Из православне ризнице тумачења Светог Писма
др Предраг Драгутиновић
У Еванђељу по Јовану се на два места помињу „Јелини“ („Грци“). Први пут у Јн. 7, 35 када се Јудеји питају где то Исус намерава да иде: „Куда овај намерава да иде да га ми нећемо наћи? Да не мисли да иде у расејање јелинско да поучава Јелине?“. Други пут „Јелини“ се помињу у Јн. 12, 20: „А међу онима што си ишли горе да се помоле Богу о празнику били су и неки Јелини“. Даље се каже да су ови Јелини желели да виде Исуса (Јн. 12, 21). Ко су „Јелини“ о којима је реч на наведена два места у Еванђељу по Јовану?
РАСЕЈАЊЕ ЈЕЛИНСКО И ЈЕЛИНИ У ЈН. 7, 35
Први пут се у Еванђељу по Јовану Јелини помињу два пута у 7, 35. Они се помињу у оквиру једног опширног дијалога између Исуса и Јудеја (Јн. 7, 14–44). Исус говори Јудејима о своме послању од Оца и свом истинском идентитету (7,17–18), о власти да исцељује суботом (7, 19–24), као и уопште о дару Духа онима који верују у њега (7, 37–39). Исус наговештава да ће се отићи Оцу своме и да ће га Јудеји узалуд тражити (7, 33–34). То је збунило његове саговорнике и они се међу собом питају: „Куда овај намерава да иде да га ми нећемо наћи? Да не мисли да иде у расејање јелинско да поучава Јелине?“ (7, 35). Подсећање на овај догађај налази се у Јн. 13, 33: „Дечице, још сам мало са вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејима да куда ја идем ви не можете доћи, то и вама сада говорим“.
НЕДОУМИЦА И ПРОРОШТВО
Поменуто расејање јелинско може се схватити на два начина: 1) Мисли се на незнабошце уопште или пак може да се односи на незнабошце јелинског порекла, или 2) може се односити на Јевреје из дијаспоре који су говорили грчким језиком.
Израз „Јелини“ се у античкој јудејској књижевности увек употребљава за незнабошце, било јелинског порекла, било неког другог. Проблем је што се израз „расејање јелинско“ („дијаспора јелинска“) не среће нигде у античкој књижевности осим у Јн. 7, 35.
С друге стране, реч „расејање јелинско“ може да указује на Јевреје који се не налазе у својој матици, већ су расејани на другим географским просторима. Проблем свакако остаје друго навођење „Јелина“ у стиху који свакако не могу бити недвосмислено схваћени као Јевреји. Можда би се „расејање јелинско“ могло односити на Јевреје у дијаспори, а други појам на Јелине као незнабошце. На тај начин би Јудеји који расправљају са Исусом изрекли једно пророштво које би додуше било последица неспоразума и кога ни сами нису били свесни, наиме да ће се име Христово проповедати најпре Јеврејима у дијаспори, а потом и Јелинима (нпр. мисионарски метод апостола Павла познат из Дела апостолских). Њима се та претпоставка чинила готово немогућом, тако да је износе у форми питања.
Међутим, оно што Јудеји не знају или не желе да знају, читаоци Еванђеља по Јовану наслућују из ранијих Христових речи упућених жени Самарјанки: „Али долази час и већ је ту када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају“ (Јн. 4, 23). Овим речима Исус Христос наговештава да ће се истинска служба Богу вршити „не на гори овој, ни у Јерусалиму“, већ да ће проповед о Христу бити без географских и националних граница и да ће му се служити само у духу и истини.
Стога питање Јудеја, да ли Христос намерава да оде Јелинима је у ствари пророштво да ће реч Еванђеља бити проповедана Јелинима. То није једини пут да Јудеји несвесно износе пророчанства у Еванђељу по Јовану. Првосвештеник Кајафа несвесно прориче да ће један човек умрети за народ (11, 50–51), „и не само за народ него и да расејану децу Божију сабере у једно“ (11, 52), додаје Еванђелист. Јн. 7, 35 је дакле наговештај да ће Реч о Исусу Христу изаћи из оквира Јудејства у цели свет.
ЈЕЛИНИ У ЈН. 12, 20
Друго навођење „Јелина“ налази се у Јн. 12, 20. Као и приликом првог навођења Јелина, Исус је у Јерусалиму. Догађај се одвија непосредно после уласка у Јерусалим (12, 12–15) и непосредно пре прослављања Пасхе и почетка страдања (13, 1).
Еванђелист Јован приповеда да су неки Јелини дошли да узму учешћа у празнику Пасхе, да су се приближили Филипу са жељом да виде Исуса (12, 20). Филип тај захтев преноси Андреју и обојица се обраћају Исусу (12, 22). Вредно је запазити да обојица ученика имају грчка имена.
Уместо непосредног одговора на питање Исус каже: „Дошао је час да се прослави Син Човечији“ (12, 23), наговештава своје страдање (12, 24) и моли се Богу (12, 27–28). Са неба се чује глас (12, 28) као одговор. Христос ће бити подигнут, што ствара проблем код оних који очекују вечног Месију (12, 34). Исус их позива да ходе по светлости и на крају се уклања од њих (12, 35–36).
НЕДОУМИЦА И ПРОРОШТВО
Као и у првом случају поставља се питање ко су Јелини у Јн. 12,20. Да ли су то гркофони Јевреји из дијаспоре који су дошли на празник Пасхе у Јерусалим или пак Јелини незнабошци? Пуно разлога говори у прилог Јевреја, пошто незнабошци не би имали мотив да долазе у Јерусалим за празник Пасхе, нити би им било допуштено да уђу у храм, већ само до „предворја за незнабошце“ одакле не би могли да прате службу.
Већина тумача сматра да су „Јелини“ у Јн. 12, 20 у ствари „богобојажљиви“, односно незнабожачки кандидати за примање јудејске вере из дијаспоре. На тај начин би они били репрезенти и „расејања јелинског“ и „Јелина“ из Јн. 7, 35. У сваком случају, они су на неки начин одговор на питање који су Јудеји поставили у 7, 35, само што није Исус отишао њима (тема Исусовог одласка у 7, 35 је ионако била неспоразум), већ су „Јелини“ дошли к њему.
Остаје нејасно да ли је Исус прихватио разговор са Јелинима или су његове речи упућене Филипу и Андрији. Било како било, повод да Исус експлицитно проговори о своме предстојећем страдању била је молба Јелина да га виде.
ЗАКЉУЧАК
Час прослављања Сина Човечијег је настао: Исус је ушао у Јерусалим, на известан пут ка крсту. На самом почетку крсног пута Јелини желе да га виде; крст ће отворити врата Царства Божијег народима. Јелини су дошли к њему да би он ускоро у виду проповеди Еванђеља и искуства васкрсења пошао к њима.
Крст Христов налази се на усеку два периода историје спасења, првог дела који је обележен призивом Јудеја и другог дела који је обележен призивом целокупног човечанства. „Јелини“ у Еванђељу по Јовану симболишу кретање историје спасења управо у овом универзалном правцу.
© Православље, Сва права задржана. Адреса овог текста на интернету је http://www.pravoslavlje.rs/broj/1112/tekst/jelini-u-evandjelju-po-jovanu-jn-7-35-12-20/
No comments:
Post a Comment