Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)
ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ
Прва глава 35-51
"Сутрадан опет
стајаше и Јован и двојица од ученика његових.
И угледавши Исуса гдје
иде, реће: Гле, Јагње Божије!"
(1:35-36)
Трећег дана - треће
Јованово сведочанство. Сада, Претеча као да на Исусу види само Његаву огромну
жртву за спасење света од греха: Исус=Јагње Божје", и на Њему
сви греси света од памтивека. Заиста, све што је Исус Богочовек учинио за
спасење света јесте једна беспрекидна жртва за свет: од Рођења па до Вазнесења.
Гледајући Га где се у
пећини рађа од Дјеве, чавек мора Претечински узбућено узвикнути: "Гле,
Јагње Божје!"
Гледајући Га где од гњева
Иродова бежи у Мисир, опет то исто осећање потреса душу: "Гле,
Јагње Божје!"
Гледајући Га где као
дрводеља ради и живи у свету Он, Творац и Сведржитељ свих безбројних светова,
из душе се невољно отима уздах: "Гле, Јагње Божје!"
Гледајући Га где пости,
где се моли, где плаче, где страда, где пати, где умире на крсту, где кротко
подноси и пљување и исмевање и шибање, из душе се отима дирљиви крик за криком: "Гле,
Јагње Божје!"
И када се сав његов
Богоочовечански подвиг на земљи обухвати једним свеобухватним погледом, и овда
човек мора свим срцем, свом душем, свом мишљу својом завапити: "Гле,
Јагње Божје!"
"И чуше га оба
ученика кад говораше, и отидоше за Исусом. А Исус обазревши се и видјевши их,
гдје иду за Њим, рече им: Шта тражите? А они Му рекоше: Рави, што преведено
значи: учитељу, гдје станујеш? Рече им: Дођите и видите! И отидоше, и видјеше
где станује; и остадоше код Њега онај дан. А бијаше око десетога часа. А један
од двојице који чуше од Јована и одоше за Њим бијаше Андреј, бтрат Симона
Петра."
(1:37-40)
У овим простим речима
Претечиним морало је бити нечег божански дирљивог и привлачног. Сведоци? - Два Претечина ученика који
оставише свог учитеља, човека "највећег између рођених од жена": "и
отидоше за Исусом" (ст. 37).
Ради чега? - Сигурно да
лично испитају и извиде ко је тај Исус пред којим се до прашине и праха смирава
и понижава њихов велики учитељ, пустињак, испосник и пророк. И они би хтели
да насамо разговарају са тим "Јагњетом Божјим", Коме њихов знаменити
учитељ није достојан одрешити ни ремена на обући његовој.
То нам казује њихов
одговор на Исуоово питање: "Шта тражите?" - "Учитељу,
где станујеш?" - и прост одговор: "Доћите и
видите". - "И отидоше и видеше где станује; и осташе
у њега онај дан" (ст. 38-39). Да чудесног и невиђеног на земљи
разтовора! Зацело, два ученика они осетили нису време у
присуству Вечнога.
Устрептале душе, жедне божанскога,
бесмртнога, идеалнога, морале су од усхићења и радости занемети, слушајући
насамо божанске речи Јагњета Божјег. Тада се у њима саткало у души убеђење да
је Исус - заиста Син Божји, заиста - Јагње Божје, заиста - Спаситељ света.
Несумњиво тако. То се и види из онога што та два ученика чине.
"Он нађе најприје
брата својега Симона, и рече му: Нашли смо Месију, што преведено значи:
Христос. И доведе га Исусу. И Исус погледавши на њега рече: Ти си Симон, син
Јонин; Ти ћеш се звати Кифа, што значи Петар."
(1:41-42)
"Ми нађосмо
Месију" (ст. 41), - то је све што они у узбуђењу,
од радости могу да откликћу. У њиховим речима нема ни трунке колебања,
двоумљења. То је нешто толико сигурно и несумњиво, да Петар без речи полази за
својим братом Андријом који је био један од двојице срећника и ту вест и новост
и саопштио овоме брату.
"И доведе га к
Исусу" (ст. 42): доведе као дете,
толико је Андрија понесен био љубављу и одушевљењем за Исуса да је Петра "довео" к
Исусу, а не да је сам Петар ишао и да су они дошли к Исусу.
У души Петровој се морало
дешавати нешто необично: нове мисли, слатка очекивања, устрептала осећања. Све
је то вихорило у њему, стапало се у неки хаас, мили хаос, у чијим се врелим
дубинама рађало нешто ново за Петра, неки нови свет, нови живот, нешто ни налик
на све дотадашње.
Све је то благи Спаситељ
прочитао и у души и на лицу детињски узбућеног и усплахиреиог Петра и због те
унутрашње промене која се у њему збивала, променио му одмах име као Авраму што
је променио име када му је обећао да ће постати отац многим народима.
Еванђелист пише: "Исус
погледавши на њега рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа што значи
Петар" (ет. 41). Петар - камен, камен на камен
ће се изградити иов духовни свет, не само његов, него и многих, многих других
који као он буду променили себе Богочовеком, његовим Еванђељем.
Као да сав овет добија
ново име због многозначајне Петрове промене, Петровог обраћења
Христу.
"Сутрадан хтједе
Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа,
и рече му: Хајде за Мном!"
(1:43)
"Хајде за мном!" -
и Филип дође за Њим, не упитавши: Зашто? Ко си ти? Шта хоћеш ти од мене? Зашто
да Тебе ради оставим све своје на дому, и дом и имање? - Шта је то било у Исусу
што је толико привлачило к Њему те су људи остављали све и одмах полазили, и за
навек одлазили за Њим?
Сигурно се кроз Његово
свето лице и тело изливала и по душама људским на тајанствен начин разливала
чудесна сила и светлост Бога Логоса.
И иоле боготражљиве и
богочежњиве душе приањале су за Њега свим бићем. И налазиле у Њему свога
Месију, свога Господа, свој живот, своју бесмртност и вечност.
Да, у Њему су налазиле све
оно најузвишеније, најсветије, најбожанскије, најбесмртније, најмоћније што су
Месији приписивали и од Месије очекивали сви свети Божји људи.
"А Филип бјеше из
Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли
смо Онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, из
Назарета."
(1:44-45)
То се десило и са Филипом. Пошао
је за Њим, и одмах свим бићем открио, пронашао да је Исус -
Месија.
Пронашао, да! јер је
тражио, истраживао, на Исуса примењивао све што су Мојсије и Пророци
писали о Месији и пронашао да је Исус тај божански
Месија, Спаситељ. Зато и изјављује своме пријатељу Натанаилу, кога
је потражио да подели са њим своју радост и саопшти му свој проналазак: "Нађосмо
онога за кога писа Мојсије у закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова,
Назарећанина" (ст. 45).
Боготражљивој души Филиповој није
било потребно да дуго испитује Исуса: он је применио иа Њега
месијанско мерило Мојсијево и пророчко, и овим бићем се убедио
и пронашао да је то заиста Месија.
"И рече му
Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро?
Рече му Филип: Дођи и
види!"
(1:46)
Учени Натанаило је
опрезан, а и помало сумњалица. Месија - "из Назарета?"
"Из Назарета може ли бити што добро?" (ст. 46). - То је
пророчки оправдано питање. Из Назарета може ли бити што добро, а
камоли највеће добро - Месија? Филип овим као да је нешто
збуњен, или не жели да се упушта у дуге расправе о таме, јер је сав препун и
осећања и убеђења да је Исус - Месија.
И зато сву своју апологију
и апологетику своди на две речи: "дођи и види" (ст.
46). Доћи и види Исуса, и отпашће све сумње, сва провериличка
питања. Јервидети Њега, значи видети Месију, сем
ако човек намерио не ослепи све очи душе своје, да не би виделе и
откриле у Њему Месију и Бога. Пример: Натанаило.
"А Исус видје
Натанаила гдје долази к Њему и рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема
лукавства. Рече Му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус и рече му:
Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом."
(1:47-48)
Његов сусрет са Исусом,
заиста је сусрет правога Израиљца са Месијом: "Ево правога
Израиљца у гсоме нема лукавства" (ст. 47), говори Исус за Натанаила тек
што је са Филипом дошао и још ни једну реч изустио, и кога Исус први пут види. Исусове речи
хвале опрезност Натанаилову; Натанаила изненађује то откуда гаИсус
познаје. Он и даље душом својом иде по колосеку своје сумњалачке
опрезности: проверава Филипово тврђење и своје сумње.
Тада му Исус открива делић
свога Божанства: свезнање, свевиђење: "Пре но што те позва Филип
видех те кад беше под смоквом" (ст. 48). - На таквој даљини? Како
је то могуће? Не, то не може видети обичан човек, па ни
највећи човек; то може видети само Син Божји, Месија, Бог.
"Одговори
Натанаило и рече Му: Рави, Ти си Син Божији, Ти си цар Израиљев"
(1:49)
И Натанаило, као
што је искрено посумњао, тако је искрено и поверовао, и признао Исуса за
Месију: "Рави, Ти си Син Божји, Ти си цар Израиљев" (ст.
49). Јер иза твога свезнања ко стоји ако не свезнајући Месија? Филип је у
праву: доћи и видети Исуса, то је све, сва апологија, сав метод христопознања.
Само треба доћи у лични
додир с Њим, прићи Му отворено, испитивачки, проверилачки искрено, и Он ће души
богочежњивој показати да је Месија, Спаситељ, Бог. Све се ту заснива на личном,
непролазном искуству. Од човека се тражи само искреност, онда Господ Исус
казује Себе, показује да је заиста Месија, заиста Бог и Господ.
"Одговори Исус и
рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом, вјерујеш? Видјећеш више од
овога. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видјети небо отворено
и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега."
(1:50-51)
Натанаило је видео само
једно својство Христова Божанства: свезнање. Али, то није у Исуса неко
тренутно, шророчко свезнање, које се Њему, као и осталим пророцима даје за
извесно време. Не, Исус није само пророк, Он је Бог пророка.
То Натанаило још не зна,
не увиђа. Иза свезнања, и око свезнања Исусовог, стоје и сва остала, засада
невидљива, божанска својства и савршенства, стоји: "сва пуноћа
Божанства телесно" (Кол. 2,9): ту су иза Њега и сва небеса, и сви анђели који
Му даноноћно невидљиво служе као Богу и Господу. Богочовечанска је истина: "Од
сада ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе на Сина
Човечијег" (ст. 51).
"Од сада" је небо
отворено над земљом преко Богочовека Господа Исуса: Бог је на земљи,
Његов силазак је ова небеса отворио над земљом; и сва небеска
војска силази к Њему и опет узлази на небо. "Од
сада ћете видети" ... сви који желите небо и сва
богатства неба.
Ето их иа земљи у Исусу
Месији, Сину Човечијем, Богочовеку, у коме је "сва пуноћа божанства
телесно".
Небо је
већ на земљи, анђели су Божији већ на земљи, јер је Сам Бог већ на земљи у
Богочовеку Исусу.
НАПОМЕНА:
- Свети Кирил
Александриски, Тумачење Светог Еванђеља по Јовану, књига I, 1 и 2 (руски
превод).
- Беседа I, 1-2 на
Еванђеље Јованово; Migne, PG 59, 25-31
- Тамо, књига 1, глава
5.
- Беседа II, 4;
тамо, стр.34; беседа III, 3; стр. 40; беседа IV, 1: стр. 47.
- Тумачење Светог
Еванђеља (руски превод)
- Тамо, беседа V, 3-4;
стр. 58
- Тамо, књига прва,
глава 6, 7.
- Тамо, беседа VIII, 1;
стр. 65.
- Тамо, књига II, глава
9, 10.
- Тамо, беседа XV, 1;
стр. 97, 98
- Тамо, беседа XVIII,
2; стр. 115-116.
No comments:
Post a Comment