др Предраг Драгутиновић
НЕДОУМИЦЕ У ЦРКВИ У КОРИНТУ
Међу посланицама Апостола Павла, Прва посланица Коринћанима одликује се изузетним богатством теолошких тема и, поред Посланице Римљанима, сматра се теолошки најважнијим делом Светог Апостола. О томе сведочи и чињеница да је 1. Коринћанима један од светих списа Новога Завета који је најчешће тумачен у раној Цркви Светих Отаца. У наведеној посланици наилазимо на мноштво теолошких тема везаних за мисао и живот младе хришћанске Цркве у Коринту.После опширних излагања по многим питањима везаним за теологију и црквену праксу, Апостол Павле је за крај свога списа (глава 15) сачувао најважнију теолошку тему, наиме образлагање хришћанске вере у васкрсење. Као и претходне теме и ова последња није тек тако ничим потакнуто теоријско промишљање о васкрсењу мртвих, већ представља одговор Светог Апостола појединим хришћанским круговима у Коринту који су оспоравали есхатолошко васкрсење мртвих: „Али ако се проповеда да је Христос васкрснут из мртвих, како неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих?“ (1 Кор. 15, 12). Они су сматрали да тело не може бити васкрснуто и спасено: „Али неко ће рећи: како мртви васкрсавају и у каквом ће телу доћи?“ (12, 35). У 15. глави Прве посланице Коринћанима Апостол, потакнут наведеним недоумицама и питањима у вези васкрсења мртвих, развија читав теолошки трактат у оквиру кога аргументује у корист хришћанске вере у васкрсење. Он поучава хришћане у Коринту да ће се есхатолошко васкрсење мртвих заиста догодити и да ће оно обухватати и тела, додуше преображена и другачија од нама непосредно познате телесности, упокојених људи (15, 44–50).
ПОЛОЖАЈ 15, 29 У АРГУМЕНТАЦИЈИ
Стих који нас занима – 1 Кор 15, 29 – у току аргументације коју развија Апостол Павле заузима значајно место. Ово место се налази управо у средини главе 15, која садржи укупно 58 стихова. 1 Кор. 15, 29–34 налази се између две текстуалне целине, наиме првог дела Апостоловог излагања о есхатолошком васкрсењу из мртвих (1 Кор. 15, 20–28) и другог дела који почиње реторичким питањем у 15, 29. Сам положај, дакле, указује на важност овог стиха који изводи из једног тематског комплекса и уводи у други.
РАЗЛОГ ОТЕЖАНОГ РАЗУМЕВАЊА
Није лако са сигурношћу рећи шта Апостол Павле подразумева под фразом „крштење за мртве“. Тешкоћа у разумевању ове фразе типична је и за један одређен број других места из Светог Писма, нарочито тамо где се аутор (у овом случају Апостол Павле) и реципијенти (у овом случају Коринћани) прећутно разумеју, пошто и један и други знају о чему се тачно ради, те није било потребе да аутор детаљно објашњава своје речи. Уколико се не може посегнути за евентуалним објашњењима једног места неким другим местима из Светог Писма, као што је случај са 1 Кор 15, 29, тешкоћа је још већа. Како су временом одређене праксе падале у заборав, тумачима је било све теже да са сигурношћу утврде смисао појединих места из Светог Писма. Историја тумачења понудила је многе одговоре на питања везана за 1 Кор. 15, 29 од којих ниједан није наишао на опште слагање. О томе ће бити речи касније. У овом тренутку треба се осврнути на текст и оно што је могуће разумети из њега самог.
ТЕКСТ 1 КОР 15, 29
Као што је раније напоменуто, реторичким питањем у 15, 29 Апостол премешта аргументацију на други ново. Он се позива на „оне“ који се „крштавају за мртве“. Заменица „они“ указује на један број хришћана у коринтској заједници који имају одређену праксу „крштавања за мртве“. Апостол Павле себе не сматра припадником тог круга, пошто би онда употребио заменицу „ми“, али се ни не дистанцира о њих. Напротив, он ову праксу користи у позитивном смислу за сопствену аргументацију. У суштини су „они“ који се „крштавају за мртве“ на његовој страни, односно показују својом праксом да су исправно разумели есхатолошку димензију крштења. Пошто се глагол „крштавати“ овде употребљава у презенту, јасно је да је пракса крштавања за мртве жива у заједници. Чини се такође да се пракса крштавања за мртве понавља, за разлику од црквеног крштења које се врши само једном. То би значило да се један хришћанин може „крстити“ више пута за мртве. Пракса „крштавања за мртве“ огледала се вероватно у томе што се већ крштени чланови заједнице крштавали „за“ оне који су умрли некрштени (рођаке, пријатеље и сл.), да би и они као крштени могли да дочекају дан свеопштег васкрсења мртвих у заједници са Христом. „За“ у овом случају може да значи „уместо“, „заступнички“, „ради“, „у корист“ и свакако пројављује љубав према преминулим ближњима. Овај обичај који Апостол Павле не поздравља и не хвали, али и не оспорава, свакако да садржи у својој основи народно веровање у аутоматизам и готово магијско дејство тајне. Међутим, Апостол Павле не улази у детаље овог обичаја и теолошке проблеме које он имплицира. За његову аргументацију је важан само моменат вере у васкрсење мртвих која је у њему пројављена.
ЈЕДНА СТАРОЗАВЕТНА ПАРАЛЕЛА: 2 МАК. 12, 43–45
Једна паралела из Старог Завета, која је међутим више лексичка него суштинска, налази се у 2 Мак. 12, 43–45 и гласи: „Затим је сакупио око две хиљаде сребрних драхми и послао у Јерусалим да се принесе жртва покајања за грех. Учинио је то врло лепо и племенито дело, јер је мислио на васкрсење. Јер да није веровао да ће пали војници васкрснути, било би сувишно и лудо молити се за мртве. При томе је имао пред овима најлепшу награду која чека оне који се упокоје побожно. Свакако, света и побожна мисао. Зато је за покојне принео жртву покајања да им се опросте греси.“
Овде се свакако ради не о заступничком чину, већ акту „у корист“ или „ради“ мртвих. Међутим, као што молитва и жртва имплицирају веру да ће се Бог смиловати и опростити грехе преминулима, тако и крштење за мртве има за циљ да промени стање некрштених покојника пред Богом, нарочито у дан свеопштег васкрсења мртвих. Иако је овај обичај имао много дискутабилних момената – уосталом он је веома брзо нестао из живота Цркве и питање је да ли га је уопште и било на другим местима осим у Коринту – очигледна је била љубав и брига према ближњима који су умрли некрштени и спремност на лични залог за другога. Можда су управо ова основна мотивација коју Апостол Павле велича (1 Кор. 13), као и недвосмислена вера у васкрсење имплицирана у овој пракси, допринели томе да је Апостол Павле не одбаци као непримерну хришћанској вери (уп. нпр. Рим. 14, 7–12).
СВЕДОЧАНСТВА ВАН ТЕКСТА 1 КОР 15, 29
Сведочанства о „крштавању за мртве“ ван текста 1 Кор. 15, 29 готово да не постоје. Научници нису успели да нађу одговарајуће паралеле из религијског окружења коринтске Цркве, док погребни обичаји реконструисани кроз археолошка ископавања указују само на велику бригу и старање за покојнике, али не и на ритуале који би имали извесне учинке на њихово онострано стање. Свети Оци Цркве сведоче нам да је у извесним јеретичким круговима – код маркионита на пример – постојала пракса крштавања за мртве. Међутим, тешко је успоставити везу између тих каснијих и спорадичних пракси и праксе коју помиње Апостол Павле у 1 Кор. 15, 29. Једино заједничко је вера да крштење за покојника који је умро некрштен може допринети његовом блаженом стању на ономе свету и приликом свеопштег васкрсења мртвих.
У претходном излагању указали смо на то да Апостол под „крштавањем за мртве“ можда подразумева једну у коринтској Цркви краткотрајну и необичну ритуалну праксу приликом које би један већ крштени хришћанин бивао поново „заступнички“ крштаван „уместо“ неког ко је преминуо некрштен. Да ли се при томе радило о преминулом катихумену кога је смрт стигла пре него што се крстио или пак људима који никада нису ни намеравали да постану хришћани, остаје отворено питање, као уосталом и све што се претпоставља везано за „крштавање за мртве“. Ово објашњење међутим није задовољавало многе тумаче кроз историју.
Загонетно „крштавање за мртве“ које Апостол Павле наводи у 1 Кор. 15, 29 одувек је привлачило пажњу тумача који су на различите начине покушавали да схвате на шта се ове Апостолове речи заправо односе. Сам текст је веома нејасан.
Недостатак било каквих података о једној таквој пракси „крштавања за мртве“ какву, чини се, подразумева 1 Кор. 15, 29, као и претпоставка једног тако необичног обреда, потакла је многе тумаче да изналазе другачија решења за ове загонетне речи. Навешћемо неке од њих.
„МРТВИ“ КАО МЕТАФОРА
По овом тумачењу „мртве“ треба схватити као метафору. „Мртви“ би уствари били катихумени који су умртвили своја тела греху те су се тако удостојили крштења. Међутим, таква метафора се нигде не среће код Павла. С друге стране, и даље остаје нејасна формулација у 1 Кор. 15, 29.
КРШТЕЊА НА ХРИШЋАНСКИМ ГРОБОВИМА
Поједини тумачи изразили су мишљење да фраза „крштавање за мртве“ подразумева једну специфичну крштењску праксу која се одвијала на гробовима преминулих хришћана, у циљу да и покојници на неки начин узму учешћа у овом светотајинском обреду.
Ово тумачење је проблематично пошто би превод грчког изворника гласио „крштавање на мртвима (= гробовима)“. Међутим, „за“ у грчком (ὑπέρ) никада нема локално значење, тј. не означава место. Археолошки налази такође не потврђују постојање овакве праксе. Тако, ово тумачење остаје у сфери спекулације.
ЕТИОЛОШКО ТУМАЧЕЊЕ
Етиолошко тумачење претпоставља да „крштавање за мртве“ подразумева крштавање оних који су вери приведени кроз светли пример мученика, хришћана који су страдали за веру. Тако би мучеништво било узрок приступања крштењу. Превод би тада гласио „крштавање ради мртвих (= мученика за веру)“.
Ово тумачење је такође проблематично, пошто у време када Апостол води преписку са коринтским хришћанима не постоје плански и систематски прогони, каквих је било у каснијој историји Цркве.
„МРТВИ“ КАО ХРИСТОС
За одбацивање је, свакако, тумачење по коме се сматра да „мртви“ у ствари значе „Христос“. Превод би онда једноставно гласио „крштавање за Христа“. Граматички је ово тумачење немогуће засновати, пошто су „мртви“ у множини. С друге стране, тешко да би Апостол Павле „прворођенога из мртвих“ (Кол. 1, 18) који је својим васкрсењем омогућио васкрсење оних који верују (1 Кор. 15, 21) назвао „мртвим“.
„ЗА ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ“, „ВЕРУЈУЋИ У ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ“
Коначно, у патристичкој литератури наилазимо на једно тумачење које заслужује озбиљну пажњу и далеко је смисленије од претходно наведених.
Наиме, Свети Јован Златоусти и Свети Јован Дамаскин сматрају да фраза „за мртве“ у ствари представља скраћеницу за пуну реченицу која би гласила „за васкрсење мртвих“. Превод би дакле био „они који се крштавају за васкрсење мртвих“, односно „верујући у васкрсење мртвих“. То би значило да фраза „за мртве“ у ствари представља исповедање вере у есхатолошко васкрсење мртвих оних који се крштавају.
То би било идентично и данашњој крштењској пракси, када онај који се крсти, или његов кум, исповеда у Символу вере наведене речи: „Чекам васкрсење мртвих“.
Међутим ово тумачење има својих слабости. Најпре је чудно да Апостол Павле користи једну нејасну фразу за ствар која се може изразити језички недвосмислено. Друго, Апостол Павле нигде у својим посланицама не користи предлог ὑπέρ са генитивом када се ради о исповедањима вере. Он овакву конструкцију користи онда када жели да изрази деловање које се врши ради некога (нпр. Рим. 5, 7). Коначно, не мали проблем је заменица трећег лица множине „они који се крштавају за мртве“. Зар не би Апостол у том случају написао „ми који се крштавамо за мртве (= верујући у васкрсење мртвих)“? Извесна дистанца ипак указује на праксу која није општецрквено прихваћена.
ЗАКЉУЧАК
Из свега наведеног јасно је да коначно решење за загонетну фразу „крштавање за мртве“ у датим околностима не постоји. Нека егзегетска решења су једноставно мање вероватна од других. Тумачење да се ради о једној иначе непознатој пракси заступничког крштења, као и патристичко тумачење да се ради о исповедању вере у свеопште васкрсење мртвих приликом крштења имају највећу тежину, али и низ проблема. Оно што је сигурно је да „крштавање за мртве“ изражава сотириолошку димензију крштења и да Апостол Павле на њега гледа пре благонаклоно него са резервом. Крштење као наставак и потврда сотириолошког догађаја Христовог васкрсења уско је повезано са превазилажењем смрти која је кроз Христово васкрсење изгубила свој жалац (1 Кор. 15, 55).
© Православље, Сва права задржана. Адреса овог текста на интернету је http://www.pravoslavlje.rs/broj/1111/tekst/krstavanje-za-mrtve-1-kor-15-29-drugi-deo/
No comments:
Post a Comment