У дане оне, чувши то, Апостоли уђоше ујутру у храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бијаху с њим, сазваше Синедрион и све старјешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да ове доведу. А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратише и јавише, говорећи: Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре гдје стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо. А кад чуше ове ријечи свештеник и војвода храма и првосвештеници бијаху у недоумици шта се то догодило с њима. А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу стоје у храму и уче народ. Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу; јер се бојаху народа да их не побије камењем. А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник говорећи: Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте ето напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога Човјека. А Петар и апостоли одговарајући рекоше: Богу се треба покоравати више него људима. Бог отаца наших васкрсе Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво. Њега Бог десницом својом узвиси за Началника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење гријехова. И ми смо његови свједоци ових ријечи, и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају. А кад они то чуше, разјарише се веома и договараху се да их побију.
17. Али се подиже
првосвештеник и сви који бејаху с њим, секта садукејска, и испунише се зависти.
18. И дигоше руке своје на апостоле, и бацише их у општи затвор. 19. А анђео
Господњи отвори ноћу врата тамнице, изведе их и рече: 20. Идите и станите у храму,
па говорите народу све речи овога живота. 21. А они, чувши то, уђоше ујутру у
храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бејаху с њим, сазваше
Синедрион и све старешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да оведоведу.
22. А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратшие и јавише, 23.
Говорећи: Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре где стоје пред вратима, али
кад отворисмо, унутра ниједнога не нађосмо. 24. А кад чуше ове речи свештеник и
војвода храма и првосвештеници, бејаху у недоумици шта се то догодило с њима.
25. А неко дође и јави им Говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу стоје
у храму и уче народ.
Шта значи: Подиже
се првосвештеник? То значи да је био узрујан и узнемирен због онога,
што су говорили. Овога пута нападају апостоле с већом озлојеђеношћу, али не
почињу одмах да им суде, мислећи да ће их општи затвор више застрашити.
Погледај како се устројава
живот апостола. Најпре жалост због Вазнесења Христовог, а затим радост због
силаска Светога Духа, и опет жалост због људи који су им се ругали, и опет
радост због умножавања верујућих и због знамења (чуда). Следи опет жалост због
утамничења (Петра и Јована, в. 4; 3), али опет и радост услед оправдања.
Најзад, сада је због блистања и знамења опет била радост, а због архијереја и
оних што су их затворили - жалост. Може се рећи да је њихов живот исти, као и
живот свих који живе по Богу. Анђео Господњи отвори ноћу врата од
тамнице. Анђео их је извео на њихову радост и на корист Јудејаца.
26. Тада отиде војвода с
момцима идоведе их не на силу, јер се бојаху народа да их не побије камењем.
27. А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник,
Говорећи: 28. Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте,
ето, напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога
Човека. 29. А Петар и апостоли одговарајући рекоше: Богу се треба покоравати
више него људима. 30. Бог отаца наших васкрсе Исуса, којега ви убисте обесивши
на дрво. 31. Њега Богдесницом Својом узвиси за Началника и Спаситеља, да даде
Израиљу покајање и опроштење грехова. 32. И ми смо Његови сведоци ових речи, и
Дух Свети којега Бог даде онима који се Њему покоравају.
Требало је да се после
тога уплаше Бога, Који је апостоле чувао као птиће од њихових руку. И двоструко
осигурање тамнице, тј. и печат и људи (тј. стражари), и све, уопштено, било је
довољно да их убеди да је оно, што се догодило, било дејствовање силе Божије.
Они пак кажу: Нисмо ли вам строго забранили...? И шта ако сте
забранили? Да су се они (апостоли) тада сагласили с вама и одлучили да вам се
покоре, онда би ваши садашњи захтеви били праведни. Ако су пак они тада рекли
да се неће покорити, какав је смисао ваших садашњих захтева?
Хоћете да баците на нас
крв овога Човека. Још увек мисле да је Он (Христос)
обичан човек. Говорећи на тај начин, желе да тиме покажу да је забрана била
неопходна због њих и да су они тако наредили, штедећи свој живот. Осим тога,
говорили су тако да би гомилу разјарили против апостола.
Богу се треба покоравати
више него људима. Апостоли одговарају без озлојеђености,
како због тога што су били учитељи, тако и због тога што се нису гневили на
Јудеје него су их сажаљевали, имајући у виду да треба да их ослободе обмане и
пометње.
И ми смо Његови сведоци
ових речи. Каквих? Оних, којима је Господ заповедио
отпуштање (грехова) и покајање. О васкрсењу више није било речи. А да Господ
дарује отпуштање, сведоци смо ми и Дух Свети, Који никако не би ни сишао, да
претходно нису били отпуштени греси. Погледај како апостоли, након што су поме
нули злодела, говоре о отпуштању (грехова), показујући да су њихови поступци
заслуживали смрт и да оно, што су они добили, као да су добили од
доброчинитеља.
Што се тиче израза: Њега
Бог узвиси за Началника и Спаситеља, они су га употребили тако, што су
све приписали Оцу, како неко не би помислио да је Син туђ Оцу. Зашто пак
архијереји и остали нису одмах дознали да су апостоли изашли из тамнице? Зато
да би, буду-ћи неко време у недоумици, лакше могли да схвате и разумеју, да је
то било дејствовање божанствене силе.
И Дух Свети којега Бог
даде онима, који се Њему покоравају. Нису рекли: "
Дух Свети, којега је Бог дао нама", него:"којега Бог даде онима
који се Њему покоравају." Тиме истовремено испољава смирење и
открива велике истине. Осим тога, објављује да би и они сами (Јудејци) могли да
задобију Духа, Управо због тога је Бог и допустио да апостоли буду одведени на
суд, како би и сами Јудејци били на добитку али и сами апостоли задобили још
већу одва-жност и како би сви уопште добили поуку.
No comments:
Post a Comment