликује. Ко је заправо сагрешио у ономе, о чему смо говорили? Најмудрији, Египћани, јер су они поштовали чак и изображења гмизаваца.[2]

24. Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се бешчасте телеса њихова међу њима самима, 25. Који заменише истину Божију лажју, и више послужшие твари него Творцу, који је благословен у векове. Амин.

Реч предаде употребљена је уместо допусти, слично као што лекар, желећи да буде од користи болеснику а видећи да он не мари за уздржаност и не слуша га, допушта да се још више разболи, тј. напушта га и дозвољава му да следи сопствену вољу, и на тај начин га не ослобађа од болести. Неки су, уосталом, израз предаде их Бог разумели у смислу да их је предао вређању и дрскости према Богу, слично као што кажемо: тога и тога је уништио новац, иако новац не уништава, него наша злоупотреба новца. Или, кажемо да је Саула изопачило царство, односно његова (Саулова) злоупотреба царства. Према томе, незнабошци су предати нечистоти сопственим развратом. Није, дакле, било потребно да их други вређају него су увредили саме себе, јер су такве те нечисте страсти. Зашто су предати нечистоти? Зато што су увредили Бога.

Онај, који не жели да позна Бога, истог часа постаје и морално изопачен, као што каже и Давид: Рече безумник у срцу своме: нема Бога а затим распаде се и огади у поступиџма својим (в. Пс. 13; 1). Изменили су оно, што је истински припадало Богу и применили то на лажне богове. Поштоваше је речено уместо указаше часг а послужише уместо изражавали су служење делима,чиме се означава част, која се исказује на делу. Није једноставно рекао: поштоваше и послужшие твари него је додао и: уместо Творцу, увећавајући кривицу поређењем. Без обзира на то, каже, Бог је благословен у векове, тј. ни најмање није претрпео штету због тога што су Га они увредили, него је благословен у векове - непоколебиво и несумњиво, јер то значи амин.

26. Зато их предаде Бог у срамне страсти, јер и жене њихове претворише природно употребљавање у неприродно. 27. А исто тако и мушкарци оставивши природно упошребљавање жена и распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себи одговарајућу плату за своју заблуду.

Опет каже да их је Бог предао страстима јер су служили твари. Као што су се изопачили у учењу о Богу и напустили руковођење творевине, тако су и у животу постали гнусни и напустили природно задовољсгво (које је најугодније и најпријатније) и предали се неприродном задовољству (које је од свега теже и непријатније). То означава реч заменише која показује да су они напустили оно што су имали и изабрали друго. На тај начин, и један и други пол оптужује сама природа, коју су преступили. Изрекавши скривено о женама нешто срамно и такво да је непристојно јасно говорити о томе, говори и о мушкарцима да су се и они распалили жељом један на другога, показујући да су се предали сладострашћу и махнитој љубави.

Није рекао да су удовољавали жељи, него да су чинили срам, показујући да су они осрамотили природу; распалише се жељом рекао је с циљем да неко не помисли да је болест бил а сама њихова жеља. Чинећи срам. Другим речима, усрдно су се препуштали нечистоти, творећи је на самом делу, добијајући плату за отпадање од Бога и за идолопоклоничку заблуду у самом том сраму и у самом том задовољству, имајући казну у њој као у противприродној и полној нечистоти. Павле то каже због тога, јер још није било могуће да их убеди у учење о геени (паклу). Ако, каже, не верујеш учењу о геени, онда веруј томе да се њихова казна садржи у самом њиховом нечистом делу.