Pentakostarion

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

ДРУГА ГЛАВА 38-43

37. А када чуше, ражали им се у срцу и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта да учинимо, људи браћо? 38. А Петар им рече: Покај-те се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење Грехова, и примићете дар Светога Духа. 39. Јер обећање је за вас и за децу вашу и за све даљне које ће дозвати Господ Бог наш. 40. И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.

Видиш ли колико је добро од снисхођења (од попустљивости, кроткости), и колико је оно далеко способније да проникне у људска срца и да их омекша, него строгост? Иако их блажени Петар на том месту опомиње на њихову дрскост, он им то напомиње кратко, не додајући ништа што би за њих било увредљиво. Постидели су се Петровог снисхођења тј. тога што је с њима, који су на смрт предали Самог Господа и подигли руке на њих саме желећи да их погубе (апостоле), он, Петар, говорио брижно као отац и учитељ. Кад су се ражалили у срцу, кажу: "Нисмо се само уверили, него смо и себе познали." Због тога и питају: "Шта да учинимо", као да су у недоумици и да су узнемирени због своје дрскости. Оне, које су претходно називали варалицама, сада називају својом браћом. При том се не усуђују да тај назив употребе пред онима, које тако називају, него желе да кроз то изразе своју љубав и своју силну наклоност према апостолима. Због тога су их, како показује почетак Петрове беседе, и сами апостоли називали тим именом. Иако је питање било упућено свим апостолима, ипак поново одговара Петар, будући да су сами апостоли дали предност његовој беседи, и он каже: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа.

Те речи не противурече ономе, што је претходно речено: Крстите их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28; 19), јер Црква о Светој Тројици мисли као о нераздељивој. Услед јединства три ипостаси по суштини, онај који се крсти у Христа крсти се у Свету Тројицу, будући да су Отац, Син и Свети Дух нераздељиви по суштини. Да Отац није Бог, да Дух Свети није Бог (дословно: да име Оца није Бог, да име Духа Светога није Бог), онда би требало да каже: у име Бога Исуса Христа или само: у име Сина. Међутим, Петар каже: у име Исуса Христа, знајући да је име Исусово Бог исто као и Отац и Свети Дух. Примићете дар Светога Духа. Запази да је рекао да су дар Христов и дар Светога Духа један исти дар, као што је једно исто и њихово достојанство. Беседећи пре тога, он је тај дар назвао обећањем. У наставку каже: И за децу вашу, јер је дар скупоценији, када прелази и на наследнике. И за све даљне. Ако је тај дар за даљне, онда је утолико пре за вас који сте блиски. Обрати пажњу на то када им је (Јудејцима) указао на призивање незнабожаца, рекавши: И даљним. Када? Кад је видео да су се ражалили и познали себе. Кад душа осуђује саму себе, она није у стању да завиди.

41. Тада они који радо примише реч његову крстише се; и додаде се у тај дан око три хиљаде душа. 42. И бејаху постојани у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама. 43. А уђе страх у сваку душу, јер апостоли чинише многе знаке и чудеса у Јерусалиму. 44. (Страх велики беше на свима њима). А сви који вероваше беху на окупу и имаше све заједничко. 45. И тековину и имање продаваху и раздаваху свима како је коме било потребно. 46. И сваки дан бејаху истрајно и једнодушно у храму, и ломећи хлеб по домовима, примаху храну с радошћу и у простоти срца. 47. Хвалећи Бога, и беху омиљени код целог народа. А Господ сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху.

Овде се испунило пророштво у којем се каже: Ко је игда чуо? Ко је видео такво што? Може ли земља родити у један дан, може лисе народ родитиуједанпут? А Сион роди синове своје чим осети болове (Иса. 66; 8). Страх велики бејаше на свима њима, јер оно што се догађало нису ниподаштавали као нешто случајно. Будући да је Петар био преиспуњен обилном благодаћу и да је откривао обећања и будућност, сасвим је природно што су они били обузети страхом, а утолико пре што је он своје речи потврђивао и сатвореним чудесима и знамењима (знацима). Као што су се у време Христово најпре појавила знамења а затим уследило учење и најзад чуда, тако се догађа и сада. А сви који вероваше бејаху на окупу, али не по месту, него по расположењу и по мислима, по сталној сагласности међу собом и по узајамној љубави. Речи: Како је коме било потребно, не употребљавају се просто, него у смислу икономије.

Наиме, израз: како је коме било потребно показује да апостоли нису поступали као јелински мудраци, међу којима је један напустио своје њиве а други бацио у море много злата. То није било презирање богатства, него глупост и безумље, јер се ђаво постарао да оклевета творевину Божију. Разборито коришћење богатством није испразно. И сваки дан бејаху истрајно. Не један, два или три дана, него сваки дан и једнодушно, као у једној души.

Запази ово: Јудејци, који су поверовали, нису радили ништа друго осим што су стално боравили у храму. Кад су постали ревноснији према истинитој вери, испунили су се већом побожношћу и према том светом месту. Апостоли их нису удаљавали одатле, да им не би нашкодили. Ломећи хлеб по домовима. Мисли се на свештени дом, јер су они јели у том дому. Израз: ломећи хлеб, показује њихово велико уздржање и умереност у храни, јер се каже: примахухрану а не: "пренаситише се храном". На тај начин су они по вери и свој живот изменили на боље. А на који су начин били омиљени код целог народа? Лука каже: Бејаху омиљени код целога народа. Како то? Својим поступцима - милостињом и чистотом понашања (опхођења). Свештеници су се услед зависти и непријатељства удаљили од њих, али су код народа били омиљени