5. Недеља после Духова

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

Глава осма 28-9.1

О исцељењз гадаринских бесомучника

28. А кад он дође на ону страну у земљу Гергесинску, [1] сретоше га два бјесомучника.

Док су се људи у лађи чудили говорећи: "Ко је овај да га слушају и ветрови и море", демони долазе да дају одговор. Иако Марко и Лука говоре о једном човеку кога је опсео легион демона, ти разуми да је овај човек један од двојице коју спомиње Матеј, и то онај који је по злу био чувенији. Христос је к њима дошао сам, јер су толико били страшни да се нико није усуђивао да их доведе к Њему.

Излазећи из гробова, тако опака, да не могаше нико проћи путем оним.

Живели су у гробовима зато што су демони желели да убеде људе како људске душе после смрти постају демони. Али, нека никоме такво нешто не пада на памет, јер када душа напусти тело, не задржава се више у овоме свету. Душе праведника су у руци Божјој, а душе грешника одлазе у ад, тамо где је отишла и душа оног немилостивог богаташа.

29. И гле, повикаше говорећи: Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш?

Гле, прво изражавају своје непријатељство, а потом Га исповедају као Сина Божјег. Демонима је мучење ако их неко онемогући да чине зло људима. Разуми да њихове речи "пре времена" значе да су они мислили да Христос, не могући више да подноси њихову велику злобу, неће чекати време мучења. Али, није тако, јер је демонима дозвољено да се боре с нама до краја света.

30-32. А далеко од њих пасијаше велико крдо свиња. И демони га мољажу говорећи: Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња. И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у крдо свиња. И гле, навали све крдо свиња с бријега у море и утопише се у води.

Демони су молили Исуса да уђу у свиње, како би погубљењем свиња огорчили њихове газде да не приме Христа. Христос им је учинио по вољи желећи да покаже колика је њихова злоба према људима, али и да би се видело колико би нама учинили још веће зло, само да имају власт и да их у томе Господ не спречава. Зато Господ чува бесомучнике да се не убију.

33-34. А свињари побјегоше и дошавши у град казаше све, и за бјесомучнике. И гле, сав град изађе у сусрет Исусу; и видјевши га молише да би отишао из њихова краја.

Будући ожалошћени, становници града су се плашили да ће им се после нешто још страшније догодити, па су зато молили Исуса да оде из њиховог краја. А ти научи, да тамо где се живи "свињским животом" не обитава Христос, него демони.[3]

НАПОМЕНА:

1. У тексту изворника Матеј спомиње земљу Гадаринску, док Марко (Мк. 5, 1-6) спомиње "земљу Герасинску", а Лука (Лк. 8, 26.27) "земљу Гергесинску" (иако у зависности од рукописа који су узимани за основу превода има разлика). У Христово време су у тој области постојала три града по којима се она и називала. Били су то: 1.) Гераса, мало подаље од Галилејског језера, затим  2.) Гадара која је била већином насељена Грцима, па је Јосиф Флавије назива "грчким градом", припадала је тзв. Декаполису (десетограђу);  3.) По сведочанству Оригена и Евсевија Кесаријског постојала је и Гергеса, док други верују да су Гераса и Гергеса један исти град. Описани догађај се вероватно десио у близини ових градова.
2. "Обрати пажњу", каже Свети Златоуст, "на кротост Исуса Христа сједињену са силом. Када је становницима те земље учинио добро они су Га принудили да се удаљи, а Он је, без икаквог противљења, отишао и оставио њих који су себе показали недостојним Његовог учења, оставивши им за наставнике оне које је ослободио од демона и свињаре, да би од њих сазнали о свему што се догодило." (Ibid, Homil. 28,3; c.354)