Pentakostarion: Свети Дух-обећање и испуњење

,,И ја ћу умолити Оца, и даће вам другогУтјешитеља да пребива с вама вавијек,Духа Истине...“ (Јн 14,16)

А плод Духа јесте: љубав, радост, мир,дуготрпљење, благост, доброта, вјера,кротост, уздржање... Ако Духом живимо,по Духу и да ходимо.“ (Гал 5, 22-25)

Господ наш, Исус Христос је припремао Апостоле на Свој одлазак храбрећи их обећањем о доласку другог Утјешитеља - никога другог до Духа Светога. Он је умолио Оца небеског да пошаље Духа Светог, Који ће их храбрити и указивати им пут истине. Христос даље казује: ,,... кога свијет не може примити, јер га не види, нити га познаје: а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити.“ (Јн 14,17)

Свијет не може да га прими, јер не може да се

суочи са истином. Лажи су у толикој мери дио

наше културе да нас више не изненађује ни

када нам их други говоре. Али зато што смо,

попут Апостола, Христови и као такви члано-

ви Његове свете Цркве, и ми примамо дарове

Духа Светога. У књизи пророка Исаије (11, 2)

читамо: ,,И на њему (Месији-Христу) ће почи-

вати дух Господњи, дух мудрости и разума, дух

савјета и силе, дух знања и страха Господњега.“

Све су то дарови. Понуђени су нам јер припада-

мо Христу, да бисмо имали средства да наста-

вимо Његово спасоносно дело у свијету. Када

прихватимо дарове, обавезујемо се и да их ко-

ристимо. Не смемо их схватити олако, већ као

допуну својим личним особинама. Не смемо их

игнорисати, оставити по страни или пустити да

се раслабе у нашем уму, тијелу и души.

С друге стране, када уложимо труд у

искоришћавање тих дарова у свом животу и у животи-

ма оних који живе под утицајем Христа, Кога су препозна-

ли у нама, тада се испољава још један аспект Светог Духа.

Коришћењем дарова Духа призивамо присуство Божије у

себи. Духовни дарови се развијају у нама. Почињемо да зра-

чимо духовношћу као иконе на зидовима које немају сјенки

јер њихова свјетлост сија изнутра.

Када у свом животу употребљавамо мудрост Божију, тада

се испуњавамо љубављу. Без обзира на то да ли ће нас дру-

ги људи увриједити или повриједити, ми им никада нећемо

пожељети зло, већ ћемо се молити за њихово добро. Му-

дрост у нама ће савладати сваку емоцију.

Када разумијемо оно што Свети знају, радост ће процвјетати

у нашој души и ми ћемо тражити срећу не у земаљским ства-

рима, већ у томе да будемо у друштву анђела и да живимо

пред оком Господњим.

Када прихватимо савјет вјере, уздајући се у то да је све као

што и треба да буде, осетићемо такав мир Божји у себи - да

је Господ свуда око нас, а Син Божији поред нас - да ћемо

увек бити уздржани (или боље рећи Духом уздржани),

предусретљиви, пуни вјере, да ће свако бити сигуран како

бисмо ми реаговали у датој ситуацији, и да нас у томе ништа

не може поколебати. Мир не доживљавамо као ослобођење

од невоља него као свијест да је све што нам се дешава за

наше добро. Сигурни смо да је све у рукама Бога пуног

Господ наш, Исус Христос је припремао

Апостоле на Свој одлазак храбрећи их

обећањем о доласку другог Утјешитеља -

никога другог до Духа Светога. Он је умо-

лио Оца небеског да пошаље Духа Светог,

Који ће их храбрити и указивати им пут исти-

не. Христос даље казује: ,,... кога свијет не може

примити, јер га не види, нити га познаје: а ви

га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће

бити.“ (Јн 14,17)