Св. Роман Слаткопојац, Кондак о свадби у Кани

Св. Роман Слаткопојац, Кондак о свадби у Кани

КондаК о свадби у Кани

Проимион

Ти, који као Моћан воду у вино 

претвори;

муку грехова што ме море

у радост претвори – 

Богородице ради; 

Христе Боже,

Ти, који све у мудрости створи.

1

Девичанство чествујући, утробу девичју Бог настани;

рођен из ње бесемено,

светост печата њезиних не разори;

Цркву неоскврњену и Девојку

Он себи заручи.

Јер Мати Христова, Девојка је и Невеста,

као што Девственик и Он је сам; и постеља брачна света је,

јер небо ложницом брачном Он учини.

Рођен од утробе девствене и свесвете,

свезу брачну не презире

Он, који све у мудрости створи.

2

Зато Онај што удела у смртној ложници нема, сам Свет и Страшан,

у одаји свадбеној присуствова;

као што нас божанствени Јован поучи (Јн. 2, 2),

да Он који неискусомужно рођење прође –

на свадбу дође;

који је на плећима Херувима ношен (Пс. 79, 1) 

и у наручју Очеву нераздељиво обујмљен –

у ложници пропадивој пребиваше.

Са грешницима обедова Онај који греха не познаде

да пришаствијем својим брак часним покаже

Он, који све у мудрости створи.

3

Зато с правом велики Павле написа казујући

да брак је частан (Јевр.13, 4)

и да постеља брачна неоскврњена находи се,

јер из брака девственици исијавају;

из брака рађају се.

А Богородица и Света Дјева

и по рађању Девојка Чиста остаде;

но брак Њу роди,

као и многе, што Христа ради вавек девствују и који

из брака рођени су; из утробе их материнске освети

Он, који све у мудрости створи.

4

Предстоји сада чудо прво што у Кани учини

Онај који пређе Египћанима и Јудејима

силу чудеса својих показа.

Тада природу вода

у крв чудесно преобраћаше (Изл. 7, 15–20);

са десет рана љутих Египћане казни;

Јудејима море проходним учини (Изл. 14, 15–22),

преко којега као по копну хитро пређоше;

у пустињи безводној воду им из камена изводи;

сада на свадби опет природу преобраћа

Он, који све у мудрости створи.

5

Када на свадби Христос би и мноштво народа благоваше (Јн. 2, 1–2),

вина понестаде им

и радост њихова у тугу претвори се;

женик узнемираваше се, а пехарници

непрестанце сашаптаваху се,

јер једнака бејаше им оскудице жалост,

и пометеност не мала у одаји настаде;

ово видев, Марија Пречиста

намах Сину приђе и збори: „Вина немају (Јн. 2, 3),

па молим Те, Чедо, покажи да можеш све,

Ти, који све у мудрости створи.“

и да, ко што и бејах, Девојка остала сам.

Од рађања овога, веће чудо тражиш ли, о човече?

Гаврил дође ми зборећи како родиће се Он

Који све у мудрости створи.

9

Након Зачећа Јелисавету видех која назва ме Мајком 

Божијом пре Рођења (Лк. 1, 42–43),

а по Рођењу, Симеон опева ме;

Ана прослављаше ме; мудраци из Персије

до јасала дохитрише

звездом небесном Рођење предсказујући (Мт. 2, 1–11);

с ангелима пастири радост возглашаваху (Лк. 2, 8–20)

и творевина (сва) са њима радоваше се;

Како ћу моћи, од чуда ових, веће чудо искати?

Стога верујем да је Син мој

Онај који све у мудрости створи“.

10

А Христос, видев Матер која Му збори: „Учини ми милост ову“,

oдмах рече Јој:

„Шта хоћеш од мене, жено? Још није дошао час мој“ (Јн. 2, 4).

Речи ове узроци су хуле безбожне

онима што је себи самима упутише;

који говоре да је Христос законима неумитним подложан,

који тврде да времену робује,

а смисао речи не разумеју;

но уста безбожника, зала трудбеника, затвори (Пс. 62, 11),

јер намах чудо саврши

Он, који све у мудрости створи.

11

„Сад одговори, Чедо,“ рече Мати Пречиста Исусу;

„Ти, који дужину часова одређујеш,

како чекати можеш час, Сине мој и Господе?

Како време чекаш, Ти који законе постави

за токове времена;

Ти, који си Творац видљивога, исто као и невидљивог?

Као господар, досуди ноћи и дана

смену неразрешиву како Ти усхтеде,

кружењима складним године омеђио си;

па како време чекаш за чудо које молим,

Ти, који све у мудрости створи?“

12

„Да вина нестаде им, знао сам и пре него што спазила си, Дјево Чиста“,

Несазнатљиви и Милостиви

одмах одговори Пресветој Мајци.

„Знам све помисли срца Твојега

које због овога покрену,

јер ево шта у себи помисли:

„Потребитост сада на чудо призива Сина мога

и под изговором часа (Он) одлаже“.

„Мати Света, смисао одгађања научи сад;

а када схватиш, у свему учинићу Ти милост

Ја, који све у мудрости створих.

13

Воздвигни к речима (Мојим) ум и знади, Чиста, шта

зборим: када када небо и земљу и сву твар

из небића изведох,

творевину сву у тај час

уредити могах;

но добро устројен уведох ред,

те у дана шест саздано здање беше,

не зато што снаге нисам имао,

већ што ангела хор, гледав све што заредом стварам,

Божанство (Моје) прослављаше, појући: ‘Слава Теби, Владико,

који све у мудрости створи’.

14

Ово почуј јасно, Света: могах и путем

другим искупити падше

и не узети на се ропско подобије кукавно;

но ипак одлучих оваплотити се

и родити се као човек

и млеко узимати из груди Твојих, Дјево;

јер од Мене по реду све происходи

и Мноме ништа неуређено не бива.

Тако и сада, у реду добро устројеном желим чудо творити

које на спасење људи благоизволех чинити

Ја, који све у мудрости створих.

15

Све што зборим схвати добро, Чиста;

а сада објавити хтедох Израиљанима

и поузданости вере научити их,

да пре чудеса поуче се

Ко посла ме

и виде поуздано Оца мојега славу

и вољу Његову, јер (Отац) посве жели

са Њиме и Мене у свему прославити.

Што твори Онај који Ме роди – то и Ја творим,

јер Једносуштан сам Њему и Духу (Светом)

Ја, који све у мудрости створих.

16

Ако сазнали би све ово након што чудеса страшна виде,

разумели би да сам

Превечни Бог и да постао сам човек;

али сада, насупрот поретку, пре поуке,

Ти чудо заиска -

и тога ради, за мало Ти одгађам,

и час чудотворења исках

једино ради разлога тога;

но, како треба да родитељи од деце своје поштовани буду,

услишавам Те, Мати; јер све могу чинити

Ја, који све у мудрости створих.

17

Реци брзо овима у кући да ми прислуже,

а затим биће

себи самима и другима сведоци чуда.

Петар да не служи, нити Јован,

ни Андреја сада не желим,

нити икога другога од апостола мојих,

да због њих, из тога, међу људима не роди се

сумња преваре;

већ сада желим да слуге ми прислужују,

да сами посведоче како све могу Ја,

који све у мудрости створих“.

18

Пред (речима) овим уступајући, Мати Христова служитељима свадбеним намах

с одлучношћу рече:

„Све што каже вам Син мој – чините“ (Јн. 2, 5)

А тамо, како Писмо поучава, шест судова (Јн. 2, 6)

у кући бејаше;

и нареди Христос слугама:

„Водом ведра напуните“ (Јн. 2, 7).

И одмах учињено би:

судове све водом свежом напунише

и остадоше да сазнају шта овим намерава

Он, који све у мудрости створи.

19

Опеваћу сада како судови испуњени вином показаше се,

како, одједном, претварање воде

изненада било је.

Тада Господ јасно слугама рече

као што написано је:

„Захватите од вина (из Винограда) којег не убирасте (Јн. 2, 8)

те госте зване напојте,

врчеве сухе залијте –

нека се све мноштво наслађује, као и женик сам;

јер радост свима чудесно дадох

Ја, који све у мудрости створих.“

20

Када Христос, као Силан, воду у вино наочиглед претвори,

све се мноштво развесели

чудесан укус његов окушав;

сада на гозби у Цркви

насићујемо се сви,

јер вино у крв Христову претвара се

и пијемо је са светом радошћу

Женика Величанственога славећи,

јер Женик Истинити из Марије изађе;

Првоначални Логос подобије ропско узе -

Он, који све у мудрости створи.

21

Најузвишенији, Свети Спаситељу свих, вино у нама сачувај

увек неизмењено, као Свевидећи;

а хулитеље све одавде изагнај,