Pentakostarion

Голуб у Светом Писму

протонамјесник ДЕЈАН Зељкић

Отац Дејан је свештеник у Рибнику у Републици Српској и бави се голубарством од, како каже, “малих ногу”, а са нама је подијелио нека своја размишљања о овој племенитој птици.

Старом Завјету имамо доста мјеста на којима се говори о голубу као вјеснику, симболу новог свијета и нове земље прочишћене водом. ‘’И створи Бог... све птице крилате по врстама њиховим.’’ (1. Мој. 1, 21)

Патријарх Ноје, који би изабран са својом породицом да преживи потоп, као праслику крштења уведе по наредби Божијој у лађу коју је сачинио од дрвета гафера, животиње по својим врстама мушко и женско. Међу тим животињама били су голубови ‘’по седам, мужјака и једну женку његову, да им се сачува сјеме на земљи’’ (1. Мој. 7, 3).

‘’И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег и подигне га до земље.’’ (1. Мој. 7, 17). Након потопа ‘’Бог се опомену Ноја и свијех звијери и све стоке што бијеху с њим у ковчегу; и посла Бог вјетар на земљи да узбије воду.’’ (1. Мој. 8, 1).’’И стаде вода опадати на земљи.’’(1. Мој. 8, 3).

Уставивши се на планини Арарату Ноје отвори поклопац, ‘’па пусти и голубицу да би видио је ли опала вода са земље.’’ (1. Мој. 8, 8). ‘’А голубица не нашавши гдје би стала ногом својом врати се њему у ковчег, јер још бјеше вода по свој земљи и Ноје пруживши руку ухвати је и узе себи у ковчег.’’ (1. Мој. 8, 9). 

Зар ово није први примјер записаног голубарства послије потопа, зар се нису срели човјек и љупка птица која му помаже у јављању, у провјери. Човјек коме је потребно да се ослони на туђа крила и туђе очи, да тиме погледа новорођени свијет, новокрштени, новопогружени свијет који израња из воде као симбола чистоће, да дочека обећаног Христа.

‘’И предвече врати се њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који бјеше откинула, тако позна Ноје да је опала вода са земље.’’ (1. Мој. 8, 11).

Као захвалност за бригу коју јој је човјек пружио, она њега обавијести и обрадова, те бјеше први свједок, као кум на крштењу, новорођене земље. Већ тада је та мала птица заузела велико мјесто у хијерархији птица; чиста, доброћудна, лијепа, плаховите нарави.

У Закону Мојсијевом, који га доби на Синају, говори се о приношењу управо голуба као жртве паљенице: ‘’Ако ли хоће да принесе птицу Господу на жртву паљеницу, нека принесе жртву од грлица или голубића.’’ (3. Мој. 1, 14).

Пошто су се жртве приносиле редовно, те је постојала потражња за тим ‘’ситним’’ жртвама, као што је голуб, онда је морало постојати и узгајалиште, то јест, постојали су људи трговци који су гајили и продавали голубове у храму и од тога живјели. То је почетак организованог, комерцијалног узгоја голубова. Вјероватно су се ти трговци надметали ко ће да има што љепшег и што крупнијег голуба, јер су такви голубови били љепши за око, а крупнији за жртву.

Те трговце Христос истјерује из храма: ‘’И уђе Исус у храм Божији и изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мијењају новце и клупе оних што продаваху голубове.’’ (Мт. 21, 12).

Нису они истјерани зато што су били љубитељи голубова, него зато што су се богатили у храму, јер рече: ‘’Дом мој, дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку.’’ (Мт. 21, 13).

Црква је за молитву, а голуб за небо. Голуб као симбол безазлености, мирноће, смирености, елеганције постао је новозавјетни симбол мира:

‘’И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса и видје Духа Божијега гдје силази као голуб и долази на њега.’’ (Мт. 3, 16). Лик голуба долази од стварања, Ноја, жртвовања и Богојављења до нас као

 свједока нечега новога, чистијег и савршенијег.